Grčkoj su potrebni visokokvalifikovani radnici dok se stariji radnici masovno spremaju za penziju

Grčka se već sada suočava sa necikličnim nestašicama radne snage, i nedostaje joj do 200.000 radnika, pokazuje nacionalni statistički zavod ove zemlje na krajnjem jugu Evrope.

List piše da se demografski izazovi sve više osećaju u Grčkoj, da masovni odlasci u penziju prete da poremete proizvodnju i socijalno osiguranje, i da istovremeni ekonomski razvoj zemlje takođe vodi ka otvaranju novih radnih mesta.

Ova nova radna mesta, međutim, iziskuju visokokvalifikovane pojedince sa diplomama i doktoratima u ulogama analitičara podataka, specijalista za poduku mašina, softverskih inžinjera i tvoraca, automatskih tehničara itd.

Ove industrijske oblasti i radnici su posebno vredni za grčku ekonomiju jer će povećati njenu dinamičnost i konkurentnost, čineći je okrenutijom ka inostranstvu, piše Katimerini.

Postoji nada se da će ovo fundamentalno promeniti proizvodni model zemlje, podstaći inovacije i omogućiti zadržavanje kvalifikovanih radnika.

Ova dvostruka pretnja od masovnog penzionisanja i potrebe za drugačijom kvalifikovanom radnom snagom predstavlja značajan rizik za grčku ekonomiju, a stručnjaci ističu da će samo sveobuhvatni niz rešenja moći da obezbedi popunjavanje ovog predviđenog nedostatka radne snage.

„Koegzistencija slobodnih radnih mesta i nezaposlenosti znači neiskorišćeni BDP i neiskorišćeni ljudski kapital“, rekao je Konstantinos Agrapidas, generalni direktor za radne odnose u grkomMinistarstvu rada.

Prema njegovim rečima, uspešno postavljanje osnova za suočavanje sa ovom promenom radne snage moglo bi da poveća prihode, potrošnju, produktivnost i izvoz, uz istovremeno smanjenje pritiska na javne finansije i penzioni sistem.

Predložene mere uključuju dalje iskorenjivanje rodne nejednakosti na radnom mestu, kao i obuku i prekvalifikaciju starijih radnika, piše list.

Nedostatak se takođe može rešiti privlačenjem visokokvalifikovanih radnika iz inostranstva, integracijom migranata koji su već u Grčkoj ili nuđenjem podsticaja za repatrijaciju Grka u inostranstvu.

Prema rečima Agrapidasa, takve politike bi mogle da popune najmanje 100.000 upražnjenih radnih mesta i povećaju BDP za najmanje jedan odsto.