Kada su se prošle godine u septembru svetski lideri okupili u Njujorku na Samitu za klimatsku akciju, u organizaciji Ujedinjenih nacija, rešenja zasnovana na prirodi prepoznata su kao jedan od devet ključnih koraka koji bi vodili ka ispunjavanju ciljeva postavljenih Pariskim sporazumom i dostizanju nultih neto emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Zamislite da se čitavim svetom proširio novi soj virusa, dosad neidentifikovan u ljudskoj populaciji.
Godine 1819. u američkom selu Gošen, u državi Konektikat, u porodici čoveka interesantnog imena Isak Njutn, rodila se ćerka Junis.
Jedna od najvećih i najmnogoljudnijih zemalja na svetu istovremeno je i jedna od onih kojima preti najveća opasnost od klimatskih promena.
U nedavno objavljenom specijalnom izveštaju Međunarodne agencije za energetiku (IEA), o inovacijama u području čiste energije, navodi se da je dostizanje globalnog cilja neto nulte emisije ugljen-dioksida do 2050. nemoguće bez velikog ubrzanja razvoja čistih tehnologija.
Danski parlament postigao je prošle nedelje istorijski klimatski dogovor koji zakonom obavezuje ovu zemlju da u narednih 10 godina smanji emisije ugljen-dioksida za 70 odsto, u donosu na nivoe iz 1990.
Klimatska prošlost naše planete, tokom koje su uslovi na Zemlji bili bitno drugačiji nego danas, često služi skepticima kao argument da je trenutna promena klime u potpunosti prirodna i da je uticaj čoveka na klimatski sistem vrlo ograničen.
Nije neophodno da budemo klimatski eksperti da bismo razumeli da ogromne količine ugljen-dioksida koje smo godinama emitovali u atmosferu dovode do pojačavanja efekta staklene bašte, čime se povećava srednja globalna temperatura.
Možda ste se zapitali zašto do sada svet nije apsolutno prešao na obnovljive izvore energije i napustio fosilna goriva čijim sagorevanjem se emituju gasovi sa efektom staklene bašte koji zagrevaju našu planetu uzrokujući klimatske promene.
Ukoliko pratite vesti o klimatskim promenama, sigurno ste primetili da su u poslednje vreme obroreni brojni rekordi. Na Antarktiku je izmerena najviša temperatura do sada, dok je prvi mesec 2020. bio najtopliji januar od kako se vrše merenja.
Možda vam na prvi pogled ovo poređenje deluje besmisleno, budući da električni automobili ne emituju ugljen-dioksid, već rade pomoću litijum-jonske baterije, koja ima ulogu akumulatora koji doprema električnu energiju elektromotoru.
Ugljen-dioksid je najveći uzročnik promene klime. Istovremeno, taj gas je neophodan u mnogim privrednim granama. Naučnici su sada uspeli da od ugljen-dioksida i vode proizvedu gorivo.
Većina nas pomisli na more i snegom i ledom pokrivene planine kada planiramo letovanje ili zimovanje, pa često zaboravimo koliko važnu ulogu okeani i čvrsti oblici vode igraju u stabilnosti klimatskog sistema i održavanju života na Zemlji.
Sudeći prema rezultatima studije koja traje već čitavu deceniju, te okuplja tim internacionalnih naučnika, čovečanstvo emituje 100 puta više ugljen-dioksida od svih zemaljskih vulkana zajedno.
Požari u šumskim ekosistemima predstavljaju deo prirodnog ciklusa kruženja ugljenika u klimatskom sistemu koga čine kopno, voda, atmosfera, ledeni pokrivač i živi svet panete Zemlje.
