„Prvo radnici, pa i vatrogasci ušli u neobezbeđen rov“: Zašto je došlo do obrušavanja zemlje tokom radova kod Lazarevca?

Prethodne nedelje dogodio se incident u mestu Petka kod Lazarevca, kada su trojica radnika ostala zatrpana ispod zemlje tokom izvođenja građevinskih radova. Prilikom akcije spasavanja zatrpan je završio i jedan pripadnik vatrogasne jedinice.

Ministar policije Ivica Dačić potvrdio je da se odron zemljišta dogodio tokom izvođenja radova na izgradnji kanalizacije.

Ipak, akcija je na kraju bila uspešna, sva četrvorica su izvučeni, a delom srećom, a delom i brzom reakcijom sapsilaca, izbegnuta je veća tragedija.

Međutim, postavlja se pitanje kako je do obrušavanja uopšte došlo.

Arhitekta i sudski veštak građevinske struke Nebojša Glišić za Danas objašnjava da, kao arhitekta i sudski veštak, često nailazi na situacije u kojima se propisi na gradilištima uopšte ne poštuju.

„Naši zakoni, pravilnici, propisi su jedni od boljih, to mogu da kažem nakon godina iskustva na međunarodnom tržištu. Ono što čini srž problema u našem slučaju je nepoštovanje propisa, neodgovrnost i koruptivni procesi u kojima poslove dobijaju vrlo često nestručne kompnije i izvođači“, ukazuje on.

Glišić dodaje da teorijski, svako gradilište ima stroga pravila ponašanja, od izrađene tehničke dokumetacije, njene tehničke kontrole, njene verifikacije od strane države da je uskladu sa ѕakonom…

„Apsolutno sam siguran da su u projektu primenjeni svi sistemi zaštite rovova od urušavanja i da su oni ušli i u predmer radova kao obavezni. Na gradilištu, izvođač je trebalo da to realizuje prema projektu, ali tu se najčešće i dešava problem, gde samovolja učesnika u izgradnji, a najčešće rukovodilaca kompanije, izdejstvuje ignorisanje propisa zarad bržeg završetka posla i ozbiljne uštede na pozicijama koje zahtevaju dodatno vreme i novac, kao što su rovovske oplate“, naglašava naš sagovornik.

One, kako objašnjava, služe da razapnu rov i da u svakom trenutku čuvaju radnika i infrastrukturu koja se postavlja.

„Prvi koji bi trebalo da to naloži je odgovrni izvođač radova, tu je i inženjer za bezbednost na radu, kao obavezan, koji bi sve to trebalo da proveri. Nakon njega tu je i tehnički nadzor koji zastupa interese investitora i brine da sve ide svoji tokom i na kraju građevinska inspekcija, koja je poslednjim zakonskim izmenama marginizovana u i onako minornom broju izvršilaca na toliko broj gradilišta“, upozorava Glišić.

Građevinski inspektor bi bio neka vrsta krune kontrole za sve pomenute učesnike u gradnji, smatra naš sagovornik.

„Na žalost, u mnogim slučajevima je sve ovo pro forme, jer da je samo jedan od njih radio svoj posao, ovi momci ne bi završili zatrpani“, navodi on.

Glišić dodaje da se na snimcima tog događaja videla još jedna opasna stvar.

„To je da su i spasioci i vatrogasci ušli u neobezbeđen rov, ozbiljno rizikujući sopstvene živote. Neka nesrećna euro paleta i daska kojima se pridržava zemlja, govori da u blizini na gradilištu nije bilo rovovske ili bilo kave oplate ili bilo čega za podgradu dubokih rovova. Bogu hvala ovog puta je dobro prošlo, a šta da nije“, pita on.

Glišić objašnjava da se za svaku linijsku infrastrukturu rade projekti i pribavljaju potrebni uslovi i saglasnosti, prema vrsti inatalacija, jer nisu ista pravila za vodovod, kanalizaciju, elektro instalacije, gas…

„Kod kanalizacionih sistema, fekalne i kišne kanalizacije su uglavnom najveće dubine kanala. Projektnom dokumetacijom se definišu sve faze radova, način iskopa, obezbeđenja, postavljanja cevi, obeležavanja, nasipanja rova… Odgovrni izvođač je u obavezi da pripremi sve nophodne materijale, opremu, mašine i u ovom slučaju neki od sistema za zaštitu rova od urušavanja“, naglašava on.

Sistemi zaštite su, prema njegovim rečima, raznovrsni, a zavise od dubine rova, širine, kao i vrste instalacija koje se polažu.

„Ključni uslovi za izbor zaštite je dubina iskopa, vrsta tla, postojnje drugih uticaja kao što je blizina objekta, saobraćaja na gradilištu, podzemene vode…“, pojašnjava naš sagovornik.

Glišić navodi da odgovorni izvođač radova daje nalog da se sa iskopom postavlja i zaštita rova.

„Sve faze kontroliše nadzorni organ, koji štiti investitora i sprovodi kontrolu da li se projekt izvodi prema odobrenoj dokumentaciji i zakonskim propisima. Jedna od bitnih stavki je i elaborat o zaštiti na radu koji definiše sve procese, opremu, ponašanje i obaveze učesnika na gradilištu po pitanju sigurnosti“, kaže on.

Za to je, dodaje, zadužena posebno licencirana osoba koja se bavi samo ovom temom.

„To znači da je paralelno sa kopanjem trebalo da se postavlja zaštitna oplata, koja sprčava obrušavanje zemlje. Neki izvođači imaju kvaliteniju i veću količinu oplate, pa mogu da zaštite veće dužine kanala, male firme obično to rade iz više delova. Suština je da niko ne sme da bude u dubokim rovoima i bilo šta radi, a da rov nije zaštićen“, zaključuje Glišić.

Profesor Građevinskog fakulteta u penziji Dragan Arizanović za Danas objašnjava da u građevinarstvu postoje određeni tehnološki postupci i da nema razlike da li su radovi bili na kanalizaciji, vodovodu, gasovodu…

„Suština je u tome da u zakonu stoji da kod dubokog iskopa postoji obaveza zaštite bokova iskopa od urušavanja. Iz različitih razloga, a naročito zbog slojevitosti. Na 10 ili 15 metara dubine mogu da budu različite promene tla, zato se tim obezbeđenjem iskopa štite ljudi koji dole rade“, naglašava on.

Dole u rovu je živ čovek i radnika, objašnjava on, a kada se na njega obruši pola kubika zemlje, to je 700 kilograma koji njemu padaju na leđa.

„Poslednji podatak koji imam, jeste da je na nedeljnom nivou u Srbiji ginuo jedan radnik na gradilištima. To je oko 50 ljudi godišnje. Takođe, još nekoliko stotina završe povređeni. I niko o tome ne vodi računa“, upozorava Arizanović.

On ukazuje da mnoge firme nemaju ljude koji su obučeni u oblasti bezbednosti na radu.

„Trivijalno je da se pročita Zakon o bezbednosti i zaštiti na radu, tamo piše sve i o radu na visini i o radu u dubini i u blizini električnih vodova ili u blizini vode i slično. Nema tu šta da neki ministar tumači, zakonodavac je sve jasno propisao i inženjeri to moraju da rade“, kaže Arizanović.

On upozorava da mnogi o tim stvarima neće da vode računa i da se zato dešavaju ovakve stvari.

„Dodatno, Srbija uvozi neke radnike, olakšava njihovo dobijanje radnih dozvola i niko ne proverava ko su ti ljudi, odnosno ne proverava se da li su oni prošli obuku o zaštiti na radu. Njiov jezik ne zna niko, sa njima komunicira inženjer koji ne zna njihov jezik, a oni ne znaju srpski“, objašnjava Arizanović.

On upozorava da je na delu sistematsko uništavanje njihove struke.

„Mi smo nekad bili velesila u gradnji, a danas se više ne zna ni vlasnička struktura građevinskih kompanija ni ko za šta odgovara ni ostalo“, ukazuje Arizanović.

Naš sagovornik zaključuje da danas imamo tu situaciju „gde radi i gradi ko hoće i kako hoće i onda zbog toga ljudi ginu“.