foto Una Miletić DanasSve izraženija „betonizacija“ širom zemlje, a naročito u Beogradu, poslednjih godina primorava građane da se sve žustrije bore za očuvanje svakog drveta i svake zelene površine.
Upravo to je pre nekoliko dana dovelo do incidenta u parku „Ušće“, gde su investitori postavili ogradu radi, kako su naveli, istražnih radova za izgradnju Akvarijuma na Ušću, a koji podrazumevaju bušenje terena i ispitivanje nivoa podzemnih voda.
Građani su, boreći se za očuvanje jedne od retkih preostalih zelenih oaza u Beogradu, protestovali protiv izgradnje akvarijuma. Tom prilikom srušena je ograda, a došlo je i do incidenta sa policijom i privođenja demonstranata.
Dok pojedini aktivisti i organizacije tvrde da će izgradnjom akvarijuma biti uklonjeno 28 zrelih stabala i da je „na Ušću ugrožen javni interes“, jer se u parku planiraju i Ekspo pristanište, dva nova muzeja, zgrada filharmonije i stanica gondole, autor projekta akvarijuma, arhitekta Branislav Mitrović, iznosi drugačiju sliku.
On tvrdi da stabla neće biti posečena, već presađena, kao i da je ideja projekta da se očuva zelena vizura parka od Brankovog mosta do bivšeg hotela Jugoslavija.
„Biće presađeno oko 30 zrelih stabala, specijalnom nemačkom mašinom ‘Optimal 2500’, namenjenom za velika stabla, sa uspešnošću presađivanja od 95 odsto“, izjavio je Mitrović nedavno u intervjuu za FoNet.
Prema njegovim rečima, na parceli na kojoj će se nalaziti akvarijum biće zasađeno 199 novih zrelih stabala, uz sistem za navodnjavanje ispod njih.
View this post on Instagram
Mitrović je, inače, otvoren za javne rasprave i aktivno učestvuje u debatama na ovu temu, ističući da proteste razume kao izraz brige građana za prostor koji doživljavaju kao deo sopstvenog identiteta.
I sam se zalaže za, kako kaže, transparentnost i jasniju komunikaciju u procesu odlučivanja, svestan činjenice da je „javni interes na mnogim mestima ugrožen određenim urbanističkim potezima“.
Podsetimo, Mitrović je i prošle godine dospeo u žižu javnosti, a povodom odbrane hala Beogradskog sajma. Naime, Odeljenje umetnosti Srpske akademije nauka i umetnosti zatražilo je prošle godine od Agencije za prostorno planiranje i urbanizam da se Hale 2 i 3 sačuvaju kao objekti od kulturnog i urbanističkog značaja. Predlog je potpisao upravo Mitrović.
On je više puta isticao da Beogradski sajam nije tek skup hala, već važan arhitektonski i istorijski simbol grada. Govorio je da bi njegovo rušenje smatrao „brisanjem svedočanstva posleratne arhitekture“.
Branislav Mitrović rođen je 28. novembra 1948. godine u Baru.
Diplomirao je 1974. na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je prošao put od docenta do redovnog profesora. Danas je u penziji, sa zvanjem profesora emeritusa. Od 2012. godine redovni je član Srpske akademije nauka i umetnosti.
Godine 2006. osnovao je projektni biro MITarh studio. Dobitnik je više od 100 nagrada na domaćim i međunarodnim konkursima, kao i prestižne nagrade SHARE Opera Omnia za životno delo koja mu je uručena 2022. godine.
Autor je nekih od najprepoznatljivijih projekata savremene srpske arhitekture: umetničke galerije Akademije likovnih umetnosti, Fakulteta muzičke umetnosti, Narodnog muzeja u Nišu, proširenja Depoa Narodne biblioteke Srbije.
Idejni tvorac je i Hotela „Sea Star“ u Budvi, Hotela „Centar“ u Novom Sadu, Upravne zgrade Hidroelektrane na Drini u Višegradu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
