Istraživanje o korupciji: Građani protiv tajnih državnih ugovora

Istraživanje je sproveo CESID, a urađeno je na nacionalnom uzorku gde je obuhvaćeno 1.000 punoletnih građana i sprovedno je između 13. i 24. marta ove godine.

Programski direktor TS Nemanja Nenadić naglasio je da, kada se govori o tome šta je glavni rezultat ovog istraživanja, to je ono šta građani misle da je najveći problem u ovom trenutku u našem društvu, odnosno da je 22 odsto ispitanih na prvo mesto stavilo korupciju.

„Korupcija je i ranije bila prepozanta kao problem, ali nikada nije ovako. U svim istraživanjima od 2001. d 2024. godine, korpcija je između 3. i 5. mesta po prioritetima. Ispred su uvek bile pojedine ekonomske teme poput nezapolsenosti i siromaštva“, navodi on.

Nenadić ističe da je to faktor koji je bitno promenjen.

U poređenju sa istraživanjem CESID-a, sprovedenim 2021. godine, ocena da je korupcija rasprostranjena u veoma velikoj meri je značajano porasla.

Sada je procenat građana koji to smatraju iznosio 41 odsto, a tada je procenat bio na 19 odsto.

Kada je reč o pitanju da li se nivo korupcije povećao ili smanjio u poslednjih godinu dana, tu se utisci građana menjaju u zavisnosti od trenutnih okolnosti, pojašnjava Nenadić.

Ali, prema njegovim rečima, u poslednjih 10 godina dominirao je odgovor da je nivo korupcije isti.

Prema ovom istraživanju, 23 odsto građana misli da se povećao, a 27 odsto da se nivo korupcije veoma povećao. Što ukupno čini 50 odsto ispitanih koji veruju da se u nekoj meri nivo korupcije povećao.

S druge strane, 14 odsto građana misli da se nivo korupcije smanjio malo ili veoma.

Što se tiče očekivanja građana za narednu godinu, većina pretpostavlja da će nivo korupcije ostati isti, čak 35 odsto, dodaje Nenadić.

Što se tiče ostalih odgovora, 28 odsto građana veruje da će se nivo korupcije donekle smanjiti, dok 10 odsto njih veruje da će se značajno samnjiti. Dok s druge strane, 20 odsto njih veruje da će se malo ili veoma povećati.

„Značajan faktor kod nekih ispitanika mogla je da bude akcija hapšenja koja je predstavljena kao akcija borbe protiv korupcije od strane tužilatšva“, objašnajva Nenadić.

Još jedno pitanje u istraživanju odnosi se i na to šta građani misle koliko je vlast delotvorna u suzbijanju korupcije.

Čak 34 odsto ispitanih kaže da uopšte nije delotvorna, dok 23 odsto smatra da uglavnom nije delotvorna, a 35 veruje da je donekle delotvorna. Svega sedam odsto misli da je vrlo delotvorona.

Građani su upitani i šta misle o Strategiji o borbi protiv korupcije i da li su uopšte čuli za taj dokument.

„Mi koji pratimo ovu oblast znamo da Srbija nije imala strategiju od kraja 2018, pa sve do jula 2024. godine. Mi nismo zadovoljni sadržinom tog strateškog akta jer smatramo da ne pruža odgovre na sva bitna pitanja“, ukazuje Nenadić.

I ovo istraživanje pokazuje da najviše građana smatra da ta stretegija uopšte ne postoji, dok je drugi odgovor po redu bio da postoji, ali da se ne primenjuje.

U svim istraživanjima ove vrste kada su ljudi upitani šta treba primarno da se čini u borbi protiv korucpije, oni su navodili neke strože sankcije, podseća Nenadić.

Prema daljim rezultatima istraživanja, gde su ispitanici imali pravo na dva odgovora, čak 56 odsto građana smatra da vlast treba odlučnije da istražuje slučajeve korupcije. Pored toga, 54 odsto smatra da treba da zaštiti građane koji prijavljuju korupciju, a 42 odsto smatra da treba da uvedu stroža pravila za sprečavanje zloupotreba u izbornoj kampanji.

Vlada, ako je već krenula da obljavjuje informacije o jednom ugovoru, zašto ne bi o svim koji se odnose na trošenje novca iz budžeta, pitao je Nenadić.

On naglašava da se postavlja pitanje da li je opravdano da neki ugovor koji se odnosi na trošenje novca iz budžeta bude tajan, ako to traži ona druga ugovorna strana.

Tri četvritne, odnosno 77 odsto građana smatra da nema mesta poverljivosti, čak i ako strani partner smatra da ugovor ne treba u celosti da bude dostupan.

Kada se radi o tenderima  i konkurenciji, građani su upitani i da li bi bilo opravdano da se ide na direktan dogovor, zbog političke podrške određene strane države, čak i ako bismo za to platili nešto veću cenu.

Najveći broj njih, odnosno 89 odsto građana smatra da bi uvek trebalo težiti većoj konkurecniji. Takođe, 88 odsto ukupno glasova je bliže stavu da uvek treba primenjivati opšte zakone, a oko 10 odsto smatra da može biti opravdano da se neka pravila ne primenjuju kada je reč o najvećim projketima, zaključuje Nenadić.

Zlatko Minić iz TS navodi da se nalazimo u jednom periodu koji je počeo vrlo intenzivno, kada se redovno objavljuju podaci o hapšenjima u okviru nastavka akcije borbe protiv korupcije.

„Jedna stvar je tu zaniljiva, to je što statistički u korucpiju spadaju određena dela koja sa korupcijom u javnom sektoru nemaju nikakve veze“, tvrdi on.

Tu se, kako dodaje, često radi o zloupotrebama položaja koje su učinila odgovorna lica, često u privatnim firmama, kao što su utaje poreza i slično.

„Tužilaštvo i policija odjednom su sinhronizovano počeli da sprovode ili da okončavaju destine akcija i aktivnosti koje međusobno nisu bile povezane i postavlja se pitanje šta se radilo u prethodnom periodu. A akcija je došla nakon što je medijski najavljena i promovisana od predsedniak Srbije, koji nema nikakvu nadležnost ni ulogu u vezi sa tim“, upozorava Minić.

Važna stvar je, kako naglašava, i to što nema istraga o stotinama slučajeva koje su iznosili pojedini istraživački mediji i organizacije.

„Nismo videli bilo kakvu aktivnost tužilaštva i policije, a mogli smo da čujemo neke političke odgovore i odgovorne tvrdnje da to što se iznosi nije tačno“, ukazuje on.

To pitanje postavljeno je i građanima. Upitani su zašto se dešava da na te krupne, važne slučajeve, u koje su vrlo često uključeni izuzetno ekonomski i politički važni ljudi, iz ešalona vlasti ili su povezani sa njima, tužilaštvo tako reaguje.

Vrlo mali broj ljudi misli da je to zato što tužilatšvo nema ljudi, znanja ili zakonskih ovlašćenja, pokazuju rezultati istraživanja.

Mnogo je više onih koji smataraju da su problemi u tome što tužilaštvo nema dovoljno samostalnosti u radu i nije dovoljno zaštićeno od pritisaka.

Da tužilaštvo ne goni one koji imaju političku moć ili političku zaštitu samtra 43 odsto, koji su označili ovaj razlog kao veoma mnogo, a 28 odsto njih je navelo mnogo.

Minić dodaje da se ugalvnom pominju dva scenarija za izalazak iz društevno-političke krize, a to je izmena političkog okruženja pa izbori ili izbori bez promene izbornog okruženja. Postoji i treći, dodaje, a to je izbor vlade bez novih izbora.

„Da bi se izmenilo izborno okruženje potrebno je učiniti mnogo toga i to je dobro poznato, nisu to nikakve novosti“, tvrdi on.

Minić podseća da je ODIR u svojim preporukama izneo desetine koraka koje je potrebno učiniti.

Neke od najvažnijih stvari, kako navodi, su i preporuke koje TS ponavlja već veliki broj izbornih ciklusa, a mnoge od njih zahtevaju značajne izemne propisa i prakse.

Naš problem je, kako ukazuje, što već sada imamo niz propisa koji se ne poštuju ili koji se svesno krše.

Građani su upitani sa čime od tih oblika kršena propisa imaju lična iskustva ili informacije koje su dobili od bliskih ljudi.

„Ukupno 60 odsto ljudi je lično imalo iskustva ili je upoznato od bliskih ljudi sa praksoom da partije ili kandidati dele novac i poklone kako bi kupili birače. To ukljčuje i kupovinu glasova i deljenje poklona u kampanjama“, objašnajva Minić.

Od toga, 21 odsto ima lično iskustvo u ovom slučaju, a 39 je o tome čulo od bliskih osoba.

„Zapošaljavanje u javnom sektoru i to fantomsko, to su ljudi koji su zapolseni a ne dolaze na posao, već su tu zapoosleni kao znak zahvalnosti partije. Tu ima 20 odsto ljudi koji imaju lično iskustvo sa tim, gde u njihovoj kancelariji postoji jedan nevidljivi zaposleni koji dobija planu, ali ga nikad nisu videli. A još 42 odsto ljudi je za to čulo od bliskih ljudi“, ukazuje Minić.

Kao treća stvar je uzvraćanje usluga političkoj stranci u zamenu za zapošljavanje, dodaje on.

Minić ukazuje i na to da je 44 odsto građana bilo u kontakntu sa javnim preduzećima, ali da mito nije dao niko.

„A postoji ubeđenje da su javna preduzeća veoma korumpirana, što znači da se to ne odnosi na usluge koje JKP pružaju građanima, već upravo na preduzeća koja ne pružaju usluge, već građani prepoznaju partijsko zapošljavanje, nameštene konkruse i javne nabavke i zloupotrebe resursa u kampanji“, smatra Minić.

On podseča i na podatak da od 34 preudzeća koja treba da imaju direktora izabranog na konkursu, treunutno imamo samo šest koja imaju zakonitog direktora na čelu i još šest koji formalno imaju direktore, ali su im istekli madnati.

„U preostala 22 preduzeća imaju na čelu vršioce dužnosti i svi su u nezakonitom statusu“, zaključuje Minić.