Koliko su cene trešanja, kajsija, malina i ostalog voća porasle u Srbiji ove godine?

Prema podacima NBS, cene voća u Srbiji ovog juna najviše su u poslednjih osam godina upravo zbog nepovoljnih vremenskih uslova.

Najveći skok zabeležen je kod trešanja, čija je cena u junu porasla za čak 205 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Slede breskve sa rastom od 87 odsto, kajsije sa 70 odsto, jabuke sa 51 odsto, maline sa 50 odsto, limun sa 39 odsto i pomorandže sa 31 odsto.

U analizi se ističe da su gotovo sve vrste voća u Srbiji pod velikim rizikom usled intenzivnih klimatskih promena, s obzirom na strukturu domaće voćarske proizvodnje.

Tokom dosadašnjeg dela godine, vremenske neprilike manifestovale su se kroz mrazeve u periodu vegetacije i izuzetno sušan početak leta praćen veoma visokim temperaturama.

U martu su topliji dani nego što je uobičajeno doveli do ranog cvetanja pojedinih sorti voća (poput trešanja, kajsija, šljiva i breskvi). Međutim, krajem marta i tokom aprila usledili su mrazevi, koji su negativno uticali na voćarske kulture.

Jun je potom obeležen izuzetno toplim i suvim vremenom, uz minimalne količine padavina. Iako je inače mesec s najvećom količinom kiše, ove godine gotovo da nije bilo padavina, zbog čega je ovo bio najsušniji jun u poslednjih 55 godina.

Kao rezultat ovih nepovoljnih uslova, cene voća u prvoj polovini godine porasle su za 28 odsto, dok je najintenzivniji rast zabeležen u drugom kvartalu, sa tromesečnim skokom od 25 odsto.

Rast cena zabeležen i u zemljama regiona i EU

Rast cena voća prisutan je i u zemljama regiona i Evropske unije, navodi se u analizi NBS.

Dodaje se da najnoviji podaci Eurostata pokazuju da je u prvom kvartalu 2025. godine došlo do značajnog rasta cena voća u gotovo svim posmatranim zemljama, u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Povećanje cena veće od 20 odsto, osim u Srbiji, registrovano je i u Grčkoj, Rumuniji, Bugarskoj, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori, što ukazuje na regionalni karakter nepovoljnih vremenskih prilika, smanjenu ponudu voća i ograničene mogućnosti da se manjak nadoknadi uvozom, zaključuje se u analizi NBS.