„Izmenom Uredbe o maržama propao pritisak trgovaca“: Da li je država uspela da zatvori rupe u propisima?

Ispostavilo se da su trgovci pokušali da nadmudre državu i da najavljene mere zaobiđu i pre njihovog stupanja na snagu, odnosno pre 1. septembra.

Na to je ukazao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, iznevši u četvrtak uveče informaciju da su pojedini trgovci kontaktirali dobavljače i proizvođače, tražeći od njih da cene povećaju za 14 do 20 odsto kroz rabate, kako bi cena ostala nepromenjena, a oni ostali u okviru propisa.

Vučić je rekao i da su trgovci pretili dobavljačima uklanjanjem robe sa polica ukoliko ne pristanu na te uslove.

Zatim je najavio je da će zbog pritiska trgovaca na dobavljače biti promenjena Uredba, što je odmah narednog dana i učinjeno.

Nova Uredba, doneta u petak, podrazumeva da se logistički rabat i naknada za manjak robe i otpis robe ograničava na tri odnosno jedan odsto.

Šta su trgovci tačno pokušali?

Udruženje potrošača „Efektiva“ ukazalo je u petak ujutru da su trgovci, tačnije Delez, u četvrtak na dan donošenja Uredbe, kojom je predviđeo ograničenje marži na 20 odsto, kao i ograničenje „off-rabata“ na 10 odsto, vršilo pritisak na dobavljače da povećaju cene.

Iz Udruženja ukazali su da je prethodna Uredba definisala visinu tzv. logističkih rabata, koji ne smeju biti veći od one visine koja važi na dan stupanja Uredbe na snagu.

„Kako bi nadoknadili umanjenje marži na 20 odsto (navikli na prosečnu maržu od 45 odsto) menadžeri Deleza su tokom jučerašnjeg dana pozivali svoje dobavljače i od njih tražili da potpišu anekse ugovora, u kojima će povećati procenat logističkog rabata, u nekim slučajevima i po nekoliko puta“, ukazali su iz ovog Udruženja.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Udruženje potrošača EFEKTIVA (@zastitnik_potrosaca)

Dodali su da oni od dobavljača traže da im „antidatiraju“ te anekse, tj. potpišu ih sa datumom koji prethodi Uredbi, dakle, da to izgleda kao da je procenat logističkog rabata povećan pre Uredbe i kako bi se sada primenjivao taj veći procenat.

„Na taj način, umanjuju efekat ograničenja off-rabata, kompenzujući to povećanjem logističkog rabata. Iz tog razloga, umanjenje off-rabata, umesto da se prenese na umanjenje cene, koju bi na kraju osetili potrošači, novac ostaje u džepu Deleza“, naveli su iz Udruženja.

Portal Danas uputio je pitanja na adresu Deleza da potvrdi ili demantuje ove tvrdnje, ali odgovor do objave ovog teksta nismo dobili.

„Izmenom Uredbe propao pritisak trgovaca“

Predsednik Udruženja „Efektiva“ Dejan Gavrilović ocenio je za Danas da je promenom Uredbe trgovcima propao pritisak koji su vršili na dobavljače.

„To znači da od 1. septembra ukupni off-rabati ne mogu da pređu 10 odsto plus tri odsto, plus jedan odsto, znači plafon 14 odsto“, rekao je Gavrilović.

Ističe da je trgovačka dovitljivost velika, te ostaje da se vidi da li će nakon ovoga smisliti nešto novo kako bi i dalje dobro zarađivali.

„Bitno je da država pokaže odlučnost i da ih spreči u svakoj takvoj daljoj nameri da izigraju Uredbu i da obesmisle pokušaj da se utiče na smanjenje cena“, kaže Gavrilović.

Na pitanje da li je moguće u toj meri da država kontroliše trgovice, on odgovara da jeste, samo je potrebna odlučnost nadležnih organa kroz velike kazne ili čestim izmenama Uredbe.

Šta bi u Uredbi još trebalo promeniti?

Ekonomista Dragovan Milićević ukazao je za Danas i na druge važne detalje koje bi javnost trebalo da ima u vidu prilikom tumačenja ovog propisa.

Kako objašnjava, često citirana ukupna marža velikih trgovinskih sistema, a koju je, dodaje, više puta pominjao i predsednik države, zapravo obuhvata i veleprodajnu i maloprodajnu maržu zajedno.

Prema njegovim rečima, svi veliki trgovinski lanci u Srbiji osim maloprodaje, imaju i sopstvenu veleprodaju, preko koje ne snabdevaju samo svoje prodavnice, već i manje trgovinske firme širom zemlje.

Milićević ističe da je u samoj Uredbi precizirano da su i veleprodajna i maloprodajna marža pojedinačno ograničene na najviše 20 odsto.

To znači da se, teoretski, ukupna marža može popeti i do 40 odsto, a da to i dalje bude u skladu sa Uredbom, pod uslovom da su obe marže obračunate odvojeno i ne premašuju propisani limit.

„Ako, recimo, trgovinski lanac ima 20 odsto veleprodajne i 20 odsto maloprodajne marže, ukupno ostvaruje 40 odsto, što ne predstavlja kršenje Uredbe. U tom slučaju, iako zbirna marža deluje visoko, formalno nema potrebe za korekcijom cena“, navodi Milićević.

On upozorava da se zbog takvog načina obračuna, vrlo teško može proceniti stvarni efekat ove mere na maloprodajne cene, naročito ako se u javnosti govori samo o zbirnim maržama.

„U svakom slučaju, smanjenje maloprodajnih cena neće biti ni približno onome što se pominjalo od 15 do 20 odsto“, zaključuje Milićević.

Kolike su bile marže?

Ovaj ekonomista je uradio analizu visine marži, na osnovu finansijskih izveštaja trgovinskih lanaca, a koju je dostavio Danasu.

Njegova analiza pokazala je da je prošle godine, kada je reč o najvećim trgovinskim lancima, najvišu maržu imao Aroma market (47,93 odsto), zatim Delez (45,19 odsto), onda Gomex (39,77 odsto), a iza njega su Univereksport (37,45 odsto) i Merkator (37,06 odsto).

Od manjih trgovinskih lanaca najvišu maržu imao je Europrom (32,51 odsto), zatim Metalac Proleter (28,40 odsto), Prima Nova (27,10 odsto), kao i ZAM (24,49 odsto).

Šta je predviđeno Uredbom?

U uredbi se navodi da se propisuju posebni uslovi za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe, ograničenje marži u trgovini na veliko i na malo, ograničenje ukupnog iznosa naknada, kao i način dostavljanja cenovnika.

Ova uredba primenjuje se na mleko, mlečne i mešovite proizvode, jaja, bezalkoholna pića, kafu, čaj, sveže voće i povrće, preradu voća i povrća, hleb i peciva, mahunarke, smrznute proizvode, sveže i prerađeno meso, svežu i prerađenu ribu, slane konditore, slatke konditore i cerealije, šećer i med, brašno, testenine, ulja i masti, sirće, pirinač, so i začine, kućnu hemiju, papirnu i kuhinjsku galanteriju, ličnu higijenu i kozmetiku, hranu za bebe i pelene.

Najviša stopa marže u maloprodaji, obračunata na cenu bez PDV-a, ne sme biti veća od 20 odsto, piše u Uredbi.

Ova stopa se odnosi na maloprodajne trgovce koji obavljaju nespecijalizovanu trgovinu i koji su u 2024. ostvarili prihod veći od 4,5 milijardi dinara, osim onih koji prodaju na prenosivim prodajnim objektima.

Ako je pre stupanja na snagu ove uredbe marža za određene proizvode bila niža od 20 odsto, primenjivaće se ta niža stopa.

Najviša stopa marže u veleprodaji, obračunata na prodajnu cenu bez PDV-a, umanjenu za rabate i popuste, ne sme biti veća od 20 odsto.

Ista maksimalna stopa od 20 odsto važi i za distributere, pri čemu se marža obračunava na cenu bez PDV-a, umanjenu za rabate, naknade i popuste.

Ova ograničenja važe za veleprodajne trgovce koji su u 2024. ostvarili poslovni prihod veći od 4,5 milijardi dinara.

Ako je do stupanja na snagu uredbe marža za određene proizvode bila niža od 20 odsto, primenjivaće se ta niža stopa.

Za kršenje odredbi Uredbe predviđene su kazne u iznosu od 300.000 dinara za pravna lica, 150.000 dinara za preduzetnike i 50.000 dinara za odgovorna lica, uz mogućnost zabrane obavljanja delatnosti do godinu dana.