Šta se desilo sa 130 miliona evra u planu države za stambene kredite za mlade?

Država Srbija odlučila je ove godine da uvede mere koje bi trebalo da pomognu mladima da dođu do svog stana.

Mera je podrazumevala subvencionisane stambene kredite za mlade, a zakon koji to definiše usvojen je u martu ove godine.

Da podsetimo, ove subvencionisane mere obuhvataju mlade od 20 do 35 godina, a predviđeno je da mogu da uzmu kredit do 100.000 evra uz učešće od jedan odsto.

Kako je objasnilo Ministarstvo finansija, krediti nude grejs period od godinu dana.

Do šeste godine fiksna kamatna stopa je 3,5 odsto, subvencija države dva odsto, a kamatna stopa za korisnika 1,5 odsto. Nakon šeste godine kamatna stopa je varijabilna 3M/6M Euribor + dva odsto. U prvoj godini moguć je grejs period na otplatu glavnice i plaća se samo kamata.

Krediti se odobravaju sa periodom otplate do 40 godina, a najviše do 70. godine života.

Vrednost tog programa bila je 400 miliona evra, a projektovano je da to pokrije kupovinu više od 5.500 stambenih jedinica.

Dakle, 400 miliona evra predstavlja ukupnu „finansijsku masu“ koju je program trebalo da pokrene u ovoj fazi, od čega država daje 130 miliona „poklona“, kako je to u decembru prošle godine prilikom predstavljanja programa rekao Aleksandar Vučić, predsednik Srbije.

Sada, sedam meseci kasnije, imamo nove najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ministra finansija Siniše Malog  o proširenju garantne šeme za još 200 miliona evra.

Mali je izneo i podatak da je 3.755 mladih završilo kompletnu proceduru, dok je za oko 1.100 njih proces odobravanja u toku. To je ukupno 4.855 mladih koji su ušli u ovu proceduru.

Ako se pogleda da u Srbiji, prema procenama, ima oko 1,2 miliona mladih koji spadaju u ovu starosnu grupu, dobijamo procenat od 0,4 odsto onih koji su uzeli ove kredite.

U ovom programu postoje i druga ograničenja, poput toga da je gotovo nemoguće u Beogradu pronaći pristojan stan za 100.000 evra.

Ipak, pored toga, država je odlučila da nastavi sa ovim programom i da se garantna šema proširi. Međutim, nije objašnjeno da li će u okviru toga biti još novca koji će biti državni poklon, kao ni koji dodatni broj kredita bi to trebalo da pokrije.

Bankarski savetnik Vladimir Vasić za Danas kaže da je program subvencionisanih stambenih kredita za mlade izuzetno važan, jer se tiče i ekonomske stabilnosti i demografske slike Srbije.

On naglašava da se radi o značajnom finansijskom poduhvatu države, ali koji, ipak, obuhvata ograničen broj korisnika.

Prema njegovim rečima, postoji nekoliko i prednosti i mana ove mere.

„Prednost je to što omogućava mladima sa stabilnim primanjima da lakše dođu do prve nekretnine. Takođe, pomaže građevinskom i bankarskom sektoru, održavajući finansijsku aktivnost. I kao treće, daje signal da država prepoznaje problem stambenog zbrinjavanja mladih i reaguje konkretnim instrumentima“, ističe Vasić.

Međutim, ima i ograničenja i izazova, dodaje on.

„Većina mladih i dalje nema kapacitet da uđe u kredit, čak ni uz subvenciju. Dodatno, efekat na širu demografsku sliku je ograničen, jer se radi o meri koja pomaže onima koji su već ekonomski aktivni. Takođe, deo subvencije indirektno odlazi i na održavanje visokih cena nekretnina“, ukazuje Vasić.

Naš sagovornik podseća da slični modeli postoje i u drugim delovima Evrope.

„Naročito u zemljama koje se suočavaju sa sličnim demografskim izazovima, poput Mađarske, Poljske i Hrvatske. Ključ je u dugoročnom planiranju – da se ovakve mere kombinuju sa podsticajem štednje, poreskim olakšicama i razvojem stanovanja po pristupačnim cenama“, navodi on.

Ova mera je, kako naglašava, dobar početak i korak u pravcu podrške mladima.

„Međutim, njen efekat bi bio veći ako bi se uklopila u širi, održiv model stambene politike koji uključuje i štednju, zakup i poreske podsticaje“, poručuje Vasić.

Nejasna računica za subvencionisanje kredita

Ministar finansija Siniša Mali otkrio je da je prosek uzetih kredita do sada 80.000 evra.

Ukoliko uzmemo primer da je neko takav kredit uzeo na 30 godina, sa propisanom fiksnom kamatom od 3,5 odsto, od čega država subvencioniše dva odsto u prvih šest godina, dobijamo mesečnu ratu koju država treba da dotira u iznosu od oko 135 evra.

Dakle, ako tih 135 evra pomnožimo sa šest godina koliko subvencije traju, odnosno 72 meseca, dobijamo iznos od 9.720 evra, koliko država dodaje po kreditu.

Ako zatim taj broj pomnožimo sa 5.000 kredita koliko je do sada uzeto, dobija se brojka od 48,6 miliona evra. Dakle, to je cifra koju država treba da odvoji za subvencionisanje kamata za ove kredite, što je osam miliona evra godišnje.

U ovoj računici ostaje nejasno šta se desilo sa ostatkom državne subvencije od 130 miliona, odnosno više od 80 miliona evra. Takođe, nije jasno ni šta ukupna garantna šema od 400 miliona evra sve obuhvata.

Predsednik Udruženja za zaštitu potrošača Dejan Gavrilović za Danas kaže da postoji problem u računici ili u podacima koje državni funkcioneri dele.

„Ako je 130 miliona evra poklon države koja se odnosi na subvenciju kamate, šta je onda tih ostalih 270 miliona evra? To je možda garancija bankama, ali to je predstavljeno na drugačiji način, kao da je država obezbedila tih 400 miliona“, objašnjava on.

Gavrilović kaže da je bitno da se zna gde je taj novac i za šta je tačno namenjen.

„Pitanje je i da li su tih 270 miliona oni dali bankama na neki način ili su im samo rekli ulazimo u tu šemu, mi ćemo ovako da predstavimo u javnosti, a vi ubirate svoju kamatu, mi deo subvencionišemo i svi srećni i zadovoljni. Mnogo brojki se tu ne uklapa“, ukazuje on.

Kako dodaje, šema je potpuno nejasna i konfuzna.

„Verovatno je da oni te kamate stvarno subvencionišu i rade to što su rekli i da su napravili dogovor sa bankama, ali ove cifre koje iznose ne deluju realno“, naglašava Gavrilović.

Kako dodaje, ako je kamatna stopa 3,5 odsto, a država mi subvencioniše deo, svakako da time treba biti zadovoljan.

„Ali s druge strane, treba gledati i na to da država nije samo pomogla mladima, već i građevinarima. A svi ozbiljniji građevinari u ovoj zemlji su na neki način vezani za državu i vladajuću stranku. Dakle, država je narodnim novcem na neki način pomogla sopstvenim građevinarima. Ako je prodato oko 5.000 stanova kroz ove kredite, to je potencijalno održalo cene stanova na tom nekom nivou. Oni su se toga dosetili, jer je prodaja stanova već neko vreme bila u stagnaciji“, tvrdi on.

Prema njegovom mišljenju, mogli su tih 400 i ovih 200 miliona evra da ulože u neku jeftiniju stanogradnju.

„Na taj način je moglo da se pomogne ne samo mladima, nego i celom društvu, da se obore cene nekretnina i da veći broj ljudi posegne za stambenim kreditima i reši stambeno pitanje“, predlaže Gavrilović.

On navodi da ovo više deluje kao marketinški potez, nego što je realno toliki trošak.

„To deluje kao da se frljaju ciframa tek tako. Evo, dajemo mladima 400 miliona, a zapravo daju 10 puta manje“, pojašnjava Gavrilović.

Kako dodaje, pitanje i koliko je realno mladih dobilo ove kredite, a da nisu članovi partije ili na drugi način bliski onima koji odlučuju.