Kredit u dinarima i dalje deficitarna roba

Poslovne banke dobile su novi okvir za rad, koji će se primenjivati već od 14. aprila. Prema tim novim pravilima, koje je Narodna banka Srbije najavila, dinarski krediti će se odobravati bez depozita, koji je do sada bio obavezan i iznosio je 20 odsto. Istovremeno depozit na devizne kredite, uključujući i kredite u dinarima indeksirane u stranoj valuti, biće povećan sa 20 na 30 odsto . Druga mera Narodne banke stupa na snagu 17.maja i ona će obavezivati banke da 10 odsto obavezne devizne rezerve izdvoje i drže u dinarima. Na taj način će dinarski udeo u bilansu banaka biti povećan za 28 milijardi dinara.

Pogrešna procena

– Narodna banka Srbije očekuje da će nove mere stimulativno uticati na veće zaduživanje stanovništva u dinarima, umesto u indeksiranim kreditima. Prema našoj proceni, te mere neće imati značajnijeg uticaja, sve dok kamatna stopa na dinare bude na nivou koji je znatno viši od nivoa kamatne stope na euribor, uključivši i sve prateće troškove zaduživanja u evrima (trošak obavezne rezerve, contry risk ..) – komentariše za Danas Sonja Miladinovska, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke. Tu konstataciju ona potkrepljuje podatkom da čak i kada je referentna kamatna stopa bila ispod 10 odsto, nije postojao značajniji interes za kredite u dinarima.

Sudeći prema najavama guvernera zaoštravanje monetarne politike će se nastaviti , jer nedavno povećanje referentne kamate od tri odsto, sada iznosi 14,5 odsto, nije dalo očekivane efekte. Drugim rečima viša cena kapitala nije usporila pravu jagmu za kreditima, pogotovu za gotovinskim. Prema podacima Udruženja banaka Srbije tempo zaduživanja se ne smanjuje, što svakog kreditno sposobnog građanina Srbije čini dužnim u proseku hiljadu evra. S druge strane raste nivo devizne štednje, koja je krajem prošle godine iznosila 4,5 milijardi evra, što je poslovnim bankama omogućilo sopstvenu akumulaciju i plasiranje tog novca preko deviznih kredita i onih sa deviznom klauzulom.
Erste banka već ima procenu kako će se nove mere NBS odraziti na njihovu kreditnu politiku.
– Najavljene mere imaju za cilj dalje ograničavanje plasmana fizičkim licima u stranoj valuti, s jedne strane, a s druge strane favorizovanje kreditiranja u dinarima. Mi smo, inače, svojom poslovnom politikom i dosad potencirali dinarske kredite pa je ukidanje depozita na dinarske pozajmice dobrodošlo. Utoliko pre što su se više interesovali za kredite indeksirane u evrima – izjavila je za Danas Jasna Terzić, izvršni direktor Erste banke.
Ona podseća da Erste banka u svojoj ponudi za stanovništvo ima dinarske kredite sa nominalnom kamatnom stopom od 18 odsto. Na pitanje da će dinarski krediti i posle ukidanja depozita biti jeftiniji, naša sagovornica kaže da je to nerealno očekivati, jer treba imati u vidu da je referentna kamatna stopa NBS podignuta na 14,5 odsto. „Ako se tome doda izdvajanje od deset odsto obavezne rezerve za devizne depozite u dinarima, kamatna stopa na dinarske kredite i dalje ostaje na relativno visokom nivou i neće se dalje snižavati , što je bio trend u prošloj godini“, ističe Jasna Terzić. Ona dodaje da će posle povećanja depozita za kredite indiksirane u stranim valutama građani moći da računaju na manji iznos kredita nego što je to dosad bio slučaj.
Prema oceni Vladimira Čupića, izvršnog direktora Hipo Alpe Adrija banke, ovo je pravi potez Narodne banke, koji će revalorizovati značaj i mesto nacionalne valute. „Ukidanje depozita na dinarske kredite, kao i povećanje depozita na devizne kredite koliko – toliko će približiti nivo kamata kod te dve vrste kredita. Očigledno je da je svrha novih mera NBS popularizacija dinara, odnosno štednje u domaćoj valuti ali i vraćanje dinarskih kredita koji se retko mogu sresti u kreditnim ponudama poslovnih banaka. To mišljenje ne dele ljudi iz menadžmenta Sosijete ženeral banke.
– Uprkos tome što će povećanje depozita kao i moguća korekcija kamatne stope naviše, zbog novog obračuna obavezne rezerve na devizne izvore, učiniti indeksirane kredite manje atraktivnim nego što su bili, i dalje će odlučujući uticaj na promenu odnosa u potražnji za kreditima sa valutnom ili bez valutne klauzule, imati razlika u baznim kamatnim stopama na evro i na dinar, tvrdi Sonja Miladinovska, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke. U Komercijalnoj banci koja je samo prošle godine zabeležila oko milion evra nove devizne štednje, kažu da će u narednih desetak dana poslovnu politiku sinhronizovati sa novim merama NBS, a o efektima će moći da govore posle izvesnog vremena.