Ispovest konopljara: Kako je zbog Predraga Koluvije uništen biznis konoplje u Srbiji?

Ovo su za Danas rekli iz Nacionalne asocijacije konopljara Srbije, koji tvrde da su gotova sva poljoprivredna gazdinstva koja su imala dozvolu za proizvodnju konoplje ugašena u poslednjih nekoliko godina i da taj posao sada cveta samo na imanju porodice Koluvija.

Kažu da Koluviji u tome pomaže država, s obzirom na to da upravo on na svom imenu ima dve sertifikovane sorte konoplje, dok, na primer, Institut za ratarstvo i povrtarstvo nema.

Podsetimo, u utorak je Nova ekonomija objavila da otac Predraga Koluvije, Milan, prodaje konoplju preko firme „Jovanjica Nova“.

Na sajtu „Raskonop“ ove kompanije objavljen je video na kojem Predrag Koluvija reklamira proizvode od industrijske konpolje: rakiju, izolacione proizvode, cigarete, tekstil, građevinski blok, hranu za životinje, čajeve, građevinski materijal.

I ne samo to, poziva građane da investiraju u konoplju jer je, kako piše na sajtu, „konoplja strateška sirovina za razvoj privrede“.

Iz Nacionalne asocijacije konopljara ističu da Predrag Koluvija zapravo „prepričava njihovu priču“ i govori sve ono na čemu su udruženja i asocijacije konopljara radile u proteklih 10 godina.

Tvrde da je Koluvija pripreman za razvoj ovog biznisa upravo na osnovu podataka koja su pomenuta udruženja iznosila na sastancima sa Anom Brnabić, dok je država s druge strane uništavala posao ostalim konopljarima.

Kako je država planski ugasila ostale konopljare?

Predstavnik Nacionalne asocijacije konopljara Srbije Slobodan Stojanović kaže za Danas da industrijska konoplja jeste zakonski dozvoljena u Srbiji, ali je, ističe, u praksi gotovo potpuno nestala sa njiva.

Ističe da razlog za to nije slučajan, naprotiv, reč je, kako kaže, o planskom potiskivanju industrijske konoplje iz poljoprivredne proizvodnje, u kojem, kako tvrdi, centralnu ulogu igra Predrag Koluvija.

„Perfidno je država dovela do toga da ove godine konoplje jednostavno nema na srpskim njivama, i pitanje je da li će je uopšte biti“, kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, sve je počelo kada su 2020. ili 2021. godine predstavnici ove asocijacije bili na sastanku s tadašnjom premijerkom Anom Brnabić, gde su detaljno obrazložili sve koristi od konoplje, uključujući i njenu upotrebu u ishrani.

Već u decembru te godine, konoplja je, kaže Stojanović, potpuno nezakonito, povučena iz ishrane, na osnovu samo mišljenja Komisije za psihoaktivne kontrolisane supstance.

Kako ističe, mišljenje komisije nije zakonski osnov za zabranu.

„Mišljenje nije zakon. Da bi konoplja bila zabranjena u ishrani, ministar zdravlja mora da ga potpiše, da se iznese u Skupštinu, da se sprovede rasprava i da se na kraju objavi u Službenom glasniku. Kod nas je, bez toga, konoplja u ishrani zabranjena širom zemlje – samo na osnovu jednog mišljenja“, ukazuje Stojanović.

Drugi ključni način eliminacije konoplje sa njiva odnosi se na nedostatak sertifikovanog semena.

Kako navodi, NS seme ove godine nije proizvelo seme konoplje, a to znači, dodaje, da nema sertifikovanog semena koje je uslov za gajenje konpolje u Srbiji.

„Znači nema sertifikovanog semena, nema dozvola, nema konoplje na njivama“, dodaje Stojanović.

Koluvija ima sertifikovano seme

Jedine dve sorte konoplje koje se ove godine nalaze na sortnoj listi su Tamara i Jocko, koje, kako tvrdi naš sagovornik, razvija i poseduje upravo Predrag Koluvija.

„Tamara i Jocko su sorte koje proizvodi Predrag Koluvija, i te dve sorte su kod nas na sortnoj listi, znači svih ostalih serfitikovanih semana nema, ima samo te dve. I zbog toga će ove godine jedino on moći da ima konoplju“, kaže Stojanović.

Stojanović upozorava da se time stvara neprirodan monopol, jer svi ostali proizvođači ostaju bez legalnog semena, dok Koluvija ostaje jedini igrač na tržištu.

„On ima sertifikovano seme, on će dobiti oslobađajuću presudu kada se konopolja totalno utrne kod nas, konoplja će se legalizovati, i on će postati državni uzgajivač“, smatra Stojanović.

Razvoj konpolje može da promeni privredu i BDP Srbije, pa čak i da zameni litijumske baterije

Prema Stojanovićevim rečima, 2016. i 2017. godine konoplja je imala ogroman potencijal u Srbiji, jer je mnogo proizvođača počelo da se bavi proizvodnjom konoplje.

„Proizveli smo papir, uspeli smo da napravimo tekstil, napravili smo prvu kuću u Srbiji od konoplje, napravili smo halu od konopolje, zatim u Hrvatskoj smo takođe napravili prvu kuću od konoplje. Ljudi su pravili brašno, čajeve, proteine, građevinski materijal… Svi u okruženju se dive šta smo uspeli sve da uradimo, ali nema kod nas ništa od toga, sve je ugašeno“, kaže Stojanović.

Ističe da je Srbija imala jedina mašinu za preradu stabljike konoplje na Balkanu, koja je, zbog gašenja tržišta, prodata u Indiju. Stojanović objašnjava da je ta mašina služila za proizvodnju građevinskog materijala i vlakana.

Takođe podseća da je konoplja ekološki izuzetna biljka, jer za dve godine može da regeneriše zemljište i ukloni pesticide, herbicide i teške metale.

Od nje se, tvrdi, može praviti više od 75.000 proizvoda — od tekstila i papira, do grafenskih baterija koje su, kako tvrdi, „osam puta jače od litijumskih“.

„Dole u Jadru ne mora ništa da se kopa, može da se seje“, dodaje Stojanović.

Ispričao je da su na sastanku Ani Brnabić rekli da ako bi Srbija pravila samo 10 odsto od tih 75.000 proizvoda, znači da bi imala 7.000 fabrika.

„Ukoliko bi te fabrike zaposlile po 20 ljudi, to je 140.000 radnih mesta. Više nego što su Linglong, Ziđin i svi drugi zaposlili“, ukazuje naš sagovornik.

Nakon afere Jovanjica, kako kaže, većina proizvođača se povukla, a ceo sektor je ugašen.

„Posao sa konopljom je onemogućen na svim nivoima – cvet, seme, pa čak i stabljika. Čime da se bave ljudi?“, upitao je Stojanović.

Ko daje dozvolu, a ko kontroliše?

Naš sagovornik navodi da dozvolu poljoprivrednom gazdinstvu za proizvodnju konoplje daje Ministarstvo poljoprivrede, a kontrolu vrši MUP.

Stojanović objašnjava da je za dobijanje dozvole za proizvodnju konoplje potrebno da imate registrovano poljoprivredno gazdinstvo, nabavite sertifikovano seme (kojeg nema), da niste bili kažnjavani u vezi sa drogama u poslednjih 10 godina i da imate ugovor o otkupu sa firmom koja se bavi preradom konoplje.

Time se, tvrdi, stvara zatvoren krug u kojem samo Koluvija ima sve potrebne uslove da legalno posluje, a to što mu se trenutno sudi za „Jovanjicu“, koja je, prema tvrdnjama policije, bila jedno od najvećih polja marihuane u ovom delu Evrope, rešio je time što je posao prebacio na oca.

„On je to prebacio na oca, sada je legalno. I njegovom ocu niko ne može da zabrani da angažuje ljude da reklamiraju njegove proizvode, zato se Predrag i pojavljuje u reklami. On još nije pravosnažno osuđen, i može da radi šta hoće“, kaže naš sagovornik.

Stav Asocijacije je, kako navodi, da Koluvija ne sme da bude zaštitno lice konoplje u Srbiji, jer je upropastio posao svima koji su se godinama trudili da razviju ovu industriju.

Konoplja u Srbiji postala kolateralna šteta afere „Jovanjica“

Zakonski zastupnik Udruženja IRKA (Inicijativa za promenu zakonske regulative kanabisa) Vukašin Kristić kaže da se konoplja u Srbiji nalazi u pravnom vakuumu od slučaja „Jovanjica“.

Ističe da nije zvanično zabranjena, ali ni slobodno dostupna za proizvodnju. U teoriji, sve je, kaže, jednostavno: zakon dozvoljava uzgoj konoplje ako biljka ne sadrži više od 0,3 odsto THC-a, međutim, Kristić ukazuje da se sve preko toga bezrazložno smatra psihoaktivnim.

IRKA se, dodaje, zalaže za potpunu legalizaciju kanabisa i tvrdi da to do sada nije učinjeno upravo zbog „Jovanjice“.

Krstić ukazuje da je THC vrlo lekovata supstanca, što je, podseća, potvrdila i Svetska zdravstvena organizacija i preporučila Ujedinjenim nacijama da se kanabis skine sa liste narkotika, što je i učinjeno 2020. godine.