„Lukoilov primer pokazuje da Amerikanci neće odobriti ni prodaju NIS-a po ruskoj meri“: Da li će država morati da reaguje?

Srbiji, pored problema sa Naftnom industrijom Srbije (NIS) usled američkih sankcija, ipak ostaje i pitanje sankcija Lukoilu, koje zvanično stupaju na snagu 21. novembra.

NIS je prva kompanija u Srbiji po broju benzinskih pumpi, dok je Lukoil druga. Ove dve kompanije su prošle godine zajedno činile oko 30 odsto učešća na tržištu prema broju benzinskih stanica.

U američkom Ministarstvu finansija tvrde da je kompanija Gunvor „Kremljska marioneta“ i da zbog toga „nikada neće dobiti licencu za kupovinu Lukoilove podružnice u inostranstvu“.

„Predsednik Donald Tramp je bio jasan da rat mora odmah da se okonča. Dok Putin nastavlja besmislena ubistva, Kremljska marioneta Gunvor nikada neće dobiti licencu za poslovanje i ostvarivanje profita“, saopštilo je Ministarstvo finansija SAD na društvenoj mreži X.

President Trump has been clear that the war must end immediately. As long as Putin continues the senseless killings, the Kremlin’s puppet, Gunvor, will never get a license to operate and profit.

— Treasury Department (@USTreasury) November 6, 2025

Sagovornici Danasa smatraju da bi ovaj primer Lukoila trebalo posmatrati kao signal da Amerikanci neće dozvoliti ni prodaju NIS-a potencijalnim kupcima koji bi mogli biti povezani sa ruskim kapitalom.

Time, kako navode naši sagovornici, ozbiljno rastu šanse da će Vlada Srbije morati da preuzme Gaspromov paket akcija.

Ističu i da Srbija sada mora brzo da reaguje po pitanju rešavanja statusa NIS-a, jer ako se to pitanje reši na vreme, sankcije koje pogađaju Lukoil neće imati veliki efekat na domaće tržište.

Podsetimo, Ministarstvo rudarstva i energetike više puta je ponovilo da rafinerija nafte u Pančevu, koja je do pre najavljenih američkih sankcija NIS-u snabdevala 80 odsto tržišta, ima zalihe za rad do 25. novembra.

Nakon tog datuma, NIS i država počeće da koriste zalihe naftnih derivata, ali i da povećavaju njihov uvoz iz rafinerija u regionu, pre svega iz MOL-ove rafinerije u Mađarskoj.

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović izjavio je nedavno da će, dok rafinerija radi i prerađuje naftu, tržište biti uredno snabdeveno, čak i nakon toga, dokle god postoji mogućnost da se potrošnja pokrije iz drugih izvora.

Međutim, on smatra da je rešenje koje bi dugoročno obezbedilo stabilnost snabdevanja nemoguće postići bez rada rafinerije.

„Takvi su kapaciteti logistike, transporta i distribucije. Nije normalno da na jednom tržištu imate paralelno razvijenu infrastrukturu koja bi mogla da obezbedi 80 odsto derivata nafte koje je do sada isporučivala Naftna industrija Srbije“, rekao je Mićović za FoNet.

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je nedavno da ruska strana „pregovara“ o rešenju pitanja NIS-a, kao i da više nije pesimističan kao ranije, ali da Srbija još nema mnogo detalja o tim pregovorima.

Ukoliko se Rusi ne dogovore, ili postignu dogovor sa stranom koja ne odgovara američkom Ministarstvu finansija, Srbija ima nešto manje od 20 dana da spreči moguću energetsku krizu u zemlji i otpuštanje radnika u NIS-u.

Šta za Srbiju znači stopiranje prodaje Lukoila?

Glavni broker u kompaniji Momentum Securities Nenad Gujaničić smatra da ovo pre svega treba posmatrati kao signal da se neće dozvoliti ni prodaja NIS-a potencijalnim kupcima koji bi mogli biti povezani sa ruskim kapitalom.

„Time ozbiljno rastu šanse da će naša vlada morati da preuzme Gaspromov kontrolni paket akcija, s obzirom na to da se ruski većinski vlasnik NIS-a nije povinovao ultimatumu američke strane“, kaže Gujaničić za Danas.

Vladan Pavlović iz Ipopema Securities ističe da to za Srbiju predstavlja dodatnu komplikaciju, budući da još nije rešeno pitanje NIS-a.

„Za nas NIS ostaje prioritetno pitanje, i ako se to reši, problem sa Lukoilom ne bi trebalo da bude od većeg značaja“, navodi Pavlović.

Da li je odluka SAD očekivana i da li će sankcije izazvati nestašice goriva u Evropi?

Pavlović ukazuje da Gunvor nije pod ruskim upravaljanjem formalno, ali to ne znači da nije pod nekom vrstom uticaja preko skrivenih veza.

„Očito je to mnogo poznatije administraciji u SAD pa zato i neće odobriti transakciju. Ne bih rekao da je potez bio očekivan, ali je postojala izvesna doza sumnje, obzirom da je Gunvor osnovan kao zajednička investicija ruskog i ševdskog oligarha“, ističe Pavlović.

Na pitanje da li SAD ima interes da se Lukoil proda, Pavlović odgovara da nema, ako je cilj sprečavanje priliva novca u Rusiju.

Kada je reč o navodima da će nakon stupanja na snagu američkih sankcija Lukoilu nastupiti nestašica goriva u Evropi, Pavlović sumnja da će doći do nestašice goriva na širem prostoru Evrope, ali da su moguće mini krize tamo gde su rafinerije Lukoila dominantni snabdevači – pre svega u Bugarskoj i Rumuniji.

Međutim, ukazuje da su oni već preduzeli mere zabrane izvoza i veruje da će dobiti produženje za rad rafinerija bar za snabdevanje na njihovim tržištima.

Gujaničić podseća na činjenicu da je još u vreme objavljivanja sankcija Lukoilu bilo poznato da bilo koju transakciju mora da odobri američka administracija, pa je svakako, kako kaže, neizvesnost oko finalizacije ovog posla postojala.

„Činjenica da je ponuđač blisko sarađivao sa ruskim kapitalom dodatno povećava šanse da američke vlasti neće odobriti ovaj posao što se na kraju i desilo. S obzirom na to da u ovakvim situacijama američka strana ima diskreciono pravo odlučivanja, nema mnogo smisla diskutovati oko „podobnosti“ kupca“, ukazuje Gujaničić.

Gujaničić dodaje da američka strana svakako ima interes da ugrozi ruske interese u naftnom sektoru i na taj način privoli ovu zemlju za pregovarački sto oko kraja rata.

„Sa tog aspekta svejedno je da li će međunarodni biznis Lukoila biti prodat trećoj strani ili će doživeti kolaps. Jedino što bi u ovom drugom slučaju došlo do ozbiljnog poremećaja tržišta goriva u mnogim zemljama gde ova kompanija posluje“, smatra Gujaničić.

Dodaje da bi najizraženije nestašice bile u zemljama gde Lukoil ima izražene operacije, kao što je na primer Bugarska.

Olakšavajuća okolnost po potencijalnu krizu je činjenica da, kako kaže, globalna ponuda nafte nadmašuje tražnju pa već duže vreme imamo depresirane cene sirove nafte koje su faktički na nivou postpandemijske, 2021. godine.

SAD: „Kremljska marioneta“; Gunvor: „To je netačno“

Kompanija „Gunvor“ saopštila je da povlači svoju ponudu za kupovinu međunarodnih aktiva ruske naftne kompanije „Lukoil“, nakon što su Sjedinjene Američke Države poručile da je ova kompanija „kremljska marioneta“ i da nikada neće odobriti taj sporazum.

Portparol kompanije „Gunvor“ Set Pietras rekao je za Politico da je izjava Ministarstva finansija suštinski netačna.

Kompaniju su 2000. godine osnovali švedski milijarder Torbjorn Tornkvist i u SSSR-u rođeni Genadij Timčenko, jedan od najvećih trgovaca ruskom naftom.

Godine 2014, nekoliko dana pre nego što su SAD uvele sankcije Timčenku nakon pripajanja Krima Rusiji, on je prodao svoj udeo od 43,6 odsto u kompaniji.

„Gunvor je bio i uvek je ostao otvoren i transparentan u pogledu vlasništva i poslovanja, a više od decenije se aktivno distancira od ruske trgovine, rasprodajući svoje ruske aktive i javno osuđujući rat u Ukrajini“, izjavio je portparol kompanije Set Pietras.