Foto: K. B. /DanasPrijavljivanje nelegalnih objekata po novom Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnosti počelo je jutros u četiri sata. Naime, tada je otvorena digitalna platforma na kojoj to može da se uradi.
Građani će nelegalne objekte moći da prijave na tri načina – preko onlajn platforme, u svim opštinama i u više od 580 objekata Pošta Srbije. Za taj pojednostavljeni postupak, uz minimum dokumentacije, imaće tačno dva meseca. Procenjuje se da nelegalnih objekata u Srbiji ima oko pet miliona, prenosi RTS.
Za podnošenje zahteva za legalizaciju potrebna je važeća lična karta ili pasoš i bilo kakav dokaz o vlasništvu – ugovor, poklon, ostavinsko rešenje ili presuda, broj katastarske parcele, podaci o objektu – koje je vrste, površine i spratnosti, kao i izjava pod krivičnom i materijalnom odgovornošću da su dati podaci tačni. Zahtev se može podneti čak i ako je objekat građen na tuđoj zemlji.
Koliko će da košta?
Legalizacija košta od 100 do 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na najskupljim lokacijama. Od plaćanja naknade oslobođeni su primaoci socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, borci, samohrani roditelji i porodice sa troje i više dece.
U resornom ministarstvu kažu da su opštine i Pošta Srbije spremne za legalizaciju i da sada konačno rešavamo problem koji je nasleđivan generacijama.
„Država mora da zna šta joj je izgrađeno na teritoriji i ko su ti vlasnici. Svaki automobil ima svog vlasnika, zna se ko je vlasnik, a kuće nemaju upisane vlasnike“, kaže za RTS Aleksandra Sofronijević, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Time, kako je rekla, praktično dolazimo do onoga što jeste cilj ovog zakona, da svako ostvari svoje pravo, da ono što negde i decenijama koristi, postane njegovo, a da država reši jedan nagomilani višedecenijski problem.
Svi objekti izgrađeni u zaštićenim područjima i na površinama koje su planirane za javnu namenu, kao i sva buduća bespravna gradnja, biće uklonjeni ili će postati vlasništvo države.
Građani koji iz objektivnih razloga nisu podneli prijavu na vreme mogu je podneti u roku od godinu dana od dana stupanja zakona na snagu, uz dokaz za opravdanost kašnjenja.
Dokumentacija
Advokat i konsultant u oblasti građevinskih dozvola i legalizacije Đorđe Vukotić za Forbes Srbija dodatno je pojasnio ove procedure:
Nadležni kažu da vam ne treba ništa od dokumentacije, ako ste vlasnik parcele na kojoj se objekat nalazi. Ako je kao vlasnik parcele na kojoj se objekat nalazi u katastru uknjiženo drugo fizičko ili pravno lice, onda morate dostaviti „vlasničku dokumentaciju“.
To je ugovor o kupovini parcele, ugovor o zajedničkoj gradnji, presuda kojom se utvrđuje da ste vlasnik parcele ili neki drugi dokument kojim dokazujete da ste imali pravni osnov da gradite na parceli.
Zakon propisuje da uz taj „vlasnički dokument“ u tri slučaja obavezno dostavljate i elaborat geodetskih radova: 1) ako legalizujete stambene i/ili poslovne zgrade sa više posebnih delova; 2) ako legalizujete prostor adaptiran od zajedničkih prostorija; i 3) ako legalizujete objekat koji nije vidljiv na satelitskom snimku. Ako prijavu podnosite preko punomoćnika, on uz prijavu mora podneti uredno punomoćje.
Po zakonu punomoćja moraju biti overena kod javnog beležnika. U praksi javne uprave i sudova punomoćja advokatima ne moraju biti overena.
Predlažemo da uz prijavu uvek dostavljate elaborat geodetskih radova i/ili veštačenje o površini objekta. RGZ neće moći da upiše u katastar kvadraturu objekta, samo na osnovu vaše izjave o površini objekta.
Naime, na osnovu satelitskog snimka se mogu utvrditi okvirni gabariti objekta, a nikako ne ukupna spratnost nadzemnih i podzemnih delova objekta, pa samim tim ni ukupna površina objekta. Upis objekta bez površine podrazumeva da ćete RGZ-u morati naknadno da dostavljate dodatnu dokumentaciju da biste upisali površinu objekta.
Elektronski dokument
Predlažemo da dokumenta dostavljate u formi „elektronskog dokumenta“. To je dokument overen kvalifikovanim elektronskim potpisom izdavaoca ili javnog beležnika.
Ako od ranije imate elaborat, zamolite geodetu koji ga je potpisao da skenira verziju tog dokumenta i da taj sken potpiše – „verifikuje“ svojim kvalifikovanim elektronskim potpisom.
Vlasničku dokumentaciju (ugovore, saglasnosti i sl.) odnesite javnom beležniku i zamolite ga da napravi overeni prepis, koji će skenirati i „overiti“ svojim kvalifikovanim elektronskim potpisom.
Iako nadležni tvrde da dokumentaciju treba samo da skenirate i da je priložite uz prijavu, po relevantnim zakonima u administrativnim procedurama mogu se ceniti isključivo originali dokumenata. Kad je reč o elektronskoj/digitalnoj proceduri, kao što je ovde reč, može se postupati isključivo po „elektronskim dokumentima“.
To su dokumenti sastavljeni u skladu sa zakonom koji uređuje elektronski dokument. Ako je original u papiru, po navedenom zakonu skeniranu verziju mora svojim kvalifikovanim elektronskim potpisom „potvrditi“ ili onaj ko je potpisao papirni dokument ili javni beležnik.
Zakon koji uređuje legalizaciju nije propiso drugačiju opciju. Zbog toga, ako bude poštovala zakon, Agencija neće moći da postupa samo na osnovu skenirane dokumentacije, jer to nisu elektronski dokumenti validni za odlučivanje. Ako budete čekali na to da Agencija preuzme originalnu dokumentaciju koju ste dostavljali u postupku ozakonjenja, načekaćete se da se odluči po vašoj prijavi.
Ako ne možete da stignete da pripremite validnu elektronsku dokumentaciju, pošaljite bar skenirana dokumenta. Naknadno pokušajte da izvršite dopunu validnim elektronskim dokumentima.
Potpisivanje prijave
Prijava je podnesak, a svi podnesci u administrativnim procedurama se obavezno potpisuju. U elektronskoj proceduri svojeručan potpis zamenjuje autentifikacija najvišeg nivoa pouzdanosti.
To je kvalifikovani elektronski potpis ili „logovanje“ koje diktira aplikacija preko koje se podnosi prijava. Ako prijavu budete podnosili u opštini ili poštanskoj ekspozituri, najverovatnije ćete morati svojeručno da potpišete formular odštampane prijave.
Potpisom ćete potvditi da je popunjen tačnim podacima o vama i objektu koji želite da legalizujete na svoje ime. Bitno je da zatražite odštampani primerak prijave sa zavodnim brojem, kako biste bili sigurni da je prijava podneta.
Legalizacija zgrade
Registracija korisničkog naloga e-građanina podiže vašu pravnu sigurnost u proceduri legalizacije! – Bilo da se opredelite da prijavu podnosite sami, preko advokata, u opštini ili u pošti, poželjno je da se registrujete kao korisnik elektronske uprave na internet stranici.
Preporuka je da to učinite pre podnošenja prijave. To će vam omogućiti da se lakše prijavite na sistem radi podnošenja prijave za legalizaciju. Ipak, ključni benefit je što ćete moći da koristite jedinstveni elektronski sandučić.
Taj sandučić je jako koristan. Tu će vam stizati sva elektronska pošta u vezi procedure legalizacije (informacije, nalozi za dopunu dokumentacije i sl.). Nećete morati da se brinete da li ste propustili obaveštenja i naloge i na taj način usporili proceduru, na svoju štetu.
Uslov za legalizaciju posebnog dela (stana, poslovnog prostora) u stambenoj/poslovnoj zgradi je legalizacija zgrade u kojoj se taj posebni deo nalazi. Zakon propisuje da prijavu legalizacije za zgradu može podneti svako ko za to ima pravni interes. Kao vlasnik posebnog dela imate nesumnjiv interes za legalizaciju zgrade.
U tom smislu ne morate da čekate upravnika zgrade ili investitora od koga ste kupili taj posebni deo da podnese prijavu. Naša je sugestija da sačekate da to lice izvrši prijavu zgrade. I to samo ako ste sigurni da investitor nema dugove, da će ta prijava biti blagovremno podneta i da ćete vi odmah o tome biti obavešteni.
U suprotnom rizikujete da se poverioci investitora naplate prodajom vašeg stana u izvršnom postupku. Više prijava za legalizaciju iste zgrade u praksi ne bi trebalo da stvara problem. Agencija može spojiti postupak odlučivanja i izdati jedinstvenu potvrdu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
