Kako su poskupljenja hrane pojela rast penzija?

Matematika pokazuje da rast minimalca i prosečne penzije prati rast inflacije.

Naime, minimalna zarada porasla je od 2021. godine, kada je iznosila oko 30.000 dinara, za oko 80 odsto i trenutno iznosi oko 53.500 dinara.

Od 1. oktobra minimalna zarada biće povećana na 58.600 dinara, dok će od 1. januara sledeće godine iznositi 65.000 dinara, što je oko 550 evra.

Kada je reč o prosečnoj penziji, ona je od 2021. godine (iznosila je nešto manje od 30.000 dinara) porasla za oko 70 odsto i trenutno iznosi oko 50.700 dinara.

Penzije će od 1. decembra ove godine biti uvećane za 12,2 odsto, tako da bi prosečna penzija trebalo da iznosi oko 56.900 dinara, odnosno 485 evra.

Može se zaključiti da je minimalna zarada rasla brže od rasta penzija.

Za to vreme, od jula 2021. do jula 2025. godine inflacija je porasla za oko 40 odsto (tačnije 38,8 odsto).

Kada se ova računica ovako stavi na papir, čista matematika pokazuje da su i penzije i minimalna zarada rasli više od inflacije.

Zašto onda građani uprkos višim primanjima imaju osećaj da u 2025. godini, u odnosu na 2021. godinu, kupuju istu količinu robe, a neki čak i manju?

Sagovornici Danasa objašnjavaju da je „caka“ u metodologiji, jer statistika pokazuje jedno, a stvarnost je drugačija.

Ukazuju da najugroženiji, poput penzionera i radnika koji primaju minimalac, najteže podnose rast cena hrane i komunalnih usluga koji „krune“ njihovu kupovnu moć.

U Srbiji su cene neprerađene hrane – svežeg povrća, voća i mesa bile ubedljivo najveće u regionu i porasle su za 73,1 odsto kumulativno u periodu od jula 2021. do jula 2025. Upravo su toliko porasle i penzije u tom periodu.

U zemljama Centralne i Istočne Evrope u proseku je rast cena ove hrane bio oko 45 odsto. Samo je u Mađarskoj neprerađena hrana u ovom periodu više poskupela nego u Srbiji.

Metodologija pravi razliku između statistike i stvarnosti

Direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović objašnjava za Danas da rast penzija u Srbiji prati inflaciju zahvaljujući tzv. „švajcarskoj formuli“.

Međutim, ukazuje da i pored nominalnog povećanja, kupovna moć penzionera, posebno onih sa nižim primanjima, opada, a najviše zbog rasta cena hrane i komunalija.

„To što rast penzija prati rast inflacije jeste posledica praćenja uredbi i zakona kroz tzv. švajcarsku formulu. To je činjenica, posledica matematike koja postoji u švajcarskoj formuli koju mi primenjujemo“, objašnjava Jevtović.

On dodaje da je bilo i situacija kada je Vlada, diskrecionim odlukama koje najavljuje predsednik Republike, dodatno povećavala penzije: ili u većem iznosu, ili ranije nego što bi to formula predviđala.

Na pitanje zašto građani u stvarnosti nemaju taj utisak, već imaju utisak da inflacija jede njihove plate i penzije, Jevtović pre svega skreće pažnju na način na koji se inflacija meri.

„Inflacija se računa na osnovu reprezentativne potrošačke korpe, ali treba imati na umu da nijedan građanin u stvarnosti nema baš tu korpu. Posebno su pogođeni oni sa nižim primanjima, jer kod njih hrana, komunalije i osnovne usluge čine znatno veći deo troškova“, kaže on.

To se posebno odnosi na penzionere i radnike koji primaju minimalac, dodaje naš sagovornik. Prema njegovim rečima, upravo zbog toga rast cena osnovnih životnih proizvoda najviše pogađa ovu populaciju.

„Pojedinim penzionerima čak 60 odsto mesečnih primanja odlazi na hranu, a ostatak uglavnom na ogrev i komunalije. Kada hrana poskupi, što se naročito dešavalo u poslednjim mesecima, to direktno ‘kruni’ njihovu kupovnu moć“, ističe Jevtović.

Napominjemo da je prosečna zarada u junu ove godine iznosila oko 107.000 dinara neto.

Na pitanje da li su podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) o inflaciji pouzdani, Jevtović odgovara potvrdno.

„Metodologija po kojoj se računa inflacija u Srbiji je u potpunosti usklađena sa pravilima Evrostata. RZS je pod njegovom kontrolom i oni podatke obračunavaju apsolutno ispravno“, kaže Jevtović.

Međutim, napominje da metodologija ima svojih ograničenja, dodajući da to što korpa nije reprezentativna „pa nas sve nervira“, to je problem metodologije, a ne tačnosti samog podatka.

„Ne postoji realan rast penzija“

Iako statistika pokazuje da su penzije u Srbiji rasle u skladu sa inflacijom, realnost je znatno drugačija, ukazuje i Jovan Tamburić iz Udruženja sindikata penzionera Srbije.

„Matematički gledano, možemo reći da su rast penzija i inflacija približno u ravnoteži. Ali problem je što se usklađivanje penzija prikazuje kao realan rast, a toga zapravo nema“, kaže Tamburić za Danas.

On objašnjava da je usklađivanje penzija u praksi samo praćenje inflacije, da nije došlo do realnog rasta penzija, posebno zbog toga što je rast cena hrane i komunalnih usluga bio mnogo veći od procenta usklađivanja penzija.

„Na taj način im je životni standard ugrožen“, ističe naš sagovornik.

Tamburić kaže da njihovo udruženje neprekido upozorava da većina penzionera živi u siromaštvu, da su penzije poljoprivrednika i u kategoriji samostalih delatnosti znatno manje od granice siromaštva.

Prema njegovim rečima, u Srbiji oko 55.000 penzionera prima penzije niže od 10.000 dinara, što smatra ponižavajućim.

„To je smešno i nazvati penzijom. A aktuelna vlast praktično ne obraća pažnju na ovu kategoriju građana, iako Ustav garantuje pravo na dostojanstven život“, ističe Tamburić.

On dodaje i da je prosečna penzija u Srbiji na granici siromaštva, te da je sistemski došlo do njenog urušavanja kroz različite političke i fiskalne odluke.

„Još 2014. godine, sporazumom sa MMF-om, dogovoreno je da udeo troškova za penzije ne prelazi 11 odsto BDP-a. Tako su penzije sa tadašnjih 13 odsto snižene na 11 odsto“, podseća Tamburić.

Kao dodatni primer, navodi odluku iz 2021. godine kada je stopa doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje smanjena sa 26 odsto na 24 odsto, čime su, prema njegovim rečima, prihodi Republičkog fonda PIO umanjeni za oko osam odsto.

„Istovremeno, dotacije iz budžeta za PIO fond ostale su na istom nivou – oko 20 do 21 odsto. Dakle, smanjena je količina novca koja se raspodeljuje za penzije, što je direktno uticalo na njihovu visinu“, objašnjava on.

Tamburić tvrdi da je sve to rađeno sa ciljem da se poslodavcima smanje troškovi rada:

„Mogli su da rasterete privredu smanjenjem poreza na zarade, a ne smanjenjem doprinosa za PIO, čime su direktno oštetili penzioni sistem i penzionere.“