Za razliku od prethodnih godina, kada su se u vezi s otkupnom cenom maline sukobljavali proizvođači i otkupljivači, ove godine sukob plamti među otkupljivačima. Vlasnici hladnjača iz Arilja tvrde da su zbog dezinformacija o ogromnim količinama zamrznute maline u hladnjačama i zakulisnih igara na tržištu, prinuđeni da to voće izvoze po ceni po kojoj su je otkupili prošle sezone što bi, zbog velikih
Za razliku od prethodnih godina, kada su se u vezi s otkupnom cenom maline sukobljavali proizvođači i otkupljivači, ove godine sukob plamti među otkupljivačima. Vlasnici hladnjača iz Arilja tvrde da su zbog dezinformacija o ogromnim količinama zamrznute maline u hladnjačama i zakulisnih igara na tržištu, prinuđeni da to voće izvoze po ceni po kojoj su je otkupili prošle sezone što bi, zbog velikih gubitaka, moglo da rezultira zatvaranjem hladnjača, a u pitanje se dovodi i ovogodišnji otkup. S druge strane, proizvođači tvrde da je malinarski rat među otkupljivačima posledica njihove želje za brzom zaradom, ali i potrebe da se što pre oslobode zamrznutih zaliha, jer su prinuđeni da brzo vraćaju nepovoljne kredite.
U Udruženju ariljska malina, koje okuplja četrdesetak hladnjača, otkupljivača i izvoznika, ocenjuju da ova situacija najviše odgovara inostranim otkupljivačima koji su dobro obavešteni šta se dešava na našem tržištu. Uz podatak da su ariljske hladnjače prošle sezone otkupile više od 12.000 tona maline, Milomir Zimonjić, predsednik tog udruženja, navodi da je izvozna cena „rolenda“ (najkvalitetnija malina) sa tri evra pala na 2,7 evra, dok je „griza“ sa 2,6 pala na 2,2 evra, pa bi se neki od vlasnika hladnjača mogli suočiti sa gubicima od nekoliko stotina hiljada do čak milion evra.
Iako neki trgovci tvrde da se u hladnjačama nalazi oko 25.000 tona maline, prema našim podacima reč je o zalihama od oko 12.000 tona, pri čemu je već ugovorena prodaja 70 odsto te količine. Priče o ogromnim zalihama plasiraju pojedini domaći kupci koji otkupom maline po nižim cenama, a zatim prodajom na inostranom tržištu po znatno višim cenama, ostvaruju dobru zaradu. Zbog takvog mešetarenja mnogi hladnjačari neće uspeti da pokriju troškove otkupa, a da ne govorimo o visokim kamatama na kredite, zatim o ambalaži, troškovima radne snage, skladištenja, struje i izvoza, kao i kursnim razlikama, upozorava Zimonjić.
Rade Ljubojević, predsednik Upravnog odbora Udruženja hladnjača Srbije, podseća da je kupovna moć trgovačkih lanaca na zapadu niža za 20 do 30 odsto, da je jedan od razloga što se naša malina manje kupuje upravo visoka cena.
– Zalihe koje su pod ugovorima nisu velike, ali se ne preuzimaju i to stvara probleme, jer su pokrivene kreditima, čija naplata dospeva. Tome treba dodati i visoke kamate, što znači da preti finansijski kolaps koji bi mogao da zaustavi njihov rad. Posledice su i otpuštanje radnika, neizvestan otkup ovogodišnjeg roda, ne samo maline već i ostalog voća, posebno kupine, koja zbog visoke otkupne cene ne može da se proda. Gotovo celokupan otkup kupine nalazi se u hladnjačama i pitanje je da li će se uopšte otkupljivati ove godine, a neizvestan je i otkup šljive i maline – upozorava Ljubojević.
On smatra da je rešenje u razgovorima proizvođača i otkupljivača koji bi trebalo da pronađu zajednički interes. „Ukoliko bi se problem visoke otkupne cene svalio isključivo na pleća hladnjača, to bi vodilo ka uništenju voćarske proizvodnje, jer proizvođači bi trebalo da dele zajedničku sudbinu sa prerađivačima“, kaže naš sagovornik.
Dragiša Terzić, predsednik Udruženja proizvođača malina Srbije, čije je sedište u Arilju, takođe tvrdi da informacije o velikim zalihama u hladnjačama nisu tačne. On dodaje da je uobičajeno da se malina početkom godine veoma loše prodaje, zbog slabe potražnje, ali da njena cena na inostranom tržištu raste u martu i aprilu.
Glavni uzrok što izvoznici ne mogu da postignu ekstra cene jeste to što naši otkupljivači ne mogu da dobiju povoljne kredite, sa grejs periodom od godinu dana, jer u tom slučaju ne bi morali da žure da maline prodaju na inostranom tržištu. Ovako, hladnjače su primorane da je prodaju ispod cene da bi vratile kredite, a inostrani kupci to znaju pa ih ponudama i niskim cenama ucenjuju – objašnjava Terzić, podsetivši da ovo udruženje godinama traži od države da otkupljivačima obezbedi povoljnije kredite.
Dva evra za ovogodišnji rod
Otkup ovogodišnjeg roda maline dočekaćemo bez zaliha jer će sve biti prodato. Činjenica je da otkupljivači svake godine pričaju istu priču, kako bi proizvođače pripremili za nižu cenu. Nadamo se da će i ove godine otkupna cena maline biti oko dva evra za kilogram, procenjuje Dragiša Terzić, predsednik Udruženja proizvođača maline i dodaje da je cena veštačkog đubriva prošle godine bila 20, a sada je 50 dinara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
