Istraživanje: Najveći problemi u saradnji korporacija i startapova

Istraživanje pokazuje da problem nije u nedostatku ideja, već u tome što niko jasno ne vodi proces: vlasništvo je neodređeno, komunikacija je fragmentisana, a odluke su spore i teško predvidive.

Istraživanje je sprovedeno 2025. godine uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i donatora, Luksemburga kroz EBRD Small Business Impact Fund i Evropske unije kroz Western Balkans Enterprise Development and Innovation Facility (WB EDIF).

Analiza obuhvata uvid više od 160 učesnika ekosistema iz šest ekonomija Zapadnog Balkana (Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije). Među ispitanicima su osnivači startapa, korporativni menadžeri, organizacije podrške (hubovi, akceleratori, donatorski programi) i investitori.

Na korporativnoj strani učestvovale su uglavnom velike kompanije: dve trećine njih zapošljava više od 250 ljudi, najviše iz sektora ICT/telekom (11), finansijskih usluga (8), maloprodaje i potrošačkih dobara (6), energetike i komunalnih usluga (5) i proizvodnje (5).

Među 58 startapa, 62 odsto je u ranoj fazi, 38 odsto u fazi rasta, blizu 70 odsto ih posluje u B2B modelu, a dodatna četvrtina kombinuje B2B i B2C. Ispitano je i 20 organizacija podrške (7 akceleratora, 5 inovacionih hubova, 4 VC fonda i 4 institucije javnog sektora/privredne komore).

Oko 60 odsto saradnji iniciraju sami startapi, najčešće direktnim kontaktima sa kompanijama, slanjem predloga i traženjem prilike za pilot. Međutim, bez jasne strategije partnerstava na korporativnoj strani, mnogi od tih pokušaja ostaju bez ishoda.

Samo 13 od 36 anketiranih korporacija navodi da je saradnja sa startapima deo njihove formalne inovacione strategije, a još manji broj ima KPI-jeve povezane sa takvim angažmanima. Istovremeno, samo osam korporacija koristi bilo kakav strukturisan okvir za saradnju.

Za 54 odsto startapa najveći nedostatak je nastavak komunikacije i nejasno interno vlasništvo nad procesom kao ključni problem.
Za 47 odsto problem je to što nakon prvog kontakta ne dobijaju nikakve konkretne sledeće korake.
Ukupno 72 odsto ispitanika (i startapi i korporacije) slaže se da su nejasna očekivanja i odsustvo zajedničkih kriterijuma uspeha jedan od glavnih razloga zbog kojih saradnje ne uspevaju.

Korporacije često navode nedovoljnu spremnost startapa, od dokumentacije i usklađenosti do skalabilnosti i upravljanja rizicima, dok startapi ukazuju na spore i kompleksne procese odlučivanja, birokratiju i neusklađene zahteve različitih odeljenja.

Za startape, najčešće vrednosti saradnje su vidljivost, kredibilitet i validacija rešenja. Preko 70 odsto njih očekuje referentne klijente i potvrdu proizvoda; manje od 15 odsto ulazi u saradnju sa očekivanjem dugoročnih prihoda ili ugovora o nabavci.

Za korporacije, koristi su često manje formalno definisane: uvid u nova korisnička ponašanja, upoznavanje sa novim tehnologijama, učenje agilnih načina rada. U retkim, ali važnim slučajevima, dolazi do interne primene rešenja ili proširenja portfolija usluga.

Ipak, 57 odsto korporacija kaže da ne postoje sistematizovani mehanizmi za beleženje naučenih lekcija i deljenje rezultata između timova. Svaka nova saradnja praktično „počinje od nule“.

„Zapadni Balkan ima izuzetne tehničke talente, ambiciozne startape i velike sisteme koji žele da inoviraju, ali taj potencijal se gubi zbog nedostatka strukture. Na terenu vidimo da se 60–70 odsto inicijativa završi nakon prvog koraka, ne zato što je rešenje loše, već zato što niko nije zadužen da proces vodi do kraja. Ovim istraživanjem želimo da otvorimo oči celom ekosistemu zato što kada postoji vlasnik procesa, jasni kriterijumi i podrška posrednika, saradnje ne samo da uspevaju već donose merljive rezultate.“, izjavio je Vojislav Vučićević iz ICT Hub-a.