Gotovo jedini ekonomski kontakt između Srbije i Južne Koreje trenutno jeste kompanija Jura, dok se naš izvoz u zemlju čija je ekonomija peta na svetu, svodi maltene na nivo statističke greške, od dva miliona dolara. Iz Južne Koreje smo prošle godine uvezli robe u vrednosti od 138 miliona dolara, a izvezli samo dva miliona dolara, i to uglavnom prehrambenih proizvoda. Godinama postoji interesovanje Srbije da se u ekonomskom smislu približi ovoj azijskoj zemlji, ali prvi veliki korak, nakon dolaska kompanija Jura korporejšen pre četiri godine biće učinjen narednih dana, najpre današnjom konferencijom o saradnji dveju zemalja, a potom i povratkom Korejske agencije za promociju trgovine i izvoza.
– KOTRA posle devet godina pauze ponovo otvara kancelariju u Beogradu. Bili su nekada ovde, ali su se preselili u Zagreb, sada su odlučili da se vrate. U prethodnom periodu nismo uspeli da intenziviramo saradnju i sada bi to trebalo učiniti. Koreja ima bar 10 velikih konglomerata poput Hjundaija, Kia motorsa, LG, Samsunga i mi treba da nađemo šansu za saradnju sa njima – kaže za Danas direktor Centra za visoke ekonomske studije Nemanja Šormaz.
Najavljujući konferenciju u organizaciji Centra i Ambasade Republike Koreje, Šormaz je rekao kako će osim o saradnji dveju zemlja biti reči i o iskustvima Srbije i Koreje, koja je odlično pregurala krizu krajem devedesetih i koja jedina nije prošla kroz recesiju u poslednjoj ekonomskoj krizi. On kaže da je trenutni izvoz Srbije u ovu zemlju od dva miliona dolara na nivou „jednog kamiona“, i da prostora za veći izvoz svakako ima.
– Kada se pogleda struktura uvoza Koreje vidi se da oni nemaju sirovine, uvoze sva poljoprivredna dobra. I tu se dešava da na primer, uvoze žitarice od Italije, koja je to uvezla od nas. Tu treba da nađemo našu šansu – ističe direktor CEVES-a.
On podseća da ni Jura, koja ima dve fabrike u Leskovcu i Nišu, nije došla tek tako u Srbiju, već da su za naše tržište, čuli od Nemaca u Poljskoj.
– Jura je imala fabriku u Poljskoj i tek kada je nemački Leoni, koji im je velika konkurencija, došao u Srbiju i oni su se raspitali i došli ovde – napominje Šormaz.
Konferencija u Metropolu, na kojoj su osim ministarke državne uprave Kori Udovički i ambasadora Koreje u Beogradu Do-hoon Lee, i ekonomski stručnjaci iz obe zemlje, trebalo bi da bude samo uvod u jednu mnogo veću i bolju ekonomsku saradnju.
Najbrže rastuća privreda
Južna Koreja je od šezdesetih godina prošlog veka, pa sve do danas, jedna od najbrže rastućih privreda, sa BDP-om po glavi stanovnika od 28.000 dolara, stimulativnim poslovnim okruženjem, i petim mestom na listi Svetske banke u pogledu lakoće poslovanja. Nezaposlenost u Južnoj Koreji je svega tri odsto, a zemlja je sinonim za razvijenu hemijsku, automoto, elektronsku i ICT industriju. Prosečan privredni rast bio je 3,2 odsto godišnje. Koreja godišnje uvozi gotovo 550 milijardi dolara robe.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
