Mere NBS: Razlozi jasni, uzroci ne

U analizi ovih mera polazimo isključivo iz analize tržišnih uslova i zakonodavnog okvira.

• Aspekt osnovnog cilja

– Funkcije i ciljevi NBS su propisani Zakonom o NBS. Osnovni cilj NBS je postizanje i očuvanje cenovne stabilnosti. Mere koje NBS koristi za realizaciju cilja ne bi trebale da se zasnivaju na direktnoj regulaciji tržišta i uticaju na kamatne stope na slobodnom tržištu. Dodatno se postavlja pitanje, da li će u stvari jeftini krediti podgrejati tražnju i uticati na inflatorne pritiske, uprkos istovremenoj regulaciji cena hrane. Vrlo je indikativno da osnovni alat za regulisanje nivoa kamatnih stopa – referentna kamatna stopa – ostaje nepromenjena mesecima, kao mera „hlađenja“ tržišta u cilju očuvanja inflacije u koridoru 3+1,5%. Stoga je otvoreno pitanje sa teorijskog aspekta – da li je ovo signal da mera monetarne politike „kanal referentne kamatne stope“ više ne funkcioniše i da se model mora preispitati.

• Dodatni cilj NBS, pored primarnog cilja je očuvanje cenovne stabilnosti

NBS doprinosi očuvanju i jačanju stabilnosti finansijskog sistema. Na prvi pogled ove more mogu biti pripisane ovom kanalu upravljanja, ali dubinski pogled na podatke sa tržišta ponovo otvaraju pitanja i nedoumice. Naime, stabilnost finansijskog sistema je neupitna već godinama. Pokazatelji poput nivoa problematičnih kredita, adekvatnosti kapitala, pokrivenosti NPL ispravkama i slično su na rekordno niskom nivou, što u određenoj meri i jeste rezultat rada i mera NBS prethodnih godina. Dakle, potreba za vanrednom regulacijom sa aspekta stabilnosti takođe nije opravdana.

• Kretanje kamatnih stopa i prosečna ponderisana kamatna stopa

U prethodnih 12 meseci, preciznije posmatrajući period jun 2024. i jul 2025, kamatna stopa na posmatranu kategoriju gotovinskih dinarskih kredita korigovana je za 2,52 procenta poena i to uprkos činjenici da je RKS (referentna kamatna stopa) korigovana samo za 0,5 procentnih poena u posmatranom periodu. Dakle, u kombinaciji sa jasno propisanim ograničenjem u formiranju krajnje cene (naslonjeno na tržišna kretanja, a ne intervenciju), konkurencija je učinila svoje i tržište je napravilo prirodnu korekciju bez direktne regulacije. Postavlja se pitanje zašto je potrebno još direktnije uplitanje u regulisanje tržišta a ne eventualno evolucija mera o maksimalnim kamatnim stopama.

• Unapređenje kreditne aktivnosti

ovaj argument je takođe pod upitnikom. Posmatraćemo kroz prizmu Gotovinskih kredita, kao najdominantnije kategorije. Naime, na kraju juna 2025. godine, ukupni nivo dinarskih gotovinskih kredita iznosio je 815.669.460.000 dinara, što je rekordni nivo i rast od blizu 20 odsto za godinu dana. Da budemo precizni za 129.435.383.000 dinara je povećano stanje duga po gotovinskim kreditima. Ako posmatramo novoodobrene plasmane, u periodu jun 2024. – jun 2025. realizovano je 668.018.640.000 dinara novih plasmana. Dakle, 80 odsto novoodobrenih kredita je bilo refinansiranje postojećih obaveza, a samo nešto manje od 20 odsto su bili potpuno novi krediti. Da zaključimo, rekordni volumeni ukazuju da je poverenje u bankarski sektor visoko. Takođe, nivo problematičnih kredita je procentualno na niskom nivou, ali i nominalno posmatrano je pod kontrolom, što je dodatni element potvrde unapređenja odnosa klijent-banke.

• Način sprovođenja/realizacije mere

ostaje nejasno iz saopštenja da li će biti usvojena podzakonska akta koja bankama nameću pravila ili su mere na nivou preporuka. Takođe, poslovne politike banaka, koje su pod dominantnim uticajem Odluke o adekvatnosti kapitala i drugim regulatornim propisima NBS, nameću bankama adekvatnu procenu kreditnih rizika i shodno tome kreiranje cenovne politike. Postavlja se pitanje, kako će se kontrolisati primena mera u praksi i kojim alatima će banke dokazati osnov za veću kamatnu stopu od preporučene.

• Kalkulacija i potezi banaka

kao i u svakom poslu kalkulacija cene krajnjeg proizvoda zasniva se na logici. Navodimo elemente građenja cene u cilju opšte informisanosti. Cena koštanja novca je u junu za dinare iznosila 4,06 odsto (oročeni depoziti preko dve godine). Na ovu cenu se dodaje stopa obavezne rezerve za dinarske depozite i dobija se ukupna cena koštanja novca od cca 4,27 odsto. Na ovu cenu dodaju se procenjeni troškovi rizika, što je ekvivalent nivoa problematičnih kredita koji iznosi tri odsto (na gotovinske kredite je i veća stopa, ali da sada ne komplikujemo). Zatim se dodaje procenjeni trošak operativnih aktivnosti (takozvani OPEX) koji je teško izračunati, ali ide i do 1,8 odsto. Već sada dolazimo do toga da je cena koštanja ponude 9,07 odsto. Stoga se postavlja pitanje kako će banke uspeti da iskontrolišu ponudu i ispune preporuke/mere. Da li će svesno otežati uslove na drugim elementima – dodatna obezbeđenja, žiranti, manji procenti opterećenja zarade za bolju stopu i slično i tako praktično smanjiti obim kreditne aktivnosti tj. umanjiti štetu po svoje bilanse.

Osvrnućemo se i na kalkulacije očekivanih ušteda komuniciranih u saopštenju.

• Kalkulacije o uštedi od 40 milijardi dinara u narednih pet godina, odnosno 12 milijardi dinara u prvoj godini su osnovane. Verujemo da se kalkulacija zasnivala na sledećim elementima:

◦ Iznos odobrenja (ekvivalentan nivou novih odobrenja u poslednjih 12 meseci) 668.018.640.000 dinara

Kamatna stopa pre mera – prosečna ponderisana k.s. na ukupne dinarske gotovinske kredite 9.62%
Kamatna stopa posle mera 7,50%
Period otplate kredita 60 meseci
Ukupna kamata po stopi od 9,62% – RSD 176.111.000.000
Ukupna kamata u prvih 12 meseci po stopi od 9,62% – RSD 59.527.000.000
Ukupna kamata po stopi od 7,50% – RSD 135.124.000.000
Ukupna kamata u prvih 12 meseci po stopi od 7.50% – RSD 46.221.000.000

• Naravno, postavlja se pitanje da li će iznos odobrenja biti ekvivalentan odobrenjima iz prethodnog perioda, jer nema statistike koja bi ukazala koji je procenat obuhvata klijenata koji „ulaze u obuhvat mera“. Svakako verujemo da predmetne kategorije stanovništva dominanto apliciraju za kredite u broju, ali volumeni su svakako u korist platežno sposobnijih kategorija.

Da zaključimo, bilo kakva direktna regulacija (bilo kog) tržišta ukazuje da tržište ima nepravilnosti i izazove i samim tim potrebno je baviti se korenom problema, a ne posledicom. Deluje nam da bankarsko tržište nije jedno od tih problematičnih tržišta, tim pre su mere iznenađujuće.

Monetarna i fiskalna politika imaju svoje mere i legitimno je da mere fiskalne regulacije budu u suprotnosti sa ciljevima i merama monetarne politike, ali to ujedno ukazuje i na nezavisnost institucija, ali i potrebu za konsenzusom.

Mere će svakako kratkoročno povoljno uticati na deo građana i iste ne treba apriori osuđivati kao negativne. Svakako je bolje rasteretiti korisnike kredita nego naknadno raditi buy-out problematičnih kredita budžetskim parama ili štampati primarni novac za podizanje standarda (što su sve mere koje smo viđali u prošlosti), ali način realizacije i pojašnjenja ostavljaju nedoumice.

Miroslav Marinković, makroekonomista

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.