Kako bi izgledalo funkcionisanje NIS-a ukoliko bi poslovao isključivo sa domaćim bankama?

U toku su poslednji pregovori između advokatskih kancelarija koje zastupaju NIS i američkog Odeljenja za kontrolu strane imovine Sekretarijata za finansije (OFAC).

Ukoliko sankcije NIS-u budu uvedene bez ikakvih izuzetaka, to znači da ova kompanija neće moći da koristi račune u stranim bankama, neće moći da kupuje naftu, kao ni delove za rad rafinerije, a kupci neće moći na NIS-ovim pumpama da plaćaju karticom inostranih banaka.

Kao rešenje u prevazilaženju finansijskih problema, Bajatović je naveo „mogućnost dinarskog prometa“.

„NIS može da nastavi da radi plaćanja u dinarima, to može preko naših domaćih banaka, nemamo ih mnogo, ali na primer mogla bi da vrši plaćanja preko Poštanske štedionice“, objasnio je Bajatović.

Da li je to realno i održivo na duži rok?

Analitičar iz IPOPEMA Securities Vladan Pavlović rekao je za Danas da je to i realno i održivo, ali samo uz uslov da se u proces uključe i posrednici koji bi za račun NIS-a kupovali naftu i delove van zemlje i da se pojavi korespodentska banka koja bi sarađivala po ovom pitanju sa Poštanskom štedionicom.

Međutim, Pavlović ističe da i tim posrednicima i korespodentskoj banci to mora biti odobreno kako ne bi došli pod udar sankcija.

U suprotnom, naglašava Pavlović, ovaj model o kojem je Bajatović govorio je neodrživ.

„Delove i naftu NIS ne može kupovati osim preko posrednika – oni isto mogu doći pod udar sankcija pa je pitanje ko će se na to osmeliti. Takođe, Poštanska mora raditi preko korespodentskih banka ako bi preko nje bilo sprovođeno plaćanje van zemlje, a to je malo verovatno“, objasnio je Pavlović.

Na pitanje kako bi u tom slučaju izgledala isplata NIS-ovih kredita, Pavlović objašnjava da isplata kredita zavisi od ponašanja banaka, dodajući da je oko 411 miliona evra dug prema domaćim bankama, ali nije poznato tačno prema kojima.

„One taj dug mogu proglasiti dospelim ako se ispostavi da su sankcije stupile na snagu u najoštrijem vidu. Kompanija ima dovoljno gotovine i deo zaliha i potraživanja koje može da konvertuje u gotovinu da odmah vrati kredite, ali nakon toga ne bi imala dovoljno sredstava da nastavi poslovanje bez pomoći banaka tj. bez dodatnog eksternog finansiranja“, objašnjava Pavlović.

Ističe da se može eventualno zadužiti kod Poštanske iza koje stoji država kao garant, navodeći da bar neko vreme tako može pokriti poslovanje.

Pavlović dodaje da bi osim sa Poštanskom štedionicom, NIS mogao da sarađuje i sa ostalim domaćim bankama, a u igri su AIK i Alta Banka.

„Negativne posledice sankcija je nemoguće izbeći“

Glavni broker Momentum Securities Nenad Gujaničić smatra da ukoliko američka administracija bude odlučna da NIS isključi iz međunarodnog platnog prometa, neće biti mnogo prostora kako bi NIS mogao zadržati poslovanje normalnim.

„Hipotetički, neke od domaćih banaka bi mogle biti oslonac za domaći platni promet, ali bi to bilo parcijalno rešenje koje svakako nije održivo na duže staze“, kaže Gujaničić za Danas.

Dodaje da je jedino prihvatljivo rešenje za NIS, odnosno domaću privredu i građane, produženje statusa kvo i eventualno pronalaženje konačnog rešenja za kompaniju kada budu mirovni pregovori oko okončanja rata u Ukrajini.

„Dobra stvar za nas je da su tu već napravljeni pomaci, pa se neće dugo čekati za konačne pregovore. S druge strane, dešavaju se tektonske promena kada je u pitanju teren međunarodne politike pa bi bilo odlično ukoliko bismo uspeli da ovaj put ne budemo kolateralna šteta u odnosima velikih sila“, ističe Gujaničić.

Ukazuje da bez njihove dobre volje, odnosno uvažavanja ovog veoma važnog pitanja za našu zemlju, nijedno parcijalno rešenje u pogledu NIS-a neće neutralisati velike negativne posledice po našu zemlju i građane.

Šta je licenciranje koje Bajatović vidi kao opciju

Bajatović je objasnio da postoje dva moguća pravna procesa u slučaju NIS-a – delistiranje i licenciranje.

Prema njegovim rečima, delistiranje je nerealno jer da bi se NIS uklonio sa sankcija takva odluka mora da prođe i kroz proceduru kongresa SAD, što ne može brzo da se desi i uprkos napredovanju o mirovnim pregovorima između SAD i Rusije.

Druga opcija, kaže direktor Srbijagasa, jeste proces licenciranja.

Vladan Pavlović objasnio je da se pod licenciranjem ovde podrazumeva praktično izuzeće od sankcija tj. davanje dozvole da se privremeno ipak nastavi neometano poslovanje uprkos objavljenim sankcijama.

„Postoje već spekulacije i glasine da će sankcije biti odložene i da će NIS biti deo paketa širih pregovora ruske strane i SAD, a da naša strana verovatno neće ni biti učesnik tih dogovora. Više je nego jasno da se u Americi menja ton prema Rusiji, ali i Evropi generalno“, zaključio je Pavlović.