Kriza oko NIS-a pokrenula novi „juriš na banke“: Stručnjaci predviđaju šta nas dalje čeka

Tako je bilo i 2008. u vreme Svetske ekonomske krize, pa delimično i 2020. u vreme pandemije izazvane virusom korona, a sledeći „juriš na banke“ usledio je 2022. kada je počeo rat u Ukrajini.

I sada je tako zbog neizvesnosti u vezi sa sudbinom Naftne industrije Srbije (NIS) i mogućim sekundarnim sankcijama Narodnoj banci Srbije (NBS), pa je sa više strana potvrđeno da građani „panično“ podižu novac sa računa i kupuju evre.

To je dovelo do povećanja prodajnog kursa, pa i delimične nestašice evra u menjačnicama. Da bi zaustavila skok prodajnog kursa na 120 dinara u pojedinim menjačnicama, NBS je reagovala ukidanjem provizije od jedan odsto.

Sagovornici Danasa kažu da građani „jurišaju na banke“ i „panično podižu novac“ iz više razloga, a najpre zbog nedovoljne finansijske pismenosti, ali i zbog „prevelikog bremena prevara iz prošlosti“, naročito tokom devedesetih godina.

Na ovakve ishitrene odluke, kako navode, nagone ih i pomalo panične izjave najviših državnih zvaničnika u vezi sa mogućim posledicama sankcija NIS-u i uvođenjem sekundarnih sankcija NBS. Takva retorika, kažu, primorava građane na „panične“ odluke.

Upozoravaju da u ovakvim situacijama treba biti oprezan, jer svaki veći odliv depozita znači ozbiljnu krizu bankarskog sektora, a u ekstremnim situacijama, ističu, ne postoji banka koja bi to mogla da preživi.

Međutim, naši sagovornici naglašavaju da se svaki dosadašnji „juriš na banke“ završio isto: depoziti se za nekoliko meseci vrate na pređašnji nivo, a štednja nastavi da raste.

Smatraju da će tako biti i ovog puta.

Retrospektiva „juriša na banke“

Glavni broker u brokerskoj kući Momentum Securities Nenad Gujaničić podseća da otkako je stabilizovan domaći bankarski sistem nakon petooktobarskih promena, najveća njegova kriza bila je na počecima Svetske finansijske krize u jesen 2008. godine.

Podseća da su, usled kolapsa globalnog finansijskog sistema i velikog slabljenja kursa dinara u poslednjem kvartalu te godine, građani u oktobru povukli oko šest odsto ukupnih depozita (oko 300 miliona evra), premda su u to vreme dobijali više nego izdašne kamate (išle su čak i do 7-8 odsto na devizne depozite).

Druga velika kriza bila je propast paradržavnih banaka (Agrobanka, RBV, Privredna banka…) u periodu 2012–2014. godina, ukazuje Gujaničić.

Ali tada, kako kaže, nije zabeležena veća panika među građanima, čemu je doprinelo i potonje činjenje države, koja je osigurala sve depozite, ne samo one do 50.000 evra. Izuzetak je bila, podseća, privatna Univerzal banka.

Sledeća dva juriša, ukazuje, bila su 2020. i 2022. godine, odnosno u vreme pandemije i početka rata u Ukrajini.

Gujaničić objašnjava da su trenutne gužve u bankama i nestašica evra u menjačnicama došle kao posledica panike građana oko nerešavanja krize sa NIS-om, sve češćeg spominjanja sekundarnih sankcija SAD-a i neoprezne komunikacije sa strane najviših organa vlasti.

„Ono što je specifičnost aktuelnog momenta u odnosu na ove prethodne krize jeste činjenica da građani trenutno imaju solidan deo štednje u dinarima (oko 1,7 milijardi evra, odnosno 10 odsto ukupne štednje), što je posledica realno visokih kamata na dinare u proteklim godinama zbog defakto fiksnog kursa“, kaže Gujaničić za Danas.

Koliko je novca povučeno u „juriš“ krizama?

Gujaničić kaže da su građani u oktobru 2008. godine povukli više od 300 miliona evra, zatim u martu 2020. godine oko 190 miliona evra, a u martu 2022. godine oko 240 miliona evra.

Objašnjava da su podaci o povučenim depozitima dobijeni na osnovu mesečne statistike NBS-a o kretanju depozita stanovništva, dakle, nisu uzeta u obzir unutarmesečna kretanja niti aktivnost privrede.

Iz NBS su 2012. godine u Godišnjem izveštaju o finansijskoj stabilnosti saopštili da su građani u oktobru 2008. godine povukli oko 1,3 milijarde evra, što je oko 10,4 odsto ukupnog depozita bankarskog sektora.

Šta građane primorava na „juriš“?

Na pitanje zašto građani upadaju u ovakvu vrstu „panike“, Gujaničić smatra da je u osnovi loša finansijska pismenost, zatim nasleđeno breme finansijskih prevara iz prošlosti i prilično nepoverenje prema aktuelnoj ekonomskoj i svakoj drugoj politici trenutne vlasti.

„Ovakva situacija je dodatno produbljena lošim komunikacionim signalima najviših predstavnika vlasti i neopreznim porukama“, ističe Gujaničić.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu i bivši predsednik Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić ocenjuje da strah građana i pojačano podizanje novca sa računa imaju i ekonomske i duboko psihološke razloge.

Kako objašnjava, građani se i dalje vrlo jasno sećaju iskustava iz devedesetih godina, kada su sankcije, hiperinflacija i bankarski slom ostavili teške posledice po lične ušteđevine. Upravo to istorijsko iskustvo, kako kaže, danas ponovo budi nelagodu i nepoverenje.

Dodatni problem, prema njegovim rečima, predstavlja činjenica da se Srbija već duže vreme suočava sa strukturnim slabostima u ekonomiji, koje se uglavnom rešavaju spoljnim zaduživanjem.

Na takvu situaciju nadovezali su se, ističe, događaji vezani za Naftnu industriju Srbije, ali i priče o mogućim sekundarnim sankcijama NBS-a, što je dodatno uzdrmalo poverenje građana.

Dugalić ističe da se u svesti ljudi javlja pitanje „šta ako“, pa mnogi zaključuju da je sigurnije da novac podignu dok još mogu.

Šta bi se dogodilo kada bi građani podigli više od 20 odsto ukupnih depozita?

Gujaničić objašnjava da svaki veći odliv depozita znači ozbiljnu krizu bankarskog sektora koji je, ukazuje, trenutno dobro kapitalizovan i likvidan.

„Treba reći da su mali izgledi da će to da se desi. U ekstremnim situacijama, kada bi došlo do masovnog juriša deponenata na banke, ne postoji banka koja bi to mogla da preživi,“ kaže Gujaničić.

Na pitanje kako bi NBS mogla da reaguje kako bi sprečila dalji nastavak povlačenja novca iz banaka i povratila poverenje građana, Gujaničić odgovara da NBS u ovakvim situacijama nema značajne dodatne moći.

„Ono što bi svakako stavilo tačku na ova komešanja jeste rešavanje pitanja NIS-a. To nije u nadležnosti centralne banke, ali trenutno nema bitnije stvari koja bi toliko pomogla smirivanju panike“, naglašava naš sagovornik.

Na pitanje kako bi reagovao finansijski sektor ukoliko bi građani povukli više od 20 odsto ukupnih depozita, Dugalić upozorava da bi to imalo ozbiljne posledice po stabilnost sistema.

„Iako su banke trenutno likvidne i imaju dovoljno sredstava da odgovore na postojeći pritisak, dugotrajan i intenzivan odliv novca mogao bi da dovede do teških poremećaja“, kaže Dugalić.

Dugalić ističe da NBS već preduzima određene mere kako bi smanjila pritisak, pre svega pokušajima da se stabilizuje devizni kurs, koji se trenutno održava oko 118 dinara za evro.

Međutim, upozorava da bi veće slabljenje dinara, na primer na 120, 125 ili 130 dinara, moglo da pokrene lančanu reakciju – rast kursa bi povukao rast cena, a rast cena dodatno bi podstakao pritisak na kurs, stvarajući opasnu inflatornu spiralu.

Prema njegovim rečima, upravo zato se sada čine napori da se udarci na kurs ublaže i da se zadrži relativna stabilnost.

Podseća da je kriza 2008. prevaziđena zahvaljujući dovoljnoj likvidnosti banaka i deviznim rezervama, ali pre svega vraćanjem poverenja građana u sistem.

„Poverenje, poverenje i poverenje – to je jedini lek“, naglašava on.

„Hepi end“

Gujaničić ističe da su se u svim prethodnim slučajevima juriša na banke depoziti veoma brzo, najviše za nekoliko meseci, okrenuli u suprotnom smeru i trend rasta štednje je nastavljen.

„Posle više od dve decenije tranzicije, Srbija ima dobro kapitalizovan, mahom privatan bankarski sektor, koji nosi nizak rizik. I to je glavni razlog zašto će verovatno ovo biti još jedna „moša“ za izmučene deponente banaka“, zaključuje Gujaničić.