„Srpsku ekonomiju povukao pad evrozone“: Šta poslednji izveštaji agencija Fič i Mudis znače za kreditni rejting Srbije?

Nakon prošlogodišnjeg dobijanja investicionog kreditnog rejtinga Srbije od strane kredtine agencije S&P, postojala su očekivanja da i druge dve agencije iz „velike trojke“, Fič i Mudis poboljšaju kreditni rejting naše zemlje.

Ipak, najskoriji izveštaji ove dve agencije dolaze usred političke krize u Srbiji, koja traje od pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibije 15 osoba.

Od tada su u jeku studentski i brojni drugi protesti i blokade, a što je dovelo do ostavke premijera Miloša Vučevića i pada Vlade, što nije poslalo pozitivnu poruku za ocenu ekonomske i političke situacije u zemlji.

Podsetimo, nedavno je agencija Fič zadržala kreditni rejting Srbije na nivou na BB plus uz pozitivne izglede za investicioni rejting, koji se nalazi samo jedan stepenik više.

S druge strene, kod agencije Mudis, Srbija se još uvek nalazi na dva koraka od investicionog rejtinga, pošto je trenutno na nivou Ba2.

U izveštaju Mudisa, navodi se da pozitivni izgledi signaliziraju da je malo verovatno da će rejting biti snižen u bliskoj budućnosti.

Ipak, dodaje se da postoji rizik da bi široko rasprostranjeni protesti, koji traju od novembra 2024. godine, mogli da produže političku nestabilnost i tako da odvrati strane investicije.

Pavle Medić iz Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) za Danas navodi da tri stvari važe za kreditne rejtinge agencija.

„Prvo je da se agencije međusobno prate, kao drugo je to da agencije rejting menjaju relativno sporo i treće je da pored ekonomskih fundamenata, pomno prate i političku situaciju“, objašnjava on.

Kako naglašava, mnoge stvari su se promenile u poslednja četiri meseca u Srbiji.

„Nakon što je 4. oktobra prošle godine S&P podigao kreditni rejting Srbije na investicioni nivo, na osnovu solidnih makroekonomskih performansi i zadovoljavajućeg priliva investicija, nije se više oglašavao“, ukazuje on.

Sa druge strane, kako dodaje Medić, Fič i Mudis su se oglasili u jeku trenutne krize.

„Fič je 31. januara ove godine potvrdio prethodnu ocenu kreditnog rejting Srbije na BB+, navodeći snažan ekonomski rast, fiskalnu disciplinu i solidnu, mada ipak ranjivu, eksternu poziciju kao ključne pozitivne faktore“, podseća naš sagovornik.

Međutim, on navodi da su direktno prepoznali političku neizvesnost koju karakteriše trenutna situacija.

„Osvrnuli su se, pre svega, na tada aktuelnu ostavku premijera usled protesta povodom nesreće na Železničkoj stanici u Novom Sadu, navodeći da to predstavlja potencijalni rizik, jer bi moglo doći do povećanih fiskalnih pritisaka ili odložiti reforme i infrastrukturne projekte“, kaže Medić.

Uprkos tim zabrinutostima, podseća on, Fič je tada naveo da ne očekuje značajan uticaj krize na makro politike, ali dodaje da je pitanje kakva bi ocena bila danas.

„Na sličan način je reagovao i Mudis, koji je od početka trenutne krize tri puta izlazio sa komentarima i saopštenjima, vrlo slično komentarišući trenutnu situaciju“, smatra Medić.

On smatra da je moguće da Srbija ostane bez kreditnog rejtinga.

„Koliko je verovatno, to ostaje nepoznanica. Za sada makar u ovom smislu može da ohrabruje što nije došlo do razmimoilaženja, odnosno smanjivanja rejtinga kod agencija koje su izlazile sa saopštenjima. Svakako se čeka S&P“, zaključuje Medić.

S druge strane, investicioni bankar i suosnivač investicione banke „Hefestos Capital“ Milutin Nikolić smatra da agencije ne idu uvek „u harmoniji jedna s drugom“.

Zato, kako dodaje, nije čudno da jedna agencija poboljša rejting, a druge ne, bar na neko vreme.

Što se tiče razloga za ostajanje na istom nivou kreditnog rejtinga, Nikolić problem vidi u lošem stanju domaće ekonomije.

„Naša ekonomija je od četvrtog kvartala prošle godine u slobodnom padu, ali ne zbog studentskih protesta, koji svakako imaju uticaja“, ukazuje on.

Nikolić dodaje da to može da koči investicije, jer svi vide kakva je trenutna situacija u Srbiji, ali dodaje da njihov pogled nije uvek dobar.

„Postoji ta razlika u riziku i percepciji rizika, uvek će percepcija rizika biti gora nego realnost, i sigurno to ima nekog uticaja“, objašnjava on.

Prema njegovim rečima, najveći razlog pada srpske ekonomije je povučen padom evrozone, a pre svega, Nemačke.

„Njihova ekonomija je u recesiji već oko dve godine, a naša ekonomija je toliko vezana za ekonomiju EU da je nemoguće, posebno sa ne mnogo kreativnom ekonomskom politikom, da ne idemo istim putem“, upozorava Nikolić.

On naglašava da je upravo ta loša ekonomska situacija više bila razlog za proteste, nego što su protesti razlog za lošu ekonomiju.

„Srbija može da putuje samo u dva smera, možemo da putujemo sa ciklusom u kome je evrozona, što se već 25 godina dešava ili možemo da idemo kontraciklično, ali to je moguće u teoriji, to do sada nije uspela nijedna vlada“, smatra naš sagovornik.

Državne investicije na srednji rok mogu da daju pomak, ali ne mogu realno da pomere ekonomiju, ukazuje Nikolić.

„Najveći problemi srpske ekonomije su ciklus koji je loš, i struktura naše ekonomije, jer je nama 50 odsto ekonomije država“, upozorava on.

Prema njegovom mišljenju, nema korupcije i nekompetentnosti u privatnoj ekonomiji.

„Problem nadstrešnice u Novom Sadu nije samo što se neko ugradio i što su potencijalno ukrali 100.000 ili milion evra, već što je ona pala, jer nije dobro napravljena. Dakle, problem državne ekonomije je pre svega nekompetentnost, a onda i korupcija. Korupcija više upada u oči, a realno je manja. Budala može da vas upropasti više nego lopov“, navodi Nikolić.

On smatra da bez promene strukture ekonomije, Srbija teško može da ide na bolje.

„Moramo da napravimo neke značajne ekonomske mere za koje do sada nismo imali ni znanja ni volje da sprovedemo. Plivaćemo sa ciklusom, odnosno kad bude išlo loše Evropi, ići će i nama i obrnuto, sve dok ne promenimo strukturu“, zaključuje Nikolić.