Inflacija će ove godine u Srbiji biti 7,5 odsto, što je nešto ispod srednje vrednosti raspona od šest do 10 odsto koliko smo ciljali za 2009. U trećem tromesečju potrošačke cene su pale za 0,7 odsto, ponajviše zbog sniženja cena poljoprivrednih proizvoda za 18,5 odsto, male agregatne tražnje i usporavanja rasta regulisanih cena, ali u poslednjem kvartalu očekujemo rast potrošačkih cena za 1,2 odsto – izjavio je juče viceguverner Narodne banke Srbije Bojan Marković, predstavljajući novembarski izveštaj o inflaciji.
Kao glavne rizike po stabilnost cena, on je označio brži oporavak tražnje od očekivanog, skok cena naftnih derivata i regulisanih cena. U prvoj polovini naredne godine NBS očekuje da će se inflacija kretati oko donje granice ciljanog raspona (između četiri i osam odsto), ali će se kasnije približiti centralnoj vrednosti. Tokom trećeg kvartala zabeležen je rast bruto domaćeg proizvoda, prvi put posle godinu dana, tako da centralna banka predviđa pad BDP-a od 2,8 odsto na kraju godine, a za narednu rast od 1,5 odsto. Marković je naglasio da je u prvih 13 dana novembra, zahvaljujući Nedelji štednje, položeno 333 miliona evra deviznih depozita, tako da se u bankarski sistem vratio gotovo sav novac koji je povučen krajem 2008. u krizi poverenja. Građani su ove godine položili ukupno 926 miliona evra na štednju, tako da ukupni depoziti trenutno iznose 5,7 milijardi evra, u odnosu na 5,74 milijardi u septembru prošle godine.
Iako je NBS smanjila referentnu kamatnu stopu sa 11 na 10 odsto, devizni kurs je u oktobru ostao stabilan, ali je tokom ovog meseca dinar izgubio jedan odsto vrednosti u odnosu na evro. Banke su uprkos nižoj referentnoj stopi, koja im donosi manji profit, nastavile da ulažu u hartije od vrednosti NBS-a, budući da raspolažu velikom količinom neplasiranog novca. Iz tih razloga Marković je ocenio da je verovatnije da će u narednom periodu referentna kamatna stopa i dalje padati, nego da će ostati na sadašnjem nivou.
U trećem kvartalu ostvaren je realan rast odobrenih kredita od 3,2 odsto, pri čemu su pozajmice privredi porasle za 3,8, a građanima za samo dva procenta. Na tržištu subvencionisanih kredita došlo je do pada, pošto su iskorišćena gotovo sva raspoloživa sredstva za zajmove za likvidnost, dok za druge kredite, poput investicionih, ima malo interesovanja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
