Foto: BeoinfoIako gradske vlasti tvrde da je budžet za 2026. godinu razvojni, planirani kapitalni projekti govore drugačije – jedan od najskupljih projekata biće Kalenić pijaca, a deo novca biće ponovo uložen u rekonstrukciju Trga Nikole Pašića, na kom su radovi završeni pre svega godinu dana.
Budžet grada Beograda za 2026. godinu još uvek čeka na usvajanje, a do sada su na njegov račun iznete brojne kritike. Od toga da on nije razvojni, kako je najavljeno, preko brojnih nedostataka, pa do toga što se četvrtina opredeljenog novca planira samo za javni prevoz.
Ipak, još jedan aspekt ovog budžeta je jako bitan, a to je da se najviše novca u okviru kapitalnih projekata planira za pijacu.
Naime, za rekonstrukciju i dogradnju Kalenić pijace u glavnom gradu, u 2026. godini biće izdvojeno nešto manje od 1,2 milijardi dinara. Dodatno, u 2027. godini planirano je 449 miliona, a u 2028. još 1,5 milijardi.
Dakle, ukupno za projekat oko Kalenić pijace u naredne tri godine biće izdvojeno preko tri milijarde dinara, što ga čini jednim od najvećih projekata koje će Beograd finansirati u ovom periodu.
U budžetu je u naredne tri godine za kapitalne investicije ukupno opredeljeno 90,1 milijardi dinara.
Najviše novca u naredne tri godine biće izdvojeno za kanalizacionu crpnu stanicu Krnjača 2 sa kolektorima, za šta je planirano 11,7 milijardi dinara. Pored toga, za Linijski park u Beogradu biće izdvojeno 9,8 milijardi.
Nešto više od sedam milijardi predviđeno je za drugu fazu autobuske stanice u Bloku 42.
Za saobraćajnicu Patrijarha Pavla opredeljeno je 6,4 milijarde dinara u naredne tri godine, a za regionalni vodovod Makiš-Mladenovac 6,3 miliarde dinara.
Ono što je posebno zanimljivo stanovcima glavnog grada jeste što su u narednoj godini ponovo predviđena sredstva za rekonstrukcija Trga Nikole Pašića. To možda ne bi bilo čudno da taj trg nije rekonstruisan pre svega godinu dana.
Podsetimo, ti radovi su trajali od februara do decembra prošle godine.
Dakle, rekonstrukcija je trajala 285 dana i, prema pisanju Nove Ekonomije, koštala je 632,6 miliona dinara, iako je prvobitna ugovorena vrednost radova bila je 584,2 miliona dinara.
Ipak, pored dugih i skupih radova, sada je za istu namenu izdvojeno još 41,3 miliona dinara.
Dodatno, od zanimljivih projekata, možemo videti da je izgradnja gondole u Beogradu planirana tek 2028. godine, jer je tada za nju izdvojena prva suma novca u iznosu od 420 miliona dinara.
Takođe, u narednoj godini predviđeno je i dugo najavljivana nabavka i ugradnja jarbola sa zastavama, koja će Beograđane koštati 3,4 miliona dinara.
S druge strane, za proširenje tramvajske i trolejbuske mreže na teritoriji grada novac nije opredeljen u naredne dve godine, već tek u 2028. i to 1,7 milijardi dinara.
Takođe, za most preko reke Save u naredne dve godine planirano je 10 miliona dinara, dok je za pešačko biciklistički most preko reke Save planirano u 2028. godini 2,6 milijardi dinara.
Ostali novac mahom je namenjen za rekonstrukciju ulica, škola, bazena i drugih objekata.
Građevinski inženjer Danijel Dašić za Danas navodi da su dva ključna razloga zašto je pijaca među najvećim investicijama Beograda.
„Prvi je očigledan, a to je nedostatak novca u budžetu Srbije, za sve sem EXPO-a. Tako da se Beograd priključio ostatku gradova i opština u Srbiji koje već skoro deset godina, nakon izmena zakona o lokalnoj samoupravi 2014, nemaju u budžetima sredstva za kapitalne investicije. Kako bi megalomanski republički koruptivni projekti imali dovoljno novca“, ukazuje on.
Drugi razlog je, kako kaže, političke prirode.
„Iz nekih razloga prestala je da postoji potreba za održavanjem iluzije o Beogradu kao motoru razvoja cele države. I jedno i drugo pokazuje vrlo problematični nivo centralizacije Srbije, koji je totalno urušio bilo kakvu mogućnost lokalnih samouprava da strateški i održivo planiraju i sprovode lokalni razvoj“, objašnjava Dašić.
Kako dodaje, ovo je problem koji traje, smao što je sada uključen i glavni grad.
„Već duži niz godina ostatak Srbije, a od ove i u društvu Beograda, služi samo da bi se finansirao koruptivni proces gradnje, najčešće samo političkog imidža“, poručuje naš sagovornik.
Trg Nikole Pašića je, prema njegovim rečima, samo najnoviji dokaz „da suština napredne izgradnje leži u kontinuitetu tokova novca, gde nekvalitetna gradnja nije greška već svesna namera sprovođenja beskonačnih ciklusa izvlačenja novca iz budžeta“.
„Od čuvenih ‘Sićve’ kocki, preko menjanja dubine rekonstruisanih bazena, ulica koje se manje koriste nego što se rekonstruišu, Trg je samo nova ‘zanimacija’. Ukratko, Dan Mrmota u Srbiji nikad ne prestaje“, zaključuje Dašić.
Ekonomista Aleksandar Stevanović za Danas kaže da izgleda da imamo velike probleme u razvoju projekata, zbog lošeg planiranja.
„To je delom posledica nepostojanja sveobuhvatnog informacionog sistema o samom Gradu, a delom posledica neznanja kao takvog“, smatra on.
Kada je reč o Trgu Nikole Pašića, kako ukazuje, za razliku od Trga Republike „barem nije bilo grotesknog otimanja, poput lepljenih kocki“.
Što se tiče velikih kapitalnih projekata koji su u toku, a nisu u budžetu grada, Stevanović objašnjava da neki projekti jednostavno nisu deo razvoja Grada, nego razvoja Republike.
„Povlačenje granice šta je posao jedinice lokalne samouprave, a sta Republike je stvar politike i preferencija, kao i raspodele sredstava između Republike i JLS u okviru budžetskog sistema“, pojašnjava naš sagovornik.
Preferencija sadašnje vlasti je, kako naglašava, centralizacija u svakom pogledu.
„To ne znači nužno favorizovanje Beograda, nego favorizovanje toga da centralne vlasti rade više poslova sa više sredstava u svojim rukama“, navodi Stevanović.
On ukazuje i da su gradske opštine svedene na status malo iznad mesne zajednice.
„U takvom političkom razmišljanju Grad Beograd ima rekonstrukciju pijace kao najveći projekt i to je logična posledica, a delom se to dešava i zbog čudne socijalne politike sa ekscentričnim rešenjima poput onih u GSP-u“, upozorava Stevanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
