Udruženje korisnika bankarskih usluga Efektiva juče je pozvalo državne organe da pomognu građanima koji imaju kredite u švajcarskim francima, nakon što je ta valuta prekjuče drastično ojačala, automatski podigavši rate za kredite za dvadesetak procenata. Franak je juče nastavio da raste u odnosu na evro, a menjačnice, koje su se dan ranije suočile sa navalom građana željnih da kupe franke, podesile su svoje kurseve tako da destimulišu tu kupovinu.
Dejan Gavrilović iz udruženja Efektiva kaže za Danas da bi država trebalo da kurs franka fiksira na nivou od pre dva dana (kada je bio oko 102 dinara) kako bi zaštitila klijente od šoka prouzrokovanog odlukom Švajcarske narodne banke da prestane da održava kurs franka na stalnom nivou. Po njemu, država bi trebalo i da dugoročno omogući klijentima da zajmove u švajcarskim francima konvertuju u evre prema kursu koji je važio na dan isplate kredita.
Upitan da li bi na taj način banke pretrpele gubitak, ako su za te kredite kao izvor sredstava koristile franke, Gavrilović kaže je pitanje da li je tako bilo.
– Da li su one imale izvore u francima? Mi tvrdimo da nisu. A ako i jesu, to je bilo urađeno samo fiktivno, uz brzu konverziju za potrebe odobravanja kredita – smatra Gavrilović.
Po njemu, ako bi država odlučila da fiksira kurs, to nikome ne bi škodilo, a pomoglo bi zaduženim građanima.
– Niko ne bi imao štetu. Ni građani koji već imaju kredite u evrima, jer se na njih to ne bi odnosilo, ni banke, koje bi samo umesto ekstremnog profita koji sada ostvaruju zbog rasta franka, ostvarile onu zaradu koju imaju na kreditima indeksiranim u evrima – kaže Gavrilović.
On dodaje da je ovim povodom imao kontakt sa Ministarstvom finansija, dok sa Narodnom bankom Srbije nije bilo zvaničnih kontakata, ali da očekuje poziv za sastanak. Gavrilović kaže i da ovakvo rešenje, koliko mu je poznato, još nije primenjeno ni u jednoj od zemalja centralne i istočne Evrope, u kojima ima mnogo ljudi sa kreditima u francima, ali da bi moglo da se implementira u svakoj.
Koliko je veliki problem u pitanju, Gavrilović ilustruje podatkom da je sredinom 2008. godine stambeni kredit od 70.000 švajcarskih franaka sa rokom otplate od 25 godina i kamatom od 4,5 odsto dolazio s ratom od 400 franaka. Tih 70.000 franaka je tada vredelo 43.000 evra, da bi pre dva dana glavnica po tom dugu bila 50.000 evra, a danas (samo dan kasnije) je 60.000 evra.
Eurobank i Alfabank u problemu zbog franka
Zbog jačanja „švajcarca“ dve grčke banke – Eurobank i Alfabank, koje posluju i u Srbiji, zatražile su hitnu pomoć Grčke za pokrivanje likvidnosti. Trenutno nije poznato kako će se ovakav razvoj događaja odraziti na njihove ogranke kod nas.
Hanić: Banke da olakšaju klijentima otplatu kredita
Dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić rekao je juče da očekuje da će banke u Srbiji olakšati klijentima otplatu kredita u švajcarskim francima.
„Očekujem da Narodna banka Srbije preporuči da se korisnicima kredita produži rok otplate i da uputi apel bankama da, u zavisnosti od izvora sredstava iz kojih su odobravale te kredite, ne prenose ceo teret porasta cene 'švajcarca' na korisnike kredita, nego da jedan deo svog profita smanje i na taj način olakšaju klijentima“, rekao je Hanić.
Hanić je naveo da ukupna suma stambenih kredita, koju oko 20.000 građana Srbije ima u švajcarskim francima, nije tako velika, ali da bi poskupljenje franka moglo predstavljati snažan udarac za njih jer su im primanja niska.
Oni koji imaju štednju u švajcarskoj valuti postali su bogatiji za 15 odsto, rekao je Hanić i naveo da to potvrđuje pravilo da u štednji treba imati „korpu različitih valuta“, jer što se izgubi na jednoj valuti, dobije se na drugoj.
Nagli rast švajcarskog franka, kako je ocenio, ne može značajnije uticati na finansijsku stabilnost Srbije, jer su obaveze države u švajcarskim francima male.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
