Kakvo je stanje na benzinskim stanicama u Srbiji i mogu li privatne pumpe nadoknaditi prestanak rada NIS-a?

Prema njihovim rečima, benzinske stanice imaju dovoljno goriva, a snabdevaju se preko privatnih terminala u Srbiji, gde stiže gorivo iz rafinerija u okolini, pre svega iz Mađarske, Rumunije i Severne Makedonije. Ističu i da na pumpama nema gužvi.

Jedan od sagovornika Danasa smatra da bi, u slučaju eventualnog gašenja NIS-ovih pumpi zbog ukidanja platnog prometa  zbog najavljenih sekundarnih sankcija Narodnoj banci Srbije (NBS), ostale privatne pumpe, kojih je više od 1.000, mogle uredno da snabdevaju srpsko tržište.

Drugi naš sagovornik pak ocenjuje da bi situacija mogla ostati ovako stabilna do kraja januara, odnosno dok traju državne rezerve, a da bi se nakon toga osetio nedostatak rafinerije u Pančevu, koja je snabdevala 80 odsto tržišta, jer bi moglo doći do problema u snabdevanju zbog nedostatka cisterni.

„Snabdevanje gorivom u Srbiji stabilno, drama da će biti nestašica nepotrebna“

Predsednik Udruženja vlasnika privatnih benzinskih stanica Milan Rakić kaže da trenutno nema problema u snabdevanju gorivom u Srbiji i da se gorivo na pumpama redovno doprema.

“Nema gužvi, nema zastoja, nisam video nijednu benzinsku stanicu bez goriva. Mislim da se pravi prevelika drama oko svega”, navodi Rakić za Danas.

On ističe da u Srbiji postoji više od 1.000 benzinskih stanica u sistemu Knez Petrol, MOL, Hellenic Petroleum i drugih, dodajući da ukoliko dođe do prestanka rada NIS-ovih pumpi, ove privatne pumpe, zajedno sa Lukoilom, imaju kapacitet da bez problema snabdevaju domaće tržište.

Rakić navodi podatak i da je prosečan kapacitet skladišta jedne benzinske pumpe oko 300 kubnih metara, što odgovara između 200 i 250 tona goriva.

“Ako uzmete 1.500 pumpi registrovanih u Srbiji sa prosečnim kapacitetom od, na primer, 200 tona, dolazimo do više od 300.000 tona skladišnog prostora samo u maloprodaji. Ukoliko se skladišta redovno dopunjuju, snabdevanje može da se odvija bez problema. Bilo bi dovoljno dostavljati šest do sedam barži dnevno iz okolnih rafinerija”, objašnjava Rakić.

Na tvrdnje državnih zvaničnika da će 51 mesto u Srbiji biti u problemu zbog eventualnog gašenja NIS-ovih pumpi jer u tim mestima nema alternative za snabdevanje gorivom, Rakić odgovara da privatne pumpe već sada funkcionišu tako da svaka lokacija sa NIS-ovom pumpom u proseku ima tri privatne pumpe u blizini, koje mogu preuzeti snabdevanje potrošača bez ikakvih problema.

“To su uglavnom sela i mali potrošači, i uglavnom sezonske benzinske pumpe. Građani iz tih mesta sigurno imaju u blizini, na 10 kilometara od navedenih lokacija, bar jednu privatnu pumpu. I ja mogu da nabrojim 150 mesta gde nema NIS-ovih pumpi, pa poljoprivrednici voze 20 do 25 kilometara do NIS-ove pumpe kako bi uzeli gorivo po podsticajnim cenama”, ukazuje Rakić.

„Gorivo stiže iz okruženja, važno proširiti listu uvoznika goriva“

Prema Rakićevim rečima, snabdevanje privatnih pumpi trenutno se obavlja iz privatnih terminala i skladišta kompanija koje imaju mogućnost da uvoze gorivo.

On ukazuje da, ukoliko država želi da obezbedi stabilno tržište, trebalo bi da omogući slobodan uvoz goriva za sve privatne kompanije koje imaju licencu za uvoz i promet naftnih derivata.

Rakić tvrdi da je to trenutno ograničeno na pojedine kompanije koje imaju veleprodajne terminale i određenu veličinu skladišta, kao što su Naftachem, MOL, SPEED, Lukoil…

“Na taj način, i manje privatne kompanije bi mogle slobodno da uvoze gorivo, a država bi naplaćivala dažbine na uvoz, bez bojazni da će doći do nestašice na pumpama. Privatne pumpe se snabdevaju gorivom iz rafinerija u Mađarskoj, Rumuniji i Severnoj Makedoniji. Bugarska rafinerija nam je predaleko, na oko 900 kilometara, ali ove ostale su bliže”, objašnjava Rakić.

On smatra da država stvara nepotrebnu paniku kada je reč o mogućoj nestašici goriva i ukazuje da mnoge zemlje u okruženju nemaju rafinerije, snabdevaju se iz uvoza i imaju čak jeftinije gorivo.

“Pogledajte samo zemlje u okruženju koje funkcionišu bez rafinerije. Slovenija nema rafineriju, Crna Gora nema rafineriju, BiH nema rafineriju, a kako su cene goriva na njihovom tržištu, koji su čisti uvoznici, niže nego kod nas”, ističe Rakić i dodaje da je sve to zbog toga što je država NIS-u omogućila monopol.

Upitan da li potrošači treba da očekuju veće cene zbog povećanog uvoza, Rakić ističe da cene ne bi trebalo da budu više, jer, kako kaže, ako se posmatraju norme iz Pravilnika o formiranju cena, cena goriva se ne određuje prema rafinerijsko-proizvođačkoj ceni u NIS-u, već prema berzi u Đenovi, uz dodatak logistike, akciza i PDV-a.

Zbog toga, kako dodaje, ne postoji realan razlog za rast cena goriva u Srbiji, i cene mogu porasti samo ukoliko dođe do rasta cena na berzi u Đenovi.

„Na pumpama stabilno, ali pitanje koliko još dugo“

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije i vlasnik privatne pumpe, Nebojša Atanacković, kaže da je trenutna situacija na tržištu goriva, za čudo, i dalje stabilna, ali da se u narednom periodu zbog prestanka rada rafinerije očekuju značajne promene u načinu snabdevanja.

„Nismo sigurni koliko će biti moguće dalje održavati ovu stabilnost, jer nas očekuje praktično transformacija snabdevanja. Do sada smo gorivom snabdevali preko centralne tačke – Pančevačke rafinerije, a ubuduće ćemo morati da se snalazimo na druge načine. To znači da će snabdevanje ići preko firmi koje već sada uvoze gorivo za svoje potrebe, ali će sada morati da obezbeđuju i gorivo za manje pumpe koje nemaju sopstvenu nabavku“, navodi Atanacković za Danas.

Ukazuje da će sada oni koji se bave veleprodajom i distribucijom goriva moći da iskoriste priliku da povećaju svoj obim snabdevanja – kako za sebe, tako i za manje privatne pumpe.

Atanacković ukazuje i na moguće rizike, odnosno na opasnost da zbog tehničkih problema, poput nedostatka cisterni, neće biti moguće obezbediti dovoljne količine goriva, što bi moglo dovesti do problema u snabdevanju.

„Još jedan problem može da nastane ako prestanu da rade NIS-ove pumpe u delovima zemlje gde nema drugih distributera, jer bi građani u tom slučaju morali da putuju i više od 10 kilometara do najbliže pumpe“, navodi Atanacković, osvrćući se na problem na koji je ukazala i država.

Na pitanje da li NIS i dalje isporučuje gorivo, Atanacković odgovara da je NIS zadržao nivo saradnje sa firmama koje je do sada snabdevao, bilo da je reč o velikim kompanijama koje imaju više pumpi ili o pojedinačnim slučajevima.

„Pretpostavljam da NIS više ne snabdeva sopstvene pumpe zbog rizika od sekundarnih sankcija, pa bi ovo vreme mogao da iskoristi da gorivo isporučuje drugim prodavcima, a ne sopstvenim objektima“, smatra Atanacković.

Upitan da li možemo u narednom periodu očekivati veću cenu goriva zbog povećanog uvoza, Atanacković ukazuje da rast cena jeste moguć, ali da se to možda i neće dogoditi ukoliko bi se vlada, iz populističkih razloga, odlučila na smanjenje akciza.

„Pretpostavka je da će transport goriva poskupeti ako neko ko prodaje gorivo sada bude morao da ga kupuje u nekoj drugoj rafineriji. Iako bi cena po kojoj bi se gorivo nabavljalo mogla biti ista kao ona iz rafinerije u Pančevu, dodatni troškovi transporta povećali bi konačnu cenu, jer će biti teže doći do goriva“, objašnjava Atanacković.