Kontinuirano snižavanje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije od sredine 2013. godine, a naročito tokom 2015. dovelo je do toga da su dinarski krediti danas znatno jeftiniji nego što su bili donedavno. Tome su doprineli i niska inflacija, prilično stabilan kurs dinara, ali i slaba tražnja za novim kreditima, jer građani suočeni sa malim platama u privatnom sektoru, smanjenim zaradama u javnom i visokom nezaposlenošću, teško donose odluku da uzmu novi zajam. Umesto toga, mnogi se sve češće odlučuju da refinansiraju onaj kredit koji već otplaćuju, uglavnom zbog toga što im je rata u međuvremenu postala preskupa.
Zbog pada kamata na dinarske kredite, sada je možda i pravi trenutak za to. Poslednja anketa koju je NBS uradila među bankama, pokazuje da je u drugom tromesečju ove godine veći broj banaka smanjio kamatne marže, nešto manje ih je smanjilo i provizije i naknade, a banke su očekivale i nastavak tog trenda u trećem kvartalu, koji se završava ovog meseca. Kamate na dinarske keš kredite stanovništvu su prema podacima NBS pale sa 21,46 odsto u 2012. godini na 15,65 odsto u julu ove godine – poslednjem mesecu za koji su dostupni objedinjeni podaci.
Ali, od jula do danas je bilo velikih pomeranja. NBS je u tom periodu dva puta smanjivala repo stopu za po pola procenta, pa je ona sada pet odsto umesto šest koliko je bila u julu, a uspešno su završeni i pregovori sa MMF-om o drugoj reviziji aranžmana, kada je centralnoj banci data podrška za dalju pažljivu relaksaciju monetarne politike, to jest za smanjivanje repo stope. Rezultat je dalji pad kamata na dinarske kredite, pa je sada moguće uzeti zajam sa kamatom manjom od deset odsto godišnje.
Sve to znači da se refinansiranje sada isplati većem broju dužnika, čak i onima koji nemaju problem sa plaćanjem rata, ali koji bi uzimanjem novog kredita umesto starog, mogli da smanje ukupan iznos kamate koji će platiti do kraja otplate. To je zato što se prilikom prevremene otplate kredita plaća samo ostatak glavnice koji nije plaćen, plus (u određenim slučajevima definisanim Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga) provizija banci.
Ono što daje nadu da bi za mnoge refinansiranje sada bilo isplativo je upravo značajan pad kamata u odnosu na period od pre par godina kada je većina uzimala zajmove.
Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, podvlači da svako mora da pogleda uslove pod kojima je uzeo kredit koji sada otplaćuje i uslove koji mu se nude za novi zajam, ali svima koji imaju kredite u evrima savetuje da „obrate pažnju na trenutnu ponudu dinarskih kredita, koji su daleko povoljniji“.
– Ako gledamo proces koji se sada odvija, ja bih bio spreman da garantujem da će se nastaviti relaksacija monetarne politike. Kamate na kredite su sada bolje nego što su bile, a biće još povoljnije. Nema dileme da je stvoren okvir i kroz fiskalnu konsolidaciju, da monetarna pol?tika počne da daje svoj doprinos ne samo u ostvarivanju niske inflacije i stabilnosti kursa, već i po pitanju kamatnih stopa – kaže Nikolić.
Računica
Svaki dužnik mora za sebe da izračuna da li mu se refinansiranje isplati, tako što će videti koliki mu je ostatak glavnice, kolika mu je preostala kamata i ostali troškovi povezani sa kreditom (održavanje tekućeg računa, održavanje kredita itd.). Onda dužnik treba da vidi da li bi u slučaju da uzme novi kredit za refinansiranje u visini preostale glavnice, ukupan iznos po tom novom kreditu (zajedno sa kamatom i ostalim troškovima) bio niži od iznosa koji bi platio da je nastavio da redovno otplaćuje stari kredit.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
