Za kupovinu margarina postoji najmanje tri razloga. Kao prvo, štedite novac. U poređenju sa puterom margarin je isplativiji masni namaz. Kao drugo, margarin izvađen iz frižidera, za razliku od putera, mnogo se lakše nanosi na hleb. I treći razlog, margarin ima imidž zdravog proizvoda , za koji su zaslužne reklamne poruke ”bogat esencijalnim masnim kiselinama” i “bez holesterola”.
Samo 14 margarina, iz testa j za kvalitet nutritivne vrednosti dobilo je ocenu “dobro”. To znači da njihov spektar masnih kiselina može preventivno da deluje na cirkulaciju krvi i bolesti srca. Četiri najbolja proizvoda su Bellasan Aldi(Sud), Deli Reform, K Classic Kaufland i Frisan Norma. Poznate marke margarina kao Rama i Flora Soft su za ocenu nutritivne vrednosti dobili ocenu “zadovoljavajuće”. Takođe i Homa Gold, koja ima izuzetno mali sadržaj omega-3-masne kiseline.
Za više detalja pogledajte TABELU Sojino ulje i ulje uljane repice imaju prednosti
Sastav masnih kiselina u margarinu zavisi od vrste ulja i vrste masti. Pozitivan uticaj imaju ulja dobijena iz uljane repice i soje. Ona sadrže dovoljno omega -3- kao i jednostruko nezasićene masne kiseline. Zato je margarin kao proizvod na bazi soje ili uljane repice dobra ideja.
Na žalost, potrošači često ne saznaju koje ulje i masti se nalaze u margarinu. Zajednički nazivi kao “biljna ulja”i “biljne masti” ne garantuju da će receptura biti uvek ista.
Podrazumeva se da je „bez holesterola“
„Bez holesterola“- naravno da se to podrazumeva, ali pojedini margarini se ovako reklamiraju. Njihove masti potiču iz biljaka i samim tim nemaju holesterola. U testu je bilo i margarina sa životinjskim mastima, to su margarin pod nazivom Marina i Sonja. Količina od 31 i 41 miligram holesterola u 100 grama je bezopasna. Poređenja radi, 100 grama putera sadrži prosečno 240 miligrama holesterola.Tri postupka za proizvodnju margarina
Koriste se tri postupka za pretvaranje ulja u masti.Najjednostavniji postupak je kada se mešaju ulja i prirodno čvrste biljne masti, i dobija se proizvod koji je namaz. Ovu metodu često koriste proizvođači bio proizvoda. Međutim, ne uspeva uvek. Od palmine i kokosove masti ne dobija se ujednačena masa. Zbog toga je proizvod Rapunzel dobio loše ocene, jer ostavlja “peskovit osećaj u ustima“, a proizvod Alsan zbog lošije mazivosti. Čvrste masti su bogate zasićenim masnim kiselinama. Zbog toga se bio proizvodi u testu po hranljivim sastojcima ne nalaze u vrhu.
Konvencionalni proizvođači se oslanjaju na hemijsko-fizička iskustva. Trude se da dobiju kremast proizvod, koji ima čist miris i ukus. Pri tome postupku se nezasićene masne kiseline ulja na novi način uređuju.
Sasvim drugačiji postupak je pretvaranje tečnog ulja u čvrsto stanje. Nezasićene masne kiseline iz ulja se pomoću hidrogenizacije prevode u zasićene što za posledicu ima stvaranje čvrste masti. Postupak da je ulje prevedeno u čvrsto stanje mora da bude deklarisan. U prošlosti su često kao nusproizvodi ovog postupka nastajale štetne trans masne kiseline.
Problem sa trans masnim kiselinama je prošlost
U međuvremenu proizvođači su iskusni i mogu da spreče nastanak trans masnih kiselina. Ranije uobičajena količina od 25 procenata je spala na 1 do 2 procenta . To su procenti u kojima su trans masne kiseline iz očvršćene masti podnošljive. U Eden-margarinu je sadržaj trans masnih kiselina 1,8 procenata u mastima, što je još u granicama, ali ne odgovara označenom sastavu i reklami „u osnovi nema hidrogenovanih masti“. Sadržaj i vrsta trans masnih kiselina pokazuje da je vršena hidrogenacija. Zbog toga je u testu ocena za kvalitet „nedovoljno“.
Biomargarini su bolji nego 2002.
Od poslednjeg testa margarina iz 2002. godine (test 5/02) ponešto se promenilo. Danas se kvalitet nutritivnih vrednosti strogo ocenjuje prema sadržaju omega-3-masnih kiselina i njihovom odnosu prema omega-6-masnim kiselinama. Najnovije studije sa aspekta zdravlja koriste ova dva kriterijuma.Kod pojedinih margarina je promenjena i receptura. Kod bio margarina su popravljena senzorna svojstva. Nekada su ovi margarini imali „užegao“,“sapunast“ ukus kojeg u ovom testu nije bilo.
Da li ima koristi od dodatih vitamina ?
Margarin je u prošlosti bio zamena za puter. Da bi sadržaj vitamina bio dobar, može da se obogati za život važnim vitaminom A i kao jedina namirnica vitaminom D. Vitamin D doprinosi čvrstoći kostiju. Pomoću sunčeve svetlosti u organizmu čoveka može se stvarati prirodnim putem. U starosti, ova sposobnost se smanjuje, tako da margarin postaje značajan izvor ovog vitamina. U Rama margarinu se, zahvaljujući posebnoj dozvoli, nalazi tri puta više vitamina D u odnosu na druge.
Rama i Sojola margarin su obogaćeni i vitaminom E, koji u organizmu pobeđuje slobodne radikale. Ostali proizvodi imaju dobre vrednosti zahvaljujući prirodnom sadržaju vitamina E u ulju.
Margarin ili puter ?
Šta staviti na hleb – margarin ili ipak puter ? Jedno je sigurno, i puter i margarin sadrže 80 procenata masti i time 720 kilokalorija u 100 grama. Oni koji vole puter daju prednost proizvodnji koja je bliska prirodi i karakterističanom ukusu. Koristeći puter uzimaju i visok sadržaj zasićenih masnih kiselina, mada su one dobro svarljive. Ljubitelji margarina daju prednost nutritivnim vrednostima. Sigurna je jedino finansijska prednost. Krajem prošle (2006) godine je 500 grama margarina u proseku koštalo 82 centa, a 500 grama putera 2,10 evra.
Za više detalja pogledajte TABELU
VRSTE MARGARINA
U odnosu na sadržaj masti postoje:
· Punomasni margarin – oni moraju dasadrže najmanje 80 procenata masti, ali manje od 90 procenata. Najčešće se sastoje od biljnih ulja i masti. Ostatak je voda i razni dodaci. Emulgatori u margarinu vezuju masti sa vodom. Za aromu su zadužene kisela surutka, jogurt, limunska kiselina. Mnogi proizvodi su osoljeni. Žuta boja margarina dolazi od betakarotena. Konvencionalnom margarinu se dodaje vitamina A ( u količini koja je prisutna i u puteru) i dvostruko više vitamina D.
· Tročetvrtinski masni margarin – ovi margarini sadrže od 60 do 62 procenata masti, pa je mešenje i pečenje sa njma teže izvodljivo.
· Polumasni margarin – ovi margarini sadrže od 39 do 41 procenat masti. Tome se dodaje voda, emulgatori i arome. Želatin obezbeđuje konzistenciju, sredstva za konzervisanje održivost. Polumasni margarin je dobar samo za mazanje na hleb. Nije podesan za mešenje i pečenje.
Posebni proizvodi
· Biljni margarin – treba da sadrži masti, koje moraju biti najmanje 98 procenata iz biljnih ulja ili masti. Ukoliko masti u margarinu potiču samo od jedne biljke, margarin se zove po toj biljci. Recimo margarin uljane repice.
· Dijetalni margarin – ovi margarini su strogo siromašan sa natrijumom. Moraju da sadrže ulja i masti isključivo biljnog porekla. Takođe u njihovom sastavu, višestruko nezasićene masne kiseline moraju da budu dominantne.
· Biomargarin – za njihovu proizvodnju nema određenog pravilnika. Sastavni delovi bi trebalo da su isključivo iz organske proizvodnje. Mnogi proizvođači ne žele da rade postupak očvršćavanja masti (hidrogenaciju). Genetski modifikovani sastojci su tabu tema.
· Margarin koji snižava holesterol – margarinBecel pro aktiv je bio prvi dozvoljeni margarin u Nemačkoj za snižavanje nivoa holesterola. Za to su zaduženi dodati Fytosterini (steroli biljnog porekla). Dodati Fytosterini deluju tako što smanjuju resorpciju holesterola iz hrane i njegovu proizvodnju u organizmu. Moguće su nuspojave – ograničeno uzimanje vitamina. Ovi margarini se ne preporučuju u trudnoći i u periodu dojenja i nisu za decu. Osobe koje nemaju problem sa holesterolom ne trebaju ovaj proizvod.
Tekst je preuzet iz časopisa “test” 2/07(www.test.de).
uz saglasnost izdavača STIFTUNG WARENTEST
NUTRITIVNI KVALITET MARGARINA
Zasićene masne kiseline.
Njihov nizak sadržaj u proizvodu obezbeđuje dobru ocenu u testu, budući da zasićene masne kiseline imaju loš uticaj na nivo holesterola u krvi: “loš“LDL-holesterol raste, a “dobar“HDL-holesterol opada. Od ukupne potrebe za energijom, koju čovek uzima u vidu masti, udeo zasićenih masnih kiselina bi trebao da iznosi najviše jednu trećinu. Zasićene masne kiseline se pre svega nalaze u mastima životinjskog porekla kao što su maslac i svinjska mast, ali i u pojedinim biljnim mastima i uljima. Zasićenih masnih kiselina ima u masti iz kokosa, u palminoj masti ili mast palminih koštica.
Omega -3- masne kiseline.
One pre svega održavaju u elastičnom stanju krvne sudove i na taj način štite krvne sudove i srce. Najvažnija omega -3- masna kiselina je alfa-linolenska kiselina. Linolenska kiselina je najvažnija omega -6- masna kiselina. Obe grupe ovih masnih kiselina (spadaju u višesruko nezasićene masne kiseline) čovek mora da unosi putem ishrane, ali ograničeno. Njihov udeo u energiji koju unosimo putem ishrane ne bi trebao da bude veći od 7 procenata.
Odnos omega -6- masnih kiselina i omega -3- masnih kiselina.
Taj odnos bi trebao da iznosi najmanje 5:1. Zato su ulja sa visokim sadržajem alfa-linolenske kiseline (omega-3-masna kiselina) povoljna, na primer ulje iz uljane repice.
Trans masne kiseline.
One povisuju nivo takozvanog “lošeg“LDL-holesterola i snižavaju nivo “dobrog“HDL-holesterola, pri čemu raste opasnost od oboljenja srca i loše cirkulacije. Najviše 1 procenat energije koja se unosi ishranom može da potiče od trans masnih kiselina. Mogu da nastanu kada se ulja prevode u čvrsto stanje.
Ostatak masnih kiselina u margarinu čine jednostruko nezasićene masne kiseline. Ukoliko se ishranom unose umesto zasićenih masnih kiselina, snižavaju nivo LDL-holesterola. Najvažniji predstavnik je oleinska kiselina iz maslinovog ulja.
Vitamin E.
Važan je za ljudske ćelije, mišiće, nerve. Odrasli bi trebalo dnevno da unose od 12 do 15 miligrama Vitamina E.
Tekst je preuzet iz časopisa “test” 2/07(www.test.de).
uz saglasnost izdavača STIFTUNG WARENTEST
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
