Kina se odupire globalnoj krizi

Verujem da hoće. Unutar Kine, trenutno usporavanje je uglavnom izazvano domaćim potezima. Kineska vlada pokušavala je da ohladi pregrejanu privredu spuštajući stopu rasta sa 12 odsto na održivijih osam-devet odsto. Čak je počela da oporezuje izvoz kako bi smanjila spoljnotrgovinski suficit. Naravno, da su donosioci odluka u Kini mogli da predvide ono što se sada dešava u svetu, bili bi manje čvrsti u obuzdavanju rasta. Međutim, jedan od razloga zašto je Kina uspevala da održi rast u prethodnih 30 godina jeste to što je počela sa kontracikličnom makroekonomskom intervencijom tokom velikog rasta, umesto da čeka kolaps. Kineska vlada nikada nije verovala da treba tržištu da prepusti ono što se dešava u privredi. Kada nema velikog mehura, nema potrebe da se brine o velikoj krizi. Još jedan od razloga zašto će rast Kine verovatno biti nastavljen, jeste činjenica da su njeni ekonomski pokazatelji dobri. Svi faktori koji podstiču visok rast su na svom mestu: niski troškovi rada, obrazovanje, visoka štednja, unapređenje infrastrukture i brza urbanizacija. Takođe, fiskalna pozicija Kine je jedna od najboljih u svetu. Vladini deficiti retko su premašivali tri odsto BDP u proteklim decenijama, a bilo je i suficita poslednjih godina. Odnos duga prema BDP kreće se oko 20 odsto, dok je američki više od 80 odsto, japanski 160 odsto, a evropski između 60 i 90 odsto. Monetarna politika bila je oprezna, dok je opasnost od inflacije sada smanjena zbog pada cena sirovina i nafte. Međunarodni bilans plaćanja i dalje je u plusu i prisutan je neto priliv kapitala uprkos kreditnoj krizi. Zvanične devizne rezerve uskoro će dostići dva biliona američkih dolara. Zato, vlada ima puno prostora da manevriše ako nešto krene naopako. Nedavno usvojeni stimulativni paket od 568 milijardi dolara, koji će biti potrošen na razvoj železnice, izgradnju metroa, stambenu izgradnju za siromašne, sisteme navodnjavanja, socijalno osiguranje u ruralnim krajevima, kao i zdravstvenu zaštitu, dodaće koji procenat rastu u narednih nekoliko godina. Sa relaksiranjem monetarne politike i pojedinih administrativnih kontrola na investicije i lokalnu potrošnju, usporavanje će biti kratko. Ali, nisu sve vesti u kineskoj ekonomiji dobre jer niska potrošnja i dalje predstavlja veliku slabost. Potrošnja domaćinstava predstavljala je samo 34 odsto BDP, a ukupna potrošnja manje od 50 odsto BDP u 2007. godini. Ta slabost je institucionalna i ne može biti lako ispravljena na kratki rok.

Dakle, da li sa sigurnom domaćom ekonomijom Kina može da uradi nešto da pomogne svetskoj ekonomiji? Ako Kina može da održi realni rast od osam odsto godišnje u naredne dve godine, tržišta u razvoju mogla bi da rastu po stopi od četiri odsto. To može da spreči pad svetske privrede u recesiju. Zaista, Kina sada izgleda sposobna da odigra ulogu „sidra rasta“. Međutim, ne treba očekivati da odigra puno više od toga. Recimo, svetska finansijska stabilizacija predstavlja nešto u čemu Kina ne može puno da pomogne direktno. Kina je igrala malu ulogu na globalnom tržištu derivata i ne poseduje puno toksičnih obveznica koje bi mogla da očisti, niti banaka da spasi, kako bi odledila kreditne tokove. Možda bi trebalo da iskoristi 1,9 biliona dolara rezervi da otkupi više stranog duga, ali taj veliki pul imovine većje značajno opterećen stranim suverenim obveznicama, tako da bi svako povećanje moglo da bude opterećujuće. Kina je verovatno nepodesna u ovom trenutku da odigra centralnu ulogu u reformi globalnog finansijskog i monetarnog sistema tokom 2009. jer još nije u potpunosti liberalizovala svoj finansijski sistem. Zato će kineski pregovarači pre odigrati sporednu ulogu i pustiti druge, i razvijene zemlje i zemlje u razvoju, da preuzmu vođstvo u većini pitanja koja se tiču kontrole rizika i regulative. Međutim, verovatno je da će Kina povisiti ton oko jednog pitanja – statusa američkog dolara kao globalne valute za rezerve. Kina je bila kritikovana zbog namernog manipulisanja deviznim kursom, jer nije izmenila vrednost svoje valute koliko su tražile SAD. Zato bi Kini moglo da se svidi da vidi, recimo, promene u mandatu MMF-a ili dodavanje „člana“ u radnoj agendi MMF-a koji disciplinuje prilive novca Amerike i akumulaciju duga. Prema stavu Kine, nije dovoljno samo zahtevati od drugih da se prilagode devaluaciji dolara.

Kao zemlja u razvoju, sa prihodom po glavi stanovnika od 2.500 dolara i 35 odsto radne snage u poljoprivredi, gde radnici zarađuju svega oko 600 dolara godišnje, domaći problemi Kine su i dalje ogromni. Zato će razvoj i dalje biti najviši prioritet, uključujući razvoj sopstvenog finansijskog tržišta. Dobra vest je da Kina prepoznaje koliko je imala koristi od izlaska na tržište i otvorenosti u prethodnih 30 godina. Nema vraćanja nazad na putu prema punom učešću na globalnom tržištu, uprkos aktuelnoj krizi. Zaista, pravi izazov za Kinu u godini pred nama biće pronalaženje načina da se izbori sa rastućim globalnim protekcionizmom kako finansijska kriza i recesija budu sve dublje ujedali na njenim glavnim inostranim tržištima.

Autor je profesor ekonomije na Univerzitetu u Pekingu i Akademiji društvenih nauka, kao i direktor Nacionalnog instituta za ekonomska istraživanja