Kriza tera na skupo rešavanje problema

Ipak, kada se pogledaju podaci za celu godinu, vidi se da je najveće opterećenje kreditima za refinansiranje bilo u februaru i martu i to više od 30 milijardi dinara, dakle posle novogodišnjih i božićnih praznika, kada su mnogi ostali bez novca za plaćanje rata za uzete zajmove, a strah od finansijske krize u Srbiji tada je bio na vrhuncu. Novo zaduživanje je posle toga naglo palo, da bi od juna građani postepeno ponovo počeli da se okreću kreditima za refinansiranje, uz primetno povećanje u prošlom mesecu.

U isto vreme, duplirana su kašnjenja u otplati kredita, sa 1,5 procenata krajem 2008. na 3,1 odsto u oktobru, dok je prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u proteklih godinu dana broj zaposlenih smanjen za 165.000. Prema ocenama stručnjaka, ta statistika jasno ukazuje na razloge nove popularnosti kredita za refinansiranje, budući da mnogi građani zbog ekonomske situacije u zemlji sve teže vraćaju kredite, pa im je novi kredit sa dužim rokom otplate neretko jedino rešenje, uprkos činjenici da će na taj način u konačnom zbiru bankama dati znatno više novca nego što su prvobitno ugovorili. Većina banaka je vrlo brzo uvidela novu šansu za zaradu, pa se ovih dana često mogu videti reklame koje prezaduženim građanima nude izlaz iz teškoća preko jednog kredita koji zamenjuje sve ostale.

U slučaju pozajmica za refinansiranje indeksiranih u evrima, efektivne kamatne stope neretko dostižu i 30 odsto, s tim što su za dugoročne kredite, poput stambenih, kamate naravno niže. Banke uglavnom precizno propisuju koji se zajmovi mogu refinansirati, pri čemu se u standardnoj ponudi nalaze gotovinski, potrošački i krediti po osnovu kreditnih kartica, a često i auto zajmovi i stambeni krediti.

Miroslav Rebić, član Upravnog odbora Sosijete ženeral banke, kaže za Danas da je broj mesečno odobrenih kredita ove jeseni udvostručen u odnosu na period tokom leta. „Prosečan iznos kredita za refinansiranje je oko 3 000 evra. Krediti se odobravaju za refinansiranje svih vrsta potrošačkih kredita sa rokom otplate do 60 meseci, kao i za gotovinske kredite sa rokom otplate do čak 114 meseci, u zavisnosti od preostalog perioda otplate kredita koji se refinansira“, naglašava Rebić.

Slično poručuju i u Alfa banci, naglašavajući za naš list da je od sredine avgusta kada su počeli da nude kredite za refinansiranje pa do oktobra više nego učetvorostručena tražnja, iako je i na samom početku interesovanje bilo znatno veće od očekivanog. Klijenti ovom vrstom zajma podjednako finansiraju svoje obaveze iz gotovinskih i potrošačkih kredita, kao i prekoračenja po tekućem računu i dugove po kreditnim karticama, a prosečan iznos refinansirajućeg kredita je od 3.000 do 4.000 evra. „To upućuje na činjenicu da se najčešće radi o zaduženjima koja su već jedan izvestan period otplaćivana i koja su klijenti odlučili da ipak konsoliduju uz pomoć kredita za refinansiranje“, zaključuju u Alfa banci, napominjući da građani prilikom uzimanja ove vrste kredita najčešće koriste mogućnost da pozajme više gotovine nego što duguju bankama, tako da im određena količina novca ostane na raspolaganju.