Dužnici iščekuju da li će NBS i ECB smanjiti kamatne stope

Evropska centralna banka (ECB) nije kamatnu stopu menjala od juna, kada je smanjila za 0,25 procentnih poena, dok NBS drži kamatnu stopu nepromenjenu još od septembra 2024. godine.

Univerzitetski profesor Đorđe Đukić za Danas napominje da su tržišta već kalkulisala da ECB neće menjati kamatnu stopu u septembru, ali da skorašnje događaji unose neizvesnost.

„Ključni događaj je pad francuske vlade. To može imati nepovoljne implikacije za drugu najjaču ekonomiju u EU. Treba reći da javni dug Francuske iznosi 116 odsto odsto BDP-a. Kristin Lagard, predsednica ECB, nekadašanja ministarka finansija Francuske, moraće da ima na umu tu okolnost kada bude donosila odluku o kamatnoj stopi. Posebno bi moglo da zakoplikuje situaciju ako bi rejting agencije smanjile rejting Francuske. To bi značilo skuplje refinansiranje duga. S druge strane, imamo Nemačku koja ima javni dug od 63,5 odsto BDP-a. A ECB mora da vodi jedinstvenu monetarnu politiku“, ocenjuje Đukić dodajući da će i ovog puta izvesno biti disonantnih tonova između Nemačke i Francuske u vođenju monetarne politike.

„Tržišni akteri su očekivali da će kamatna stopa ostati nepromenjena, ali ova kriza u Francuskoj može uticati na tržište, pre svega obveznica“, upozorava Đukić.

On dodaje i da kretanje inflacije u evrozoni daje argument da se ne dira kamatna stopa.

Ukupna inflacija u evrozoni u avgustu je 2,1 odsto, dok je bazna inflacija 2,3 odsto, što je najniže od januara 2022. godine.

Na inflaciju u evrozoni uticalo je smanjenje cena energije, ali i povećanje cena usluga od 3,1 odsto, što je, prema Đukićevoj oceni, relativno visoko za EU.

„Pitanje je da li će ECB do kraja odine uopšte moći da smanji kamatnu stopu. U zavisnosti od FED-ovih odluka bio bi loš signal, ako bi se napravio preveliki raspon između kamatnih stopa CB i FED-a“, kaže ovaj profesor monetarne ekonomije.

Inače referentna kamatna stopa Evropske centralne banke ima uticaja i na građane Srbije i to pre svega preko stambenih kredita. Naime, skoro svi stambeni krediti u Srbiji su vezani za evro, a u slučaju varijabilne kamatne stope, koja je preovlađujuća, promena kamate zavisi od promene euribora, koji opet zavisi od odluka ECB. Znači, smanjenje kamatne stope od strane ECB posredno bi uticalo i na smanjenje kamatnih stopa za dužnike u evrima.

S druge strane, u Srbiji inflacija poslednja tri meseca beleži nagli rast. Sa 3,8 odsto u maju, godišnja inflacija u julu stigla je do 4,9 odsto. Podatke o avgustovskoj inflaciji imaćemo u petak.

Đukić očekuje da će Narodna banka Srbije nastaviti politiku u kojoj je „uloga kamatne stope pasivizirana“.

„To nije dobra vest za korisnike kredita na koje utiče referentna kamatna stopa Narodne banke, odnosno zaduženim u dinarskim pre svega gotovinskim kreditima. NBS koristi reverzne repo operacije i ne vidim da će se tu bilo šta promeniti u bliskoj budućnosti. Posebno u svetlu političkih dešavanja, kao i pada stranih direktnih investicija, koji je ne zbog domaćih razloga, već dešavanja u međunarodnom okruženju. Imamo poslednju vest da je projekcija rasta nemačke ekonomije u ovoj godini smanjena na 0,2 odsto. To je već treća godina da ova ekonomija ili stagnira ili je u recesiji“, ukazuje Đukić.

On ističe i da uredba o maržama, kao i smanjenja kamatnih stopa na kredite će imati samo kratkoročne efekte.
„I trgovine i banke će brzo naći način da zaobiđu ta ograničenja“, zaključuje Đukić.