Javna rasprava bez rasprave: Da li strategija razvoja rudarstva donosi ekspanziju rudnika?

Ovaj javni skup opravdano bi trebalo da privuče pažnju javnosti, ne samo zbog pitanja mogućeg iskopavanja litijuma u okolini Jadra i njegovog uticaja na životnu sredinu, već i zbog toga što se u toj strartegiji nalazi plan šta će se sve iskopavati i u kakvim uslovima, sve do 2040. godine.

Adekvatna rasprava nije održana, jer su oni koji su imali šta da kažu protiv nacrta strategije ostali ispred, a to su članovi Odbora Srpske akademije nauka i umetnosti za životnu sredinu koji su inače uputili 17 primedbi na ovaj dokument.

Nisu pušteni da prisustvuju javnoj raspravi, jer, kako su im rekli pripadnici privatnog obezbeđenja, „nisu bili na spisku“.

Među članovima odbora Srpske akademije nauka i umetnosti za životnu sredinu koji nisu pušteni da prisustvuju javnoj raspravi bili su Bogdan Šolaja, Slobodan Vukosavić, Dragana Đorđević, Zoran Stevanović, Vera Dondur, koji su rekli da su se uredno prijavili za diskusiju.

Članovi odbora ukazali su medijima da rudarski projekti predviđeni strategijom neće moći da se realizuju u praksi bez ozbiljnih posledica po životnu sredinu.

Ispred Komore zabeležen je i jedan manji incident. Lider Ekološkog ustanka Alekandar Jovanović Ćuta pokušao je da uđe u zgradu, ali tada je jedan pripadnik privatnog obezbeđenja počeo da ga gura, ne dozvoljavajući mu da priđe ulazu u Komoru.

Tako je situacija izgledala ispred Privrede komore.

Šta se dešavalo u Komori i kako je predstavljena Strategija?

Nacrt strategije upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima napravljen je uz podršku profesora sa Rudarsko-geološkog fakulteta pa su na skupu u Komori nacrt predstavili upravo profesori ovog fakulteta Dragan Ignjatović, Rade Jelenković, Dejan Milenić, Božo Kolonja i Nikola Lilić.

Na predstavljanju Strategije rečeno je da se ona odnosi na period do 2040. sa projekcijom do 2050. godine.

Istaknuto je da dokument definiše dugoročni pristup istraživanju i eksploataciji sirovina, u skladu sa najvišim ekološkim i društvenim standardima.

Profesori su ukazali da Srbija raspolaže značajnim mineralnim resursima koji mogu igrati važnu ulogu u energetskoj i tehnološkoj tranziciji, a uz to da omoguće i značajan privredni rast. Poseban akcenat je, kako su rekli, na kritičnim i strateškim sirovinama, u koje spada litijum.

„Ekonomska uloga mineralnih sirovina je izuzetno velika, jer svi lanci proizvodnje počinju od njih. Osnovu industrijske proizvodnje savremenog sveta čine mineralni resursi, stoga je ekspolatacija mineralnih sirovina preduslov daljeg razvoja“, rekao je profesor Ignjatović.

Istakao je da rast populacije praćen privrednim rastom, kao pokazateljem društvenog i ekonomskog razvoja, zahteva sve veće količine mineralnih sirovina.

„Predviđa se da će se u periodu od 2010. do 2050. godine. proizvesti više mineralnih sirovina od ukupne količine koja je proizvedena od početka čovečanstva do danas“, naveo je Ignjatović.

Prema njegovim rečima, povećana tražnja za mineralnim sirovinama i njihovim ležištima, zahtevaju inovacije u ekspolataciji i preradi sirovina i značajno veća finansijska ulaganja.

„Budućnost održive proizvodnje i potrošnje mineralnih sirovina, zahtevaće intenzivna geološka istraživanja, ali i reciklažu, smanjenje negativnih uticaja na zagađenje životne sredine…“, ukazao je Ignjatović.

Izneo je i podatak da je ukupna vrednost rudarske proizvodnje u 2022. godini iznosila 7.510 milijardi dolara, a da se prema dostupnim podacima (World Data Mining), Srbija sa 3,08 milijardi dolara nalazi na 82. mestu (bez građevinskog materijala).

Kako bi Srbija ostvarila još veći rast u oblasti rudarstva, profesor Ignjatović istakao je da je potreban ubrzani razvoj prerađivačke industrije svih mineralnih sirovina.

Profesor Jelenković govorio je o sirovinama koje imaju potencijal u Srbiji – bakar, zlato, litijum, bor.

Za bakar i zlato rekao je da su ove sirovine direktno vezane za proizvodnju kompanije Ziđin Mining u Boru, dok je za litijum i bor to ležište Jadar.

Jelenković je ukazao da se u Jadru nalazi visokovalitetna mineralizacija (158 miliona tona rudnih rezervi), ali da je neophodno ispunjenje zahteva životne sredine, odnosno da postoje ekološki izazovi.

Takođe, kada je reč o zlatu, Jelenković je ukazao da postoji tehnička mogućnost i ekonomska opravdanost eksploatacije zlata, uz naglasak da ako se ispune zahtevi zaštite životne sredine, u Čoka Rakiti (Crni Vrh, Žagubica), u Rogozni…

Sve ostale sirovine, kako je naveo, ili nisu ekonomski opravdane, ili nema dovoljno rezervi tih sirovina, ili nisu dovoljno istražene.

Tri razvojne opcije rudarstva

U nacrtu strategije razvoja rudarstva u Srbiji razmatrane su tri moguće opcije: usporeni, realni i ubrzani razvoj sektora mineralnih sirovina.

U varijanti usporenog razvoja predviđa se pad proizvodnje uglja i zatvaranje više rudnika, uz manju eksploataciju nafte, gasa i bakra, kao i izostanak otvaranja novih rudnika zlata, litijuma i drugih metala, što bi donelo proizvodnju vrednu oko 3,27 milijardi dolara.

Realna opcija predviđa zadržavanje trenutnog nivoa proizvodnje, otvaranje rudnika zlata i litijuma, te realizaciju planova za bakar, sa ukupnom vrednošću od 6,81 milijardi dolara.

Ubrzani razvoj podrazumeva značajan rast proizvodnje, uključujući veće količine uglja, bakra, litijuma, nikla, zlata i drugih metala, uz procenjenu vrednost proizvodnje od 8,62 milijarde dolara.

Rudarstvo je 2022. godine učestvovalo sa 2,7 odsto u BDP-u Srbije, dok bi taj udeo mogao porasti na pet odsto u realnoj i čak osam odsto u ubrzanoj opciji razvoja, navodi se u strategiji.

Dodatne koristi bi, kako se ističe, došle kroz strane investicije, zapošljavanje i razvoj pratećih industrija. Ključni cilj strategije je povećanje stepena prerade sirovina u Srbiji, kako bi se dodatno uvećala ekonomska korist.

„Strategija predviđa rudnik na svakom ćošku“

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u penziji i član Odbora SANU za životnu sredinu Zoran Stevanović, kome takođe danas nije dozvoljeno da uđe na javnu raspravu, rekao je da je Odbor za životnu sredinu SANU uputio 17 primedbi da ti rudarski projekti neće moći da se realizuju u praksi bez ozbiljnih posledica po životnu sredinu.

Na pitanje šta je sve predviđeno tom strategijom, Stevanović kaže da se pominju tri varijante ulaganja, od kojih je ona najintenzivnija sa 8,6 milijardi dolara stranih investicija u procesu rudarenja u Srbiji, koji bi doveo do toga da imamo enormnu ekspanziju, odnosno imali bismo „rudnik na svakom čošku“.

„Ono što u strategiji ne bi smelo da stoji, a to je da se prioritet rudarenju daje nad drugim oblastima i da u prostornim planovima te oblasti za potencijalno rudarenje treba da imaju prioritet nad zaštićenim zonama prirode, čak i tamo gde imamo resurse voda koji su dragoceni za budućnost ovog naroda. Tamo, takođe, oni dolaze u podređen položaj u odnosu na planirano rudarenje. Dakle, to je ono što smeta, takođe vezivanje istraživanja za buduću eksploataciju kroz nemogućnost da se na tenderima kroz slobodna javna nadmetanja i država kandiduje da vrši taj posao, takođe što se našem Geološkom zavodu Srbije za koji školujemo decu, na istom Rudarsko-geološkom fakultetu, deklariše da nema kapacitete da se ovim bavi i ostavljena su samo osnovna istraživanja“, naveo je Stevanović za N1.

Dodaje da ta osnovna istraživanja treba da produkuju kapacitete koje će strani investitori koristiti za buduće rudarenje po Srbiji.

Stevanović se osvrnuo i na angažovanje njegovih kolega sa Rudarsko-geološkog fakulteta na izradi strategije, navodeći da mu je žao što je jedan deo njegoviih, koji su članovi autorskog tima strategije, uzeo sebi za mogućnost i uz podršku države radio u timu, praktično verovatno po direktivama tih ljudi koji su u vlasti, da napišu ovakvu strategiju.

„A to nikada nije došlo na Rudarsko-geološkog fakulteta i njegovog nastavno-naučnog veća da bude formalno usvojeno i da to bude stav fakulteta. Moj fakultet je na optuženičkoj klupi zbog te grupe mojih kolega koji su sebi dali mogućnost da to rade“, istakao je Stevanović.

Manjak kadra u oblasti rudarstva izazov: Ove godine upisano oko 30 studenata, ko je kriv?

Na predstavljanju strategije u PKS, profesori su ukazali na pad upisanih studenata na smerove geologije i rudarstva na Rudarsko-geološkom fakultetu.

Istakli su da dok je za upis u akademsku 2014/2015. godinu broj studenata na geološkom smeru iznosio 154 ,ove godine prema preliminarnim podacima taj broj je 29. Na rudarstvu je 2014/2015. bilo 218 studenata, a ove 38, naveli su profesori.

Pomoćnik ministra rudarstva i energetike Ivan Janković rekao je da je u strategiji prepoznato i obezbeđivanje neophodnih kadrova i optužio „negativne medijske kampanje“ na pad upisa studenata.

„Danas smo svedoci da imamo i te kako smanjen broj upisanih studenata na fakultetima, posebno na Rudarsko-geološkom fakultetu, što je uticaj negativne medijske kampanje koje su se vodile u prethodnom periodu”, rekao je Janković.

Ekološki aktivista Udruženja „Ne damo Jadar“ Zlatko Kokanović, na pitanje Danasa da prokomentariše izjavu Jankovića o uticaju negativne medijske kampanje na pad broja studenata, odgovara da je to zapravo cena onoga što su se profesori koji su i izradili strategiju prodali i uzimali novac od Rio Tinta.

„Profesori koji su i zagovornici projekta Jadar, oni su doprineli tome da deca i studenti beže od te profesije, jer niko neće da bude targetiran i prozivan. Oni su krenuli u rasprodaju mineralnih resursa, sve što ima oni bi da iskoriste. Neka to neko iskoristi za 1.000 godina, ili za 2000 godina, ne moramo mi sve za našeg života da rasprodamo“, naveo je Kokanović.

Kokanović je istakao i da je strategija napravljena tako da olakša stranim kompanijama da dođu do dozvola za ekspolataciju mineralnih sirovna na teriotriji cele Srbije.

„I do sada nisu poštovali zakone, a sada hoće da naprave da im zakoni upošte nisu ni potrebni“, rekao je Kokanović za Danas.

Pomoćnik ministra Janković odgovorio je da nije tačno da je strategija rađena po nalogu i želji stranih korporacija, već isključivo u interesu Republike Srbije.