I proizvođači pneumatika u problemu zbog uredbe Vlade: Plaćaju taksu za odnošenje otpada koji nema gde da se odveze

Iz Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala Privredne komore Srbije upozoravaju da će Uredba kojom su podsticaji ukinuti dovesti do ozbiljnih lančanih ekonomskih, ekoloških, finansijskih i socijalnih posledica, prenosi N1.

Ukidanje podsticaja operaterima posebnih tokova otpada od početka ove godine, dovelo je do niza problema u reciklažnoj industriji, a sada se, kako se čini, to prelilo i na proizvođače i uvoznike pneumatika.

Iz Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala Privredne komore Srbije upozoravaju da će Uredba kojom su podsticaji ukinuti dovesti do ozbiljnih lančanih ekonomskih, ekoloških, finansijskih i socijalnih posledica.

Udruženje za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala Privredne komore Srbije (PKS) uputilo je dopis Vladi i Ministarstvu zaštite životne sredine u kojem traže hitno rešavanje posledica koje je na proizvođače proizvoda od gume izazvalo usvajanje Uredbe o prestanku važenja Uredbe o visini i uslovima za dodelu podsticajnih sredstava koja se dodeljuju operaterima posebnih tokova otpada (reciklerima).

U dopisu u koji je portal N1 imao uvid, a koji potpisuje predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, navodi se da će realizacija ove Uredbe bez hitnog tranzicionog rešenja dovesti do ozbiljnih lančanih ekonomskih, ekoloških, finansijskih i socijalnih konsekvenci.

Kao posledice ističu: kolaps sistema upravljanja posebnim tokovima otpada, koji će se u lančanoj reakciji direktno preneti na proizvođače i uvoznike, distributere i trgovce, ali i na lokalne samouprave; nepostojanje operatera koji mogu preuzeti i tretirati otpad dovešće do nemogućnosti ispunjavanja zakonskih obaveza proizvođača i uvoznika po osnovu principa proširene odgovornosti proizvođača (EPR); rizik od nekontrolisanog odlaganja, izvoza ili ilegalnih tokova otpada, sa ozbiljnim posledicama po životnu sredinu, zdravlje ljudi i reputaciju Republike Srbije u procesu evropskih integracija.

Problem sa otpadnim gumama

Dodaju i da su nakon stupanja na snagu navedene Uredbe, preduzeća koja se bave reciklažom, sakupljanjem i tretmanom otpada obavestila proizvođače proizvoda od gume da nisu u mogućnosti da preuzimaju otpadne gume iz proizvodnje, ali i iz trgovine gumama, servisa i od vulkanizera koji preuzimaju otpadne gume od fizičkih i pravnih lica nakon zamene, zato što više nije moguće obezbediti finansijsku održivost sistema.

S tim u vezi, najveća nacionalna asocijacija hemijske industrije Srbije upozorila je da su kompanije koje se bave proizvodnjom i stavljanjem u promet pneumatika i proizvoda od gume već suočene sa problemom nagomilavanja otpadne gume u krugu fabrika, u količinama od sedam do 15 tona dnevno po fabrici, te da su u periodu od godinu dana očekuje nagomilavanje oko 20.000 tona, jer fabrike, kako kažu, nemaju tehničke, prostorne niti sigurnosne uslove za bezbedno skladištenje otpadnih guma u ovim količinama.

Posledice bi mogle biti i gubitak hiljada radnih mesta

Među ostalim konsekvencama navode i ugrožavanje investicione sigurnosti, jer se postojećim i potencijalnim investitorima, kako ocenjuju, šalje poruka o regulatornoj nepredvidivosti, kao i moguć gubitak radnih mesta, posebno u segmentima zelene ekonomije.

Na to su ranije upozorili i oni koji posluju u reciklažnoj industriji, navodeći da ceo sistem direktno zapošljava oko 15.000 radnika i indirektno još 13.000, te da bi, ukoliko se problem hitno ne reši, operateri posebnih tokova otpada mogli trajno da zatvore svoje pogone.

U firmama koje posluju u reciklažnoj industriji od početka 2026. godine već su deo zaposlenih sveli na minimalac, a deo poslali na prinudne odmore.

Takođe su istakli da bi mogao da bude ugrožen rad i dobrog dela industrije, a osim proizvođača pneumatika, to su, kako su rekli, i proizvođači električnih i elektronskih proizvoda, uvoznika i trgovaca ovim proizvodima, vulkanizera, auto-servisa, servisa bele tehnike, trgovinskih lanaca.

Ukinuti podsticaji, ali ne i naplata naknade

Podsetimo, Uredba o prestanku važenja Uredbe o visini i uslovima za dodelu podsticajnih sredstava koja se dodeljuju operaterima posebnih tokova otpada stupila je na snagu 1. januara 2026. godine, čime je prestalo finansiranje tretmana otpada.

Udruženje za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala PKS u dopisu resornom ministarstvu i Vladi Srbije kaže da je Uredba dovela do prekida isplate podsticaja, ali ne i do prekida naplate naknada za stavljanje na tržište proizvoda koji posle upotrebe postaju otpad.

Objašnjavaju da naknada za stavljanje pneumatika na tržište za sve vrste vozila iznosi 24,81 dinar/kg, kao i da je dostizala šest odsto cene gotovog proizvoda, što je, kako navode, mnogo više nego u zemljama EU.

Godišnje na ime ove naknade, kompanije koje proizvode i stavljaju na tržište pneumatike, u budžet Srbije uplaćuju približno devet miliona evra. Ova naknada se uplaćuje da bi proizvod, koji posle upotrebe postaje poseban tok otpada, mogao da se zbrine i da bi sistem sakupljanja, transporta i reciklaže mogao da se finansira i funkcioniše.

Naglašavaju da je tokom prošle godine iz budžeta Srbij za podsticaje za ponovnu upotrebu za svakih pet posebnih tokova otpada, ne samo za otpadne gume, izdvojeno 3,5 milijarde dinara, od toga je isplaćeno samo 1,3 milijadi dinara, kao i da je u 2026. godini za podsticaje planirano 2,8 milijardi dinara.

„Važno je naglasiti da su sredstva koja su do donošenja navedene Uredbe isplaćivana operaterima kao namenska naknada koja se naplaćuje na osnovu naplaćene ekološke takse za posebne tokove otpada, koju uplaćuju proizvođači i uvoznici prilikom stavljanja proizvoda na tržište Republike Srbije. Ta sredstva predstavljaju instrument sprovođenja principa ‘zagađivač plaća’ i proširene odgovornosti proizvođača (EPR), a ne budžetsku podršku privrednim subjektima.

Njihova svrha je isključivo da pokriju realne, dokazive i regulatorno propisane troškove sakupljanja, transporta, tretmana i bezbednog zbrinjavanja posebnih tokova otpada, uključujući otpadne gume. U tom smislu, ukidanje mehanizma isplate ovih naknada, bez uspostavljanja alternativnog i funkcionalnog EPR modela, dovodi do situacije u kojoj se ekološka taksa i dalje naplaćuje, ali se ne obezbeđuje realizacija svrhe zbog koje je uvedena, što predstavlja ozbiljan sistemski problem i dovodi do gubitka poverenja obveznika sistema, posebno investitora“, stoji u dopisu.

Jedan odsto celokupne svetske proizvodnje pneumatika u Srbiji

U Srbiji se proizvodnjom gume i proizvoda od gume bavi 409 preduzeća, a proizvodnju imaju brojne svetske kompanije kao što su francuski Michelin, japanski Toyo Tires, švedski Trelleborg, koji je postao vlasništvo japanske kompanije YOKOHAMA, američki Goodyear Tires, kineski Ling Long i nemački Continental.

Iz Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala PKS napominju da je jedan posto celokupne svetske proizvodnje pneumatika u Srbiji, kao i da je sektor proizvodnje gume izvozno orijentisan (svako drugo preduzeće je izvozno orijentisano) i jedan od retkih sektora koji ima suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni čak i sa sirovinskom uvoznom zavisnošću.

Prema njihovim podacima, izvoz ovog sektora godišnje je oko 1,5 milijardi evra, dok je uvoz 700 miliona, što znači da je suficit oko 800 miliona evra. Takođe navode da je priliv stranih direktnih investicija u ovaj sektor značajan i da je u prva dva kvartala 2025. godine iznosio je 184 miliona evra.