Još dve teške godine pred Srbijom

Ona je pojasnila da pod teškim godinama podrazumeva period u kojem je potrebno obezbediti da nivo kredita kod kojih firme i građani kasne s otplatom ne povećava. Đurić je podsetila da je taj nivo u 2010. viši u odnosu na prethodnu godinu, ali je naglasila i da ne očekuje dalje drastično povećanje. Ona je objasnila da u Intezi nivo docnje nije veliki i da je i poslovna politika svake banke po pitanju sredstava obezbeđenja pozajmica uticala na to koji će krediti biti problematični.

– Građani vole što manje birokratije i sredstava obezbeđenja. Mi smo imali konzervativniji pristup i zbog toga smo ranije i kritikovani, ali se pokazalo da smo bili u pravu. Biće problema zbog inflacije i kursa pa će bankarski sektor morati da restukturira problematične kredite sa klijentima. U svakom poslu postoji rizik, čak i u dobrim vremenima – naglasila je Đurić.

Direktor Odeljenja za internacionalna makroekonomska istraživanja Inteza Sanpaolo grupe Đanluka Salseći naveo je da poslednje prognoze pokazuju da će se region centralne i istočne Evrope oporavljati postepeno i u zavisnosti od zemlje biće ostvarivan rast od tri do pet odsto godišnje u periodu 2011-2013. Iako je ta prognoza za trećinu niža od prethodne, ipak će rast u istočnoj Evropi biti viši od rasta u zapadnoj Evropi koji se procenjuje da će biti za dva odsto niži i biće solidniji. Za Srbiju se očekuje da u 2011. ima rast od tri odsto, a do 2015. i pet odsto.

– U ovom momentu ima tenzija oko inflacije u Srbiji. Podsticaj su joj dala poskupljenja prehrambenih proizvoda i slabljenje dinara, ali verujemo da je Narodna banka Srbije spremna da se izbori sa tim problemom i obuzda inflaciju. Prognoze da bi inflacija najpre mogla da padne na četiri odsto pa na tri odsto u srednjoročnom periodu je ostvariva. Već sledeće godine mogla bi da bude pet odsto – ocenio je Salseći i dodao da je potrebno prihvatiti činjenicu da je potrebno vreme da se dođe do prognoziranog nivoa.

On je pojasnio da razlozi za skok inflacije mogu da budu strukturni i privremeni. „Ako tenzije potiču od poljoprivrede i kursa onda su to privremeni razlozi. Povećanje referentne kamate NBS pokazuje odlučnost da se utiče na smanjenje inflacije“, zaključio je Salseći.

Direktor Inteza Sanpaolo grupe za jugoistočnu Evropu Masimo Pjerdiki izjavio je da inflacija u Srbiji jeste razlog za brigu, ali je ukazao i da je „neka limitirana inflacija“ bolja nego da ne postoji. To je i jedan od znakova privednog rasta. „Inflaciju bi trebalo držati pod kontrolom na normalnom nivou i verujemo da Vlada radi sve da to postigne jer bi u suprotnom mogla da bude faktor destabilizacije“. ocenio je Pjerdići. On je naglasio da su izgledi za sledeću godinu pozitivni tako da će i Srbija, a i mnoge zemlje u svetu ostvariti privredni rast.

Nova zgrada

Predsednica IO Banke Inteza Draginja Đurić najavila je da će ta banka sledeće godine investirati 45 miliona evra u izgradnju nove zgrade koja će biti na Novom Beogradu, u blizini stare kineske ambasade. Kada je reč o drugim investicijama, ona je istakla da će fokus biti na podršku postojećim klijentima, ali i novim, pre svega italijanskim kompanijama koje će doći kao kooperanti Fijata i onih koji sele proizvodnju iz Rumunije. Akcenat će biti i na kreditiranju poljoprivrede i izvoznih poslova.

Dinar ne bi trebalo da pada

– Ako se posmatraju neki fundamentalni podaci, dinar ne bi trebalo da pada. Mere centralne banke mogu da pomognu da se stabilizuje kurs, a postoji i posvećenost Vlade da se sprovedu reforme i poboljša trgovina. To su dva stuba jačeg rasta u budućnosti – ocenio je glavni ekonomista Inteza Sanpaolo grupe Đanluka Salseći.