Kraj ere slobodne trgovine

Jedna od 10 stavki Vašingtonskog konsenzusa bila je, pored male države, privatizacije, deregulacije, privlačenja SDI, i liberalizacija trgovine.

Ovih dana, u vidu jednostranog povećanja carina SAD prema celom svetu, gledamo poslednji čin u razgradnji ovog poretka koji je, i kod nas, ali u svetu bio strašno kritikovan, ali široko primenjivan. Kraj poretka koji neki zovu i neoliberalni, karakterišu dva, naizgled, paradoksa.

Prvi paradoks je da sistem zatire onaj ko ga je osmislio i promovisao. Drugi paradkos je da je razmontiran zato šo je uspešan.

Ovaj proces deglobalizacije traje već neko vreme, može se reći čak i još od perioda pre nego što je Donald Tramp prvi put došao na vlast u Americi, kada je predsednik Obama podizao carine na kinesku robu kako bi američki radnik imao posao.

Zašto su se SAD okrenule protiv svog čeda, jednog od simobola „Pax Americane“ plastično je je objasnio potpredsednik SAD, DŽ.D. Vans pre mesec i po dana.

Ukratko, on je poručio da su američke radnike izneverile sve vlade u poslednjih 40 godina, jer u svojoj uobraženosti nisu uvideli šta donosi globalizacija.

„Ideja globalizacije bila je da se bogate zemlje penju uz lanac vrednosti dok će siromašne zemlje praviti jednostavne stvari. Ali smo pogrešili. Ispostavilo se da su zemlje koje su proizvodile postale jako dobre i u dizajniranju stvari“.

Druga zabluda je, prema njegovim rečima, da jeftina radna snaga doprinosi inovacijama. „Ali jeftina radna snaga je droga od koje je zavisno previše američkih kompanija“, poručio je Vans.

Sistem u kom su američke, ali i sve zapadne kompanije izmeštale proizvodnju na Istok, gde su siromašni ljudi za, po zapadnim vrednostima, beznačajne plate proizvodile sve „od igle do lokomotive“ doneo je američkim kompanijama neverovatne profite, a američkim građanima jeftine proizvode. Doduše, oduzeo im je radna mesta u proizvodnji.

Isti sistem je istovremeno doprineo da stotine miliona stanovnika Dalekog Istoka izađe iz siromaštva. Međutim, oni, a pre svega Kina, nisu se zadržali samo na proizvodnji jeftinih stvari, kako je primetio Vans, već su postali i konkurencija u proizvodnji visokih tehnologija.

I tu je kraj. Kako je nedavno profesor Branko Milanović zaključio, SAD će igrati „lose-lose“ igru u kojoj gube obe strane, ali Kinezi više od Amerikanaca.

A kako je ocenio Dragoljub Vukadinović, predsednik Metalca i jedan od najpriznatijih srpskih privrednika, sve što su nam pričali 50 godina više ne važi-„svetsko tržište više ne postoji“.