Šta kaže bivši guverner Narodne banke o inflaciji u 2026?

„U domenima poput hrane, komunalnih usluga, struje i goriva ima puno razloga za brigu, jer se ne vodi pametna i konzistentna agrarna politika, nema nikakve naznake uređenja u pravcu racionalnosti poslovanja i suzbijanja korupcije u javnim preduzećima, niti strateškog domaćinskog ponašanja u tako ključnim oblastima kao što je stabilnost snabdevanja energentima“, primetio je Šoškić.

On podseća i da organizacija Međunarodna transparentnost svrstava Srbiju u četiri najkorumpiranije zemlje u Evropi, a korupcija izaziva višestruke posledice.

„Ona, po pravilu, izaziva pad kvaliteta u javnim nabavkama i isporukama, i, naravno, više cene i troškove za javne budžete koje plaćaju poreski obveznici. Ali ona u javnim preduzećima izaziva i rast troškova, koji se onda preliva na rast njihovih cena, koje plaćajmo svi kao njihovi potrošači“, naveo je Šoškić.

Šoškić je dodao da bi normalno bilo da u ekonomiji koja je bitno usporila privrednu aktivnost u prošloj godini i inflatorni impulsi dožive slabljenje, ali ocenjuje da je, uprkos tome, inflatorni pritisak u Srbiji mguć.

„Kod nas se već u čitavom nizu godina ‘ekonomska politika’ vodi kao zbir jednokratno popularnih mera bez jasne makroekonomske analize i vizije. Ne samo da vidimo da se donose i sprovode nekonzistentne mere u domenu ekonomske politike, već se sve više pokušava administrativnim merama da postignu nekakvi željeni rezultati“, konstatovao je Šoškić.

On smatra da ta administrativna ograničenja, zabrane i propisivanja, pored ostalog, ukazuju i na pogrešnost i neefikasnost prethodnih mera ekonomske politike.

„Što se tiče uredbi o administrativnim merama, verujem da će one opstati dok god trenutna politička struktura misli da joj dejstvo tih mera donosi neku željenu političku popularnost u njihovom biračkom telu, a to bi moglo da bude do sledećih izbora“, kazao je Šoškić.

Prema njegovim rečima, vesti o zatvaranju fabrika i otpuštanju radnika u Srbiji, koje su učestale krajem prošle godine, ne treba da iznenađuju, jer je upravo to posledica pogrešnih i neusklađenih makroekonomskin politika.

„Na to sam i lično u više navrata ukazivao da će se desiti još pre nekoliko godina. Naime, očigledno je bilo da u uslovima rasta plata bez rasta produktivnosti i uz fiksni kurs, svi srpski izvoznici i drugi proizvođači gube konkurentnost i na inostranom i na domaćem tržištu. To vidimo i u poljoprivredi, gde se sve više uvozi u domenima u kojima smo mi imali i domaću proizvodnju i konkurentnost i izvoz“, rekao je Šoškić.

On je dodao da će se takav trend nastaviti dokle god se popularna mera podizanja dohodaka kombinuje sa popularnom merom fiksnog kursa u uslovima stagnirajuće produktivnosti u privredi.

„Kao što je javni interes i državna imovina osuđena na propast i neuspeh u uslovima korupcije, tako je i ekonomska politika osuđena na propast i neuspeh u uslovima u kojima se sprovodi kao puki zbir politički popularnih mera“, poručio je Šoškić.

Povodom situacije Naftne industrije Srbije (NIS), on je naveo da je odluka američke Kancelarije za kontrolu inostrane imovine (OFAK) da toj kompaniji odobri licencu za rad do 23. januara samo privremena mera, u cilju nalaženja nekog prihvatljivog rešenja.

Šoškić navodi da je stabilizacija i normalizacija poslovanja NIS svakako od velikog značaja za privredu Srbije i prioritet u ovom trenutku, ali smatra da rešenja treba tražiti u modelima koji omogućavaju potencijalnu dalju evoluciju vlasništva nad tom kompanijom u pravcu koji će u većoj meri štititi interese države Srbije.

„Trajno rešenje treba tražiti u modelima uspešnijih zemalja Centralne Evrope (Austrija, Poljska, Mađarska i dr.), gde postoji nacionalna naftna kompanija u većinskom vlasništvu države, koja uspešno posluje, širi svoje poslovanje u zemlji i inostranstvu i obezbeđuje redovnost, stabilnost i povoljne cene u snabdevanju energijom domaće privrede i građana“, smatra Šoškić.

Dodaje i da taj tržišni segment treba da bude slobodan i za druge snabdevače iz zemlje i inostranstva, radi podsticanja konkurentnosti i jačanja zaštite interesa potrošača i privrede.

Ipak, Šoškić ističe da je čitava situacija sa NIS sigurno mogla odavno da se predvidi i da se na vreme otklone rizici od njenog izbijanja.

Smatra i da je sama činjenica da se Srbija obrela u ovakvim okolnostima dokaz neuspeha u odbrani interesa zemlje za koji je odgovorno više prethodnih saziva Vlade Srbije.

„Svaka promena inostranog vlasnika novim inostranim vlasnikom je, po mom mišljenju, suboptimalno rešenje. Međutim, treba imati u vidu i da je u uslovima u kojima se praktično svako javno preduzeće rastače i postaje predmet ‘partijskog plena’, dominantna državna svojina i upravljanje nad NIS-om, takođe problematično rešenje“, zaključio je Šoškić.