Subvencionisani krediti za poboljšanje energetske efikasnosti, čije je odobravanje država najavljivala još početkom godine, sada se nalaze u ponudi većeg broja banaka u Srbiji. Za razliku od malobrojnih zajmova za ovu vrstu investicija, koje banke nude na komercijalnoj osnovi, krediti koje dotira država dolaze sa izrazito povoljnim kamatnim stopama, mada banke kao obezbeđenje za veće iznose neretko traže žirante ili čak hipoteke.
Krediti se mogu uzeti ili u dinarima ili vezani za evro, uglavnom do maksimalnog iznosa od 1,5 miliona dinara, odnosno do 15.000 evra i sa rokom otplate od pet godina, mada ima i banaka koje u određenim slučajevima nude zajam sa otplatom u čak 120 mesečnih rata.
Kamate na čisto dinarske kredite za energetsku efikasnost uglavnom su u rasponu od pet do 8,8 odsto godišnje, dok zajmovi sa valutnom klauzulom dolaze s kamatama od dva pa do preko sedam procenata.
Prema analizi portala banke.online, najniža kamata na indeksirane kredite od dva procenta je u Čačanskoj banci, dok najbolju ponudu za dinarski zajam daje Folksbanka sa kamatom od 4,95 odsto. Za dinarske pozajmice najduži rok otplate je pet godina i to u svim bankama, dok za kredite u evrima Inteza, NLB i Sosijete ženeral nude desetogodišnju otplatu.
Krediti za energetsku efikasnost odobravaju se građanima za najširi spektar radova, kojima će se poboljšati iskorišćenost energije u njihovim domovima, među kojima su zamena spoljašnje stolarije, postavljanje izolacije, ugradnja energetski efikasnih peći i kotlova, toplotnih pumpi, opreme za sagorevanje biomase, solarnih kolektora i drugo.
Prema procenama Ministarstva životne sredine, za zamenu svih prozora i vrata u Srbiji bilo bi potrebno 2,2 milijarde evra, a za izolaciju svih fasada ekološkim materijalima 840 miliona evra. U proseku, za kuću veličine od 100 do 150 kvadrata, za unapređenje energetske efikasnosti treba od 2.000 do 4.000 evra. U Ministarstvu napominju da se samo zamenom spoljnih vrata i prozora može uštedeti i do 70 odsto energije, što znači da bi se ovakva investicija isplatila za četiri do pet godina, samo kroz niže račune za struju.
Među komercijalnim zajmovima za energetsku efikasnost, ističe se kredit Folksbanke u saradnji sa Nemačkom razvojnom bankom, koji nosi kamatu od 17,2 odsto godišnje uz obavezno učešće od 20 odsto i minimalni iznos kredita od 5.000 evra. Ovi zajmovi se mogu dobiti za investicije koje će smanjiti potrošnju energije za bar 20 odsto.
Prokredit banka ima isti aranžman sa Nemačkom razvojnom bankom i klijentima sa primanjima iznad 20.000 dinara nudi kredit od 500 evra do 150.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, pri čemu je najduži rok otplate za indeksirane zajmove čak 30 godina. Kamate su od 16,7 do 26,3 odsto za dinarske kredite i od 13,8 do 16,2 za evro kredite sa fiksnom stopom. Učešće za evro kredite je 30 odsto. Ova banka, inače, učestvuje i u programu Ministarstva, i tokom poslednjih dvadesetak dana odobrila je oko 300 subvencionisanih kredita čija ukupna vrednost premašuje sto miliona dinara.
Ugovori
Sa Ministarstvom životne sredine i prostornog planiranja, ugovore o subvencionisanju kamata za kredite kojima se investira u energetsku efikasnost, ugovore su potpisale Komercijalna banka, Folks banka, Prokredit banka, Krediagrikol banka, Banka Inteza, Eurobank EFG, Sosijet ženeral, Hipo-Alpe-Adrija banka, Kredi banka, Čačanska banka, Razvojna banka Vojvodine i Poštanska štedionica.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
