Istražujemo: Kako je Izrael postao jedan od glavnih ekonomskih partnera Srbije i kakve veze s tim ima oružje

Kako pišu izraelski mediji, nova predstavništva biće otvorena u Adis Abebi, Majamiju, Atini, Buenos Ajresu i Beogradu.

Nova predstavništva, prema navodima izraelskih medija, otvaraju se pre svega u zemljama koje su prijateljski nastrojene prema vladi Benjamina Netanjahua i koje su podržavale Izrael tokom rata u Gazi.

Srbija je, kako navodi najstariji izraelski list „Harec“ (Haaretz), odabrana jer ima brzorastuću ekonomiju, ali i zato što je, kako se navodi, bila značajan snabdevač municijom Izraela tokom rata u Gazi.

Kako izgleda trgovinska saradnja Srbije i Izraela?

Trgovinska saradnja između Srbije i Izraela naročito je intenzivirana od oktobra 2023. godine, odnosno od početka rata u Gazi zbog srpskog izvoza vojne robe.

Prema istraživanju Haaretza i BIRN-a, u prvoj polovini 2025. godine Srbija je u Izrael izvezla municiju u vrednosti od oko 55,5 miliona evra, što je više nego tokom cele prethodne godine, kada je izvoz dostigao rekordnih 47,9 miliona evra. Na primer, izvoz vojne opreme tokom cele 2023. godine bio je tek 1,4 miliona evra.

Među kupcima municije nalazi se i moćna izraelska kompanija koju je izvestiteljka Ujedinjenih nacija Frančeska Albaneze u svom izveštaju označila kao „profitera genocida koji traje u Gazi“, otkrili su BIRN i Haaretz.

Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), koje je Privredna komora Srbije (PKS) dostavila listu „Danas“, Srbija je u prvih 10 meseci ove godine u Izrael najviše izvozila vojnu robu u vrednosti od 72,6 miliona evra, dok je tokom cele prošle godine izvoz vojne robe iznosio 44,5 miliona evra.

Što se tiče ostalih proizvoda za vojsku, Srbija je u Izrael izvezla i barut u vrednosti od 1,6 miliona evra, kao i delove municije uključujući sačmu i čepove u vrednosti od 1,3 miliona evra. Time vrednost najznačajnijih izvoznih proizvoda vojne industrije u Izrael u prvih 10 meseci ove godine dostiže 75,3 miliona evra.

Srbija beleži ovaj rast uprkos tome što je, podsećamo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić krajem juna ove godine doneo odluku o zabrani izvoza municije i oružja, nakon kritika javnosti što se srpska municija koristi u Gazi.

Na drugom mestu po vrednosti izvoza bile su cigarete, koje su izvezene u vrednosti od 33,2 miliona evra. Slede burad i slični kontejneri od aluminijuma, gume, mašine za industriju, hrana za pse i mačke, ležajevi, voda, jagnjad i drugi proizvodi.

S druge strane, Srbija je iz Izraela u prvih deset meseci godine najviše uvozila radare, u vrednosti od 17 miliona evra, kao i vojnu robu u vrednosti od 2,6 miliona evra. Među uvoznim proizvodima bili su i lim, avokado, lekovi i medicinska oprema.

Podaci RZS pokazuju i da je u prvih deset meseci 2025. godine ukupan izvoz robe iz Srbije u Izrael porastao za 47,7 odsto i iznosio je 162,9 miliona evra. S druge strane, uvoz robe iz Izraela u istom periodu porastao je za 11,4 odsto, odnosno na oko 47 miliona evra.

Ukupna robna razmena dve zemlje u prvih 10 meseci ove godine iznosila je 210 miliona evra, što predstavlja rast od čak 70,6 odsto u prvih deset meseci ove godine u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Primećen je i rast stranih direktnih investicija iz Izraela. Dok su 2010. godine iznosile 2,2 miliona evra, u prvih šest meseci ove godine dostigle su 10,8 miliona evra.

Najveći priliv stranih investicija iz Izraela zabeležen je 2022. godine i iznosio je 21,4 miliona evra.

Uskoro Sporazum o slobodnoj trgovini sa Izraelom

Direktor Predstavništva Privredne komore Srbije u Jerusalimu i počasni konzul Srbije u Izraelu Aleksandar Nikolić izjavio je nedavno da je Izrael u protekle četiri godine postao jedno od najvažnijih izvoznih tržišta Srbije van Evrope, odnosno četvrto najznačajnije izvozno tržište Srbije van Evrope.

Dodao je da izvoz beleži rast, ali i da ukupna robna razmena dostiže rekordne nivoe.

Nikolić je ukazao i da su pripremne radnje za potpisivanje Sporazuma o slobodnoj trgovini u toku, dodajući da će taj sporazum predstavljati snažan podsticaj daljem razvoju trgovinskih veza i jačem pozicioniranju srpskih izvoznika na izraelskom tržištu.

„Najveći iskorak predstavlja odluka o pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini, doneta na sastanku predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Izraela Benjamina Netanijahua u Njujorku. Treba imati u vidu da Izrael rigorozno pristupa ovakvim odlukama i da su poslednjih godina, izvan multinacionalnih asocijacija, samo Južna Koreja, Panama, Kolumbija i Ukrajina dosegle ovaj sporazum, kao i Ujedinjeno Kraljevstvo po automatizmu Bregzitom. Sporazum će staviti srpske izvoznike u ravnopravan položaj sa evropskim konkurentima i doprineti pristupu kvotama i sertifikovanju zemlje porekla“, rekao je Nikolić.

Paralelno sa jačanjem privredne saradnje, snažan rast beleži i turizam. Izraelski gosti ostvarili su više od 95.000 noćenja u Srbiji u prvih deset meseci 2025. godine, što predstavlja rast od 61,5 odsto.

Ključan podsticaj turističkoj saradnji daju direktni letovi na relaciji Beograd–Tel Aviv tokom cele godine, koje obavlja izraelska avio-kompanija Sandor (Sundor), a očekuje se da će dodatni zamah obezbediti povratak letova Er Srbije i drugih izraelskih avio-kompanija tokom letnje sezone, dodao je Nikolić.

Da li je saradnja između Izraela i Srbije održiva bez municije?

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić ocenjuje da, iako se u javnosti često govori o izvozu municije kao važnom segmentu saradnje Srbije i Izraela, ekonomski odnosi dve zemlje imaju znatno širi potencijal.

„Ne znam da li je izvoz municije direktno uticao na odluku Izraela da otvori ekonomsko predstavništvo u Beogradu, ali moguće je da je i to jedan od faktora. Municija i naoružanje su roba kojom se danas ozbiljno trguje, a Srbija je međunarodno prepoznata kao zemlja koja proizvodi kvalitetno oružje i municiju“, kaže Savić.

Prema njegovim rečima, izraelskoj strani mogli bi posebno interesantni da budu proizvodi iz poljoprivredno-prehrambenog sektora.

„Pre svega, to su goveđe i ovčje meso, mesne prerađevine i suhomesnati proizvodi. Srbija je prepoznata kao zemlja kvalitetne stočarske proizvodnje. Osim toga, tu su i prerađevine od voća i povrća – na primer malina, koja se smatra jednom od najkvalitetnijih u Evropi“, navodi Savić.

On dodaje da su to proizvodi koje Izrael nema u dovoljnim količinama, zbog čega bi srpski prehrambeni sektor mogao da nađe stabilno tržište u toj zemlji.

Govoreći o najavama potpisivanja sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Izraela, Savić smatra da je to svakako jedan od važnih razloga za otvaranje izraelskog ekonomskog predstavništva u Beogradu.

„Ugovor o slobodnoj trgovini podrazumeva ukidanje carina sa obe strane, ali i smanjenje necarinskih barijera, kao i jasno definisana pravila poslovanja. To značajno olakšava spoljnotrgovinski promet između dve zemlje“, objašnjava on.

Takav sporazum, dodaje, ne znači samo da će Srbija više izvoziti u Izrael, već i da će izraelski proizvodi lakše dolaziti na srpsko tržište.

U tom kontekstu, ističe, oružje i municija mogu biti interesantni i za Srbiju, s obzirom na to da je Izrael jedan od globalnih lidera u toj industriji.

„Treba imati u vidu da bescarinski režim čini proizvode i do, na primer, 20 odsto konkurentnijim u odnosu na robu iz zemalja koje nemaju sporazum o slobodnoj trgovini, što je dobra vest za privredu u Srbiji“, naglašava Savić.

Ipak, profesor Savić upozorava da jedan od ključnih izazova ostaje proizvodni kapacitet Srbije.

„Mi imamo kvalitetne proizvode, posebno u poljoprivredi, ali često nemamo dovoljne količine da bismo u potpunosti ispunili očekivanja velikih tržišta. To se vidi i u odnosima sa Kinom“, kaže on.

U tom smislu, dodaje, Izrael, kao znatno manje tržište, predstavlja realniju priliku.

„Izrael nije velika zemlja i Srbija tu može da ima bolju poziciju. Ako pametno iskoristimo sporazum o slobodnoj trgovini i unapredimo proizvodne kapacitete, saradnja može da se razvija u više pravaca, a ne samo kroz izvoz municije“, zaključuje Savić.