Internet sajtovi ogledalo firme

Mali privrednici očito još nisu shvatili važnost ovakve vrste komuniciranja sa potencijalnim kupcima koji sve više „gugluju“ na Internetu tražeći bukvalno sve što im treba, od kozmetičkih i frizerskih usluga do građevinskog materijala. To što veliki broj firmi osim osnovnih, vrlo konciznih podataka o proizvodima koje nude, adrese i telefona, nema ništa drugo na prezentaciji, rezultat je pre svega činjenice da vlasnici preduzeća znaju da je u modi imati sajt, ali nisu spremni da plate za nešto što nisu sigurno koliko im dobra donosi.

– Mnoge firme koje se otvaraju u poslednje vreme akcenat stavljaju na masovnost, a ne na kvalitet. Sve je više malih i srednjih preduzeća koja žele da budu na Internetu i tako je i sve više veb dizajnera koji rade na crno, odnosno štancuju sajtove. Teško je reći koliko košta najjeftiniji sajt, ali za neku najosnovniju prezentaciju, sa nekoliko stranica, potrebno je nekoliko sati rada, te je i logično da budu jeftini. U poslednje vreme firme koje se bave veb dizajnom imaju u ponudi i takve sajtove, čiju izradu naplaćuju od 15 do 50 evra. Za takve sajtove se najčešće odlučuju mali preduzetnici, zanatske radnje – kaže za Danas stručnjak za veb dizajn Žarko I.

„Pravljenje sajta“ je postupak koji podrazumeva nekoliko faza. Prva je samo dizajniranje i programiranje, potom unos podataka i na kraju postavljanje završenog sajta na Internet. Tako cena izrade zavisi od više faktora, pa za dve pljeskavice može da se dobije sajt sa pet osnovnih stranica, ali ne i domen i redovno ažuriranje. Oni koji se bave veb dizajnom vole da kažu da će oni koji ne plate na mostu, platiti na ćupriji i da će svi koji žele u početku da uštede na kraju morati da daju više novca ne bi li njihov sajt bio dobar.

– Softverski paketi za dizajn sajtova su danas mnogo razvijeniji nego ranije, tako da je sa malo informatičke pismenosti i osnovnog znanja o Internetu moguće napraviti relativno kvalitetan sajt u „domaćoj izradi“. Upotrebljivost takvih sajtova zavisi od toga koliko je vičan „samouki dizajner“, ali u principu mogu da se porede sa najjeftinijim ponudama dizajn firmi – kaže naš sagovornik i dodaje da se unos novih vesti i slika na sajt naplaćuje od 10 do 50 evra.

Stručnjaci upozoravaju da oni koji žele ozbiljno da se bave svojim poslom, moraju da shvate da je dobar sajt ponekad pola obavljenog posla jer neretko onaj koji ne pronađe informaciju o ceni cigle i cementa na nekom stovarištu nikada više neće ukucati veb adresu tog preduzeća. Veliku posećenost neće imati ni oni sajtovi koji umesto cena svojim kupcima na sajtu ponude porodično stablo, pesme i fotografije sa slavlja, ali ni oni koji umesto informacija nude nekoliko stranica koje su privremeno „under construction“ (u izradi)

Tek svaki deseti sajt malog preduzeća ima verziju na engleskom jeziku, još manje je onih koji imaju kompletan sadržaj proizvoda ili usluga koje preduzeće ima u ponudi, a na prste jedne ruke mogu se izbrojati oni koji imaju zaista uređene sajtove i mogućnost on-lajn kupovine.

Direktor preduzeća Inet Vojislav Rodić kaže za Danas da je najčešći problem kod vlasnika malih preduzeća ne novac, već nedostatak svesti šta je sve moguće i šta sve treba uraditi da se to moguće ostvari.

– Vlasnici preduzeća su prepoznali važnost Interneta, ali nema strateškog opredeljenja i uglavnom ne znaju šta hoće. Spremni su da daju 300 ili 500 evra, ali da oni ništa ne rade. Imali smo klijenta koji nije pitao koliko košta da mu se uradi sajt od utorka do četvrtka, ali kada smo tražili da pripremi materijal, tekstove i slike, to nije mogao da uradi – ističe Rodić.

Drugi problem je, kaže on, taj što se često napravi prva verzija sajta i onda mesecima nema ažuriranja, promene se dešavaju od sajma do sajma ili nekog drugog događaja.

– Svaki sajt mora da ima svog urednika, a klijenti često misle da će oni koji su napravili sajt to raditi stalno. Ažuriranje sajta mora da radi neko iz kompanije, ali naša preduzeća često imaju problem i sa ljudskim resursom – ističe Rodić.

Odokativna metoda

Ne postoji fiksna cena za izradu sajta, kažu stručnjaci za veb dizajn. Ako se nekome svidite sajt ćete da dobijete i za „dve reš pečene pljeskavice“, dok drugi „neće ni da pale kompjuter za manje od 1.000 evra“. Veb dizajneri cene često određuju „odokativnom“ metodom. Neki od njih procenjuju klijente i tačno znaju koliko je ko ozbiljan, ko zaista želi da ima dobar sajt, a ko želi da mu se to samo „odradi“. „Za mala i srednja preduzeća, koja veb sajt koriste isključivo kao prezentaciju i kontakt sa drugima preko Interneta, najeftiniji statički sajt predstavlja dovoljno dobro rešenje“, kaže Žarko I.