Foto: Vojislav Stojsavljević/DanasRekonstrukcija hotela „Slavija“ ponovo je otvorila staru dilemu Beograda – da li se modernizacijom briše sećanje ili mu se daje novi okvir? Iako nikada nije dobio zasluženo mesto u priči o simbolima Beograda, hotel „Slavija“ je više od jednog veka bio svedok političkog, kulturnog i društvenog života prestonice, a često je i delio njegovu sudbinu, što je slučaj i danas.
Hotel „Slavija“, jedan je od simbola Beograda, koji to nikada zapravo nije bio. Iako se njegova priča proteže kroz vekove, uglavnom je nepravedno izostavljen iz priča o tome šta čini Beograd i njegov identitet.
Ovih dana, hotel je mahom prekriven oblakom prašine i okružen ogradom, a građani prolaze pored njega ispod skele. Radovi su uveliko u toku i hotel bi već naredne godine trebalo da pokaže svoje novo lice koje će se nekima svideti, a nekima neće.
Sentimentalne reakcije Beograđana prate svaki ovakav projekat kada se neki stari objekat ruši ili mu se menja izgled na koji smo svi navikli. I naša redakcija nalazi se na svega nekoliko minuta od ovog hotela, a u restoranu „Mala Slavija“ (u zgradi hotela) brojni novinari pronalazili su inspiraciju.
Međutim, nečije uspomene i emotivna povezanost sa nekim objektom nikad nisu stale na put privatnom kapitalu da ostvari svoje zamisli i modernizuje sve što ima potencijal za profit, što nije nužno loše. Ipak, ako nije uvek moguće sačuvati fasadu, moguće je sačuvati priče i duh pojedinih objekata.
Od svog nastanka, dakle još od XIX veka, hotel je bio svedok brojnih dešavanja i promena, pa su ga upravo ti događaji povezali sa društvenim, kulturnim i političkim životom grada.
Hotel je početkom XX veka imao sopstveni vinograd i proizvodnju vina, a u njemu su održavane i humanitarne lutrije za školovanje srpske omladine. Tu su se odvijali nastupi muzičkih ansambala i horova, ali i politička i radnička okupljanja. A svoju „lojalnost“ građanima pokazao je i tokom Drugog svetskog rata, kada je stradao u bombardovanju 6. aprila 1941. godine.
Dakle, istorija hotela „Slavija“ pokazuje da grad nije samo skup zgrada, već mreža sećanja i značenja. Kada se ta mreža ne neguje, čak i značajna mesta mogu postati nevidljiva, bar tako kaže naša sagovornica, istoričarka Nevena Kovačević.
Hotel „Slavija“, prema njenim rečima, predstavlja važan, ali nedovoljno prepoznat sloj beogradskog identiteta.
„On nije klasični spomenik, već živi dokument urbanog razvoja“, objašnjava.
Kako ističe, istorijska vrednost hotela „Slavija“ je velika, iako se u javnosti često potcenjuje.
„Još od kraja XIX veka, ovaj prostor predstavlja jedno od ključnih mesta širenja Beograda izvan starog gradskog jezgra. ‘Slavija’ je bila svedok prelaska varoši u modernu prestonicu i jedan od prvih hotela koji je imao širu društvenu funkciju, a ne samo smeštajnu“, podseća Kovačević.
Ipak, za razliku od Terazija, Kalemegdana ili Knez Mihailove ulice, „Slavija“ nije zadržala status trajnog simbola grada.
„Razlog za to leži u činjenici da je više puta rušena i obnavljana, čime je izgubila arhitektonski kontinuitet. Iako joj istorijska vrednost nije umanjena, simbolička prepoznatljivost jeste“, pojašnjava naša sagovornica.
Ona naglašava da je od samog početka hotel „Slavija“ bio mesto susreta različitih društvenih slojeva: trgovaca, putnika, zanatlija, intelektualaca i umetnika.
„U njegovim prostorijama održavali su se balovi, koncerti, proslave, politički skupovi i esnafski sastanci. Krajem XIX i početkom XX veka, ‘Slavija’ postaje jedno od važnih žarišta javnog života van užeg centra. Tu su se razmenjivale ideje, formirale društvene mreže i oblikovalo javno mnjenje. U tom smislu, hotel je imao ulogu posrednika između tradicionalne i moderne urbane kulture“, ističe.
Ovaj hotel je kroz istoriju delio sudbinu svojih građana, pa tako sudbina „Slavije“ jasno odražava razvoj Beograda, poručuje Kovačević.
„Od periferije, preko buržoaskog širenja, do socijalističke i postsocijalističke transformacije, ovaj objekat prolazio je kroz sve faze urbanog rasta. Rušenje hotela u Drugom svetskom ratu i izgradnja novog objekta označili su prekid sa starim urbanim identitetom. Savremeni hotel više pripada globalnoj hotelskoj industriji nego lokalnoj tradiciji. Time se menja i percepcija prostora: on prestaje da bude mesto sećanja, a postaje funkcionalni servis“, objašnjava istoričarka.
Upravo taj proces, dodaje, pokazuje kako promene u arhitekturi utiču na odnos građana prema prošlosti.
„‘Duh mesta’ ne zavisi samo od zgrade, već od kolektivnog pamćenja, priča i značenja koja se za nju vezuju. U slučaju ‘Slavije’, taj duh je oslabljen, ali nije nestao. On opstaje kroz istorijske tekstove, fotografije, sećanja starijih generacija i kulturne narative. Bez sistematskog negovanja tog nasleđa, postoji opasnost da se svede na puku nostalgiju. Očuvanje identiteta zahtevalo bi kulturnu politiku koja bi prepoznala istorijsku vrednost prostora i predstavila je savremenoj publici“, poručuje ona.
Hotel Slavija – Od periferijskog blata do urbanog stakla
Posle svega što je prošao, hotel Slavija privatizovan je 2024. godine, a kupac je Industrija mesa Matijević, koja je hotel preuzela po ceni od 24,9 miliona evra.
Ugovorni okvir privatizacije predvideo je minimalnu investicionu obavezu od 2,5 miliona evra u prve dve godine i obavezu da se u istom periodu ne smanji broj zaposlenih. Pored toga, potpisan je i ugovor o dodeli podsticaja od države za rekonstrukciju, adaptaciju i opremanje Hotela Slavija.
Međutim, ugovor nalaže investiciju od najmanje 18,37 miliona evra u roku od dve godine od podnošenja prijave, uz šta dolazi podsticaj od 3,67 miliona evra.
Kako je najavljeno, gabariti hotela i spratnost se neće menjati, dok će fasada poprimiti moderniji izgled.
Investitor za Danas objašnjava da su radovi na tekućem održavanju hotela Lux počeli u maju prošle godine, a da su u decembru otpočeli radovi na rekonstrukciji kule.
Oni naglašavaju da se ništa neće rušiti, već da se radi samo na rekonstrukciji.
„Rekonstrukcijom fasadnog omotača kule suštinski se zadržava postojeći arhitektonski izraz. U novoj fasadnoj organizaciji, kula je gotovo u čitavom omotaču upakovana u prozirnu staklenu zid zavesu. Sa bočnih strana (duže strane kule), postavljeni su brisoleji, koji svojom promenom u dimenziji poprečnog preseka daju efekat reljefisane površine“, opisuje investitor.
Kako dodaje, u površinu koju zauzimaju dati brisoleji istaknuti su krugovi, kako bi aludirali na kružni tok Slavija.
„Fasadom je očuvan vizuelni kontinuitet postojećeg objekta, dok su diskretno uvedeni novi elementi koji daju savremen izraz i predstavljaju karakterističan potpis investitora. Spoljni izgled objekta Lux ostaje nepromenjen“, objašnjava maš sagovornik.
Kada je reč o kuli, ona će imati ukupno 176 soba, koje će se izdavati na mesečnom nivou, a biće noviteta i kada je reč o izdavanju lokala.
„U kuli je već sada delom u zakupu Maxi prodavnica, sa strane Makenzijeve ulice. Dodatno, MekDonalds (McDonald’s) je u zakup uzeo oko 850 kvadrata prostora ka kružnom toku. Restoran Mala Slavija ostaje kako jeste, za sad nema nikakvih promena“, otkriva investitor.
Hotel bi trebalo da bude spreman da primi goste tokom specijalizovane izložbe „Expo 2027“, a prema tvrdnji, radovi teku po planu, pa je završetak hotela Lux planiran do kraja maja 2026, dok će kula biti završena do kraja godine.
Iz svega što je navedeno, građane će verovatno obradovati to što zgrada neće biti rušena i što će sačuvati svoj oblik, ali je izvesno da mnogi neće biti zadovoljni novom staklenom zavesom koja prekriva sve više zgrada po Beogradu.
Ipak, brojni su slučajevi u poslednje vreme pokretali raspravu da li treba čuvati nešto što je staro i ima istoriju takvo kakvo je ili mu udahnuti novi život.
Tako je hotel „Jugoslavija“ platio danak i srušen je do temelja, dok je s druge strane zgrada „Generalštaba“, bar za sada, odbranjena.
Beograd se neumitno menja i neke promene nije moguće, a neke nije ni potrebno zaustavljati. Ipak, neke priče su bitne da se ispričaju, jer promena izgleda ne mora da menja suštinu. Kao što odelo ne čini čoveka, tako ni fasada ne čini duh hotela, a hotel „Slavija“ ima mnogo priča koje je potrebno sačuvati od zaborava.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
