Iz bečke luke otpremljeno oko 11 miliona tona robe

Značajan rast ostvarilo je i kontejnersko pristanište (zauzima prostor od 11,5 hektara), koje je u odnosu na 2010, kada je ostvaren promet od 320.000 standardnih kontejnera, u prošloj godini opslužilo oko 400.000 kontejnera. Doduše, u poređenju sa prometom od oko 11 miliona kontejnera koliko je prošle godine otpremljeno kroz morsko pristanište u Roterdamu, to je gotovo zanemarljivo ali, ako se ima u vidu da je reč o rečnom pristaništu, to je više nego impresivan rezultat.

Stavljanjem u funkciju kanala Rajna-Majna-Dunav, Austrija je vodenim putem (Beč je udaljen 1.500 kilometra od Severnog mora i 2.000 kilometara od Crnog mora), povezana sa velikim morskim pristaništima u Roterdamu, Bremerhafenu, Antverpenu i Hamburgu, kao i sa lukama na Crnom moru, i tu šansu je dobro iskoristila. Svake nedelje, oko sto vozova natovarenih kontejnerima, kreće iz luke Beč put gradova srednje i južne Evrope. Roba se doprema i do luke Koper, odakle se brodovima dalje transportuje ka Bliskom i Dalekom Istoku (veza kojom kontejneri iz pristaništa na Severu Evrope stižu do odredišta i sedam dana brže). Slična je situacija i kad je reč o transportu robe Dunavom do Crnog mora i Male Azije. Procenjujući da će u narednom periodu ovaj vid transporta biti u usponu, uprava grada Beča odlučila je da do 2015. godine, u izgradnju pristanišne infrastrukture, uloži 95 miliona evra.

Kanal Rajna-Majna-Dunav je, osim što je dao impuls razvoju teretnog transporta, i te kako doprineo i putničkom saobraćaju. Broj putničkih brodova, opremljenih kao hoteli na vodi, toliko se povećao, da postojeće turističko pristanište nije više bilo u mogućnosti da im obezbedi dovoljno vezova i infrastrukturu, pa se i tu počelo sa investiranjem u nove kapacitete. I pokazalo se da je investicija od oko 16 miliona evra bila dobar poslovni potez – samo u toku 2011. godine u Beč je brodovima pristiglo oko 400.000 turista.