MAT: Ako Srbija uspe da snizi emisije energetskog sistema, može postati izvoznik „zelene“ električne energije ka EU

Od 1. januara 2026. godine kreće primena CBAM mehanizma, prema kojoj će uvoznici iz EU morati da kupuju i predaju takozvani CBAM sertifikat, čime se efektivno plaća porez na ugljen-dioksid emisije ugrađene u uvezene CBAM proizvode (gvožđe i čelik, aluminijum, cement, đubriva, električnu energiju i vodonik), po ceni koja je usklađena sa EU sistemom trgovanja emiijama (EU ETS).

Kako se navodi u poslednjem broju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) za novembar 2025. godine, puna finansijska obaveza plaćanja poreza na emisije CBAM takse počinje od 1. januara 2026. godine, ali rok za podnošenje prve godišnje CBAM deklaracije za celokupnu 2026. godinu je do 31. maja 2027. godine.

Cena CBAM sertifikata računa se na osnovu prosečne nedeljne aukcijske cene EU ETS dozvola, izražene u evrima po toni emitovanog ugljen-dioksida.

Cena na berzi je varirala, a poslednjih meseci se kretala od oko 80 evra po toni ugljen-dioksida.

Što znači da će uvoznici morati da plate taj iznos za svaku tonu ugljen-dioksida koja je ugrađena u njihovu robu uvezenu u EU, ukoliko emisija nije već oporezivana u zemlji iz koje dolazi.

Ako je neka zemlja, kao što Srbija planira, već uvela nacionalnu taksu na ugljenik, taj iznos će se oduzeti od konačne CBAM obaveze, sa ciljem da se izbegne dvostruko oporezivanje i da se treće zemlje podstaknu da same uvedu mehanizme za određivanje cene ugljenika.

Evropska unije je od 20. oktobra usvojila propis koji pojednostavljuje primenu CBAM-a i kojima se uvodi prag od 50 tona, koji oslobađa oko 182 hiljade uvoznika od obaveza, dok, navodi se u izveštaju, istrovremeno čini ceo sistem efikasnijim za one koji ostaju u njemu.

Tim propisom, ukoliko neka kompanje ili pojedinac godišnje uvozi u EU manje od 50 tona robe obuhvaćene CBAM-om (npr. čelika ili aluminijuma) u potpunosti je oslobođen svih obaveza prema ovom mehanizmu.

Ovim sistemom se i dalje kontrolišu veliki zagađivači, a ekološki cilj EU se ne narušava, ali se pojednostavljuje postupak dobijanja dozvole za podnošenje izveštaja, pravila za izračunavanje koliko je ugljen-dioksida emitovano pri proizvodnji uvezenih proizvoda, smanjuje se administrativni teret oko plaćanja same „carine na ugljenik“.

U Srbiji su u pripremi dva nova zakona, Zakon o porezu na emisije i Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda.

Kako se navodi u MAT-u, cilj Ministarstva nije samo prikupljanje prihoda već i zaštita konkurentnosti domaće industrije kroz usklađene mehanizme poreza na ugljenik zajedno sa nacionalnim CBAM-om.

Predlaže se porez na ugljenik kao jednostavnije rešenje u odnosu na punopravni ETS, sa mogućim kasnijim prelaskom.

„Predviđen je i fazni pristup obuhvata kompanija. Fokus na devet kompanija i isključivanje električne energije u prvoj fazi je razuman i oprezan pristup koji omogućava testiranje sistema i sprečava „curenje ugljenika““, navodi se u analizi.

Oba zakona predviđaju stopu poreza na emisije u iznosu od četiri evra po toni ugljenika. Nacionalni CBAM mehanizam predviđa da se od plaćanja izuzmu kompanije čiji uvoz CBAM proizvoda ne prelazi pet tona.

Predviđen je i poreski kredit za elektroenergetske subjekte (20 odsto, maksimalno 80 odsto obaveze) čime se direktno povezuje poreski teret sa ulaganjima u zelenu tranziciju.

Kako se navodi u izveštaju, stopa od četiri evra po toni ugljenika jeste niska, ali se čini da je dobro odmerena, jer će i ovakva predstavljati značajan teret ugljenično intenzivnim industrijama. U narednim godinama ona će svakako rasti.

Od 2028. godine planirano je da počne ETS sistem sa fiksnom cenom. Plan države je da se jedan deo takse koja će se plaćati EU ostane u Srbiji, ali pod uslovom da i EU prizna ovako rešenje. Evropska unija će priznati da Srbija naplaćuje porez na emisiju ugljenika samo pod uslovom da ona taj porez smatra ekvivalentnim finansijskim teretom koji bi izvoznik imao pod EU ETS-om.

Ako cena EU ETS-a, sledeće godine, odnosno 2026, ostane oko 80 evra po toni, iznos od četiri evra će se smatrati relativno nedovoljnim.

Evropska unija će verovatno priznati samo deo koji je stvarno plaćen. Odnosno četiri evra, a preostalih 76 evra po toni će morati da se plati putem CBAM sertifikata.

Svaki evro koji pomenutih devet CBAM kompanija plati u domaći budžet tokom 2026. godine direktno će umanjiti iznos koji će morati da plati u budžet EU početkom 2027. godine.

Prema izveštaju, taksa na izvoz CBAM proizvoda u EU se ne može se izbeći. Zbog toga, novi porez koji je predviđen Zakonom na emisije gasova nije novi namet već se srpskim kompanijama i institucijama omogućava „test period“ kroz narednu godinu.

Ono što je prednost i što smanjuje rizik od skupih grešaka koje se mogu platiti u 2027. godini, jeste to što će svi koji se bave CBAM proizvodnjom naučiti kako da prijavljuju emisije, kako da sarađuju sa „verifikatorima“ i kako da plaćaju porez, pre nego što se ta procedura primeni za stvarno plaćanje ka EU.

EU industrija je već decenijama u procesu prilagođavanja, podstaknuta ogromnim javnim i privatnim sredstvima, dok se zemlje kao što je Srbija suočavaju sa gotovo nemogućim zadatkom da nadoknade taj jaz u roku od nekoliko godina, navodi se u izveštaju.

U EU i dalje postoji dilema da li CBAM-om treba da bude obuhvaćena i električna energija, razlozi za ovu dilemu su uglavnom tehničke, političke i pravne prirode.

„Dok Evropska unija bude rešavala ovu dilemu, Srbija će verovatno imati dovoljno vremena da pripremi povoljniju elektroenergetsku strategiju, jer ako se električna energija ipak uvede u CBAM svakako će se gledati prosečan intentitet emisija celog energetskog sistema. Sa ovakvim proizvodnim miksom najveću cenu bi u tom slučaju platio EPS.
EU već radi na mehanizmu prilagođavanja cene ugljenika na granici i za „druge proizvode“, a „prljava“ struja će biti meta. Sledeća na redu bi mogla biti zelena carina na proizvode napravljene uz pomoć energije visokog ugljeničnog intenziteta“, ističu u MAT-u.

Ako Srbija uspe da snizi intenzitet emisija svog energetskog sistema, može postati izvoznik „zelene“ električne energije ka EU, što će postati sve vrednija roba. Povratno, jeftinija i zelenija energija će privući opet nove strane investicije koje traže održive lance snabdevanja.

Kako se apeluje u izveštaju, moramo se ponašati kao da će CBAM za struju sigurno biti uveden do 2030. godine. To je jedini način da se potencijalna pretnja preokrene u stratešku priliku za privredni rast i modernizaciju.

Projekat „Danasova škola novinarstva“ je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

ugljeni