Bugarska i Evropska komisija, ni posle susreta bugarskog ministra energetike Dragomira Stojneva i evropskog komesara za energetiku Gintera Etingera, nemaju isti stav o budućnosti Gaspromovog projekta gasovoda Južni tok. Zvanična Sofija planira, za jun, početak radova na gasovodu i uverava javnost da ne pokušava da „izda“ zakone EU.
Nasuprot tome, iz Komisije navode više spornih pitanja vezanih za realizaciju projekta, kao i sporne međuvladine sporazume Rusije i zemalja kroz koje će, prema planovima, ići gasovod. U kompaniji Južni tok Bugarska kažu da realizacija projekta ide po planu i da se nadaju da će ekonomski interesi nadvladati politiku. Gasovodom, planiranog kapaciteta 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje, iz Rusije će gas ispod Crnog mora stizati do Bugarske i odatle, kroz Srbiju, Mađarsku i Sloveniju, do Austrije. Obraćajući se novinarima, posle sastanka održanog 24. aprila, Stojnev je rekao da realizacija Južnog toka neće biti zaustavljena, odbacujući pozive iz Evropskog parlamenta da se projekat „zamrzne“.
U svetlu ukrajinske krize, Evropski parlament je zauzeo stav da Južni tok ne treba graditi i da Evropska unija treba da kupuje gas od drugih snabdevača osim Rusije. Međutim Stojnev, ekonomista blizak lideru bugarske Socijalističke partije Sergeju Staniševu, insistira da će gradnja gasovoda Južni tok početi u junu, kao što je planirano. On okrivljuje opoziciju desnog centra da je pogrešno informisala Evropsku komisiju o gasovodu pokušavajući da „sabotira“ realizaciju projekta. Inače, vlada socijalista je vatreni zagovornik Južnog toka. Bugarski ministar energetike kazao je da će se prva stanica Južnog toka na kopnu graditi na dva kilometra od obale Crnog mora a ne na 20 kilometara, kako su iz opozicije rekli Etingerovim saradnicima. To je, kako je istakao, „velika razlika“. Stojnev je objasnio da direktive EU o energetskoj liberalizaciji ne mogu da se primenjuju na „ofšor“ gasovod već samo na delove na kopnu.On je takođe obećao da će Sofija informisati Komisiju o amandmanima na kontroverzni zakon koji se tiče Južnog toka pre nego što ode u parlament na usvajanje u drugom čitanju, ako uopšte ode.
Bugarski parlament usvojio je 4. aprila u prvom čitanju amandmane na zakon o energetici prema kojima će se Južni tok smatrati interkonektorom a ne gasovodom. Tako bi Gaspromov projekat bio izuzet iz Trećeg paketa EU o energetskoj liberalizaciji. Podsećanja radi, u decembru 2013. godine Evropska komisija je saopštila da se svim bilateralnim sporazumima o izgradnji gasovoda Južni tok potpisanim između Rusije i Bugarske, Srbije, Mađarske, Grčke, Slovenije, Hrvatske i Austrije, krše zakoni EU i da o njima treba ponovo pregovarati.
Gasovodom Južni tok ruski gas će ispod Crnog mora stizati do Bugarske i zatim preko Srbije (odakle će ići dva kraka, za Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku) u Mađarsku i Sloveniju do Italije. Planirani kapacitet gasovoda je 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje a troškovi izgradnje procenjuju se na 16 milijardi evra. Ključni partner ruskog gasnog giganta Gasproma u ovom projektu je ENI, najveća italijanska energetska kompanija. Rusija je potpisala međuvladine sporazume o projektu sa Srbijom, Bugarskom, Mađarskom, Grčkom, Slovenijom, Hrvatskom i Austrijom.
Izvor: EurActiv.rs
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
