Milijarda evra još čeka na projekte

Razgovori o rekonstrukciji vode se duže od dve decenije, a zbog sve lošijeg stanja pruge, maltretiranja putnika i kašnjenja vozova, u fokusu javnosti bila je gotovo svaka izjava zvaničnika unazad više od deset godina. I dok su Crnogorci u prethodnih nekoliko godina u remontovanje svog dela pruge uložili oko 20 miliona evra, srpski deo još uvek je u fazi izrade projekata, dok se za odobrene kredite, zbog nepovlačenja novca, uveliko plaćaju kazneni poeni. Tako je ostalo neiskorišćeno oko 14, od ukupno 80, miliona evra koje je još 2006. izdvojila Evropska investiciona banka. Sredstva je odboravala i Evropska banka za obnovu i razvoj, Rusija takođe, ugovorila je još 2010. kredit od 800 miliona dolara namenjen železnici i jednim delom opredeljen upravo za tu prugu, a spreman da učestvuje u tom projektu bio je i Kuvajtski fond za razvoj. Ukupno, Železnica Srbije je u prethodnih deset godina, od odobrenih 1,2 milijade evra namenjenih za popravku putne infrastrukture, povukla tek 133 miliona. I ruski kredit, koji je po iznosu najdominantniji, tek je od nedavno počeo da se povlači.

– Opredeljivanje sredstava za bilo koji od aneksa ruskog kredita zavisi od rezultata pregovora železnica Srbije kao investitora i Ruskih železnica (RŽD International) kao izvođača – kaže za Danas Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Ona dodaje da je i projekat rekonstrukcije za deonicu Resnik – Valjevo, na pruzi Beograd-Bar, upravo završen i da će uskoro otpočeti pregovori radnih grupa srpske i ruske železnice.

– Ukoliko rebalansom budžeta za ovu godinu budu opredeljena sredstva za avans po ovom aneksu ugovora, radovi mogu da otpočnu ove godine – najvila je Mihajlovićeva.

Ako se to predviđanje ostvari, konačno će biti učinjen prvi ozbiljniji korak u rekonstrukciji srpskog dela pruge, korak koji se najavljuje već godinama. Ukupna vrednost obnove pruge Beograd-Bar iznosi oko 350 miliona evra, od čega bi za deo te saobraćajnice kroz Srbiju valjalo izdvojiti oko 200 miliona.

Podsetimo, još su u junu 2009. godine u Podgorici, na trojnom sastanku tadašnjih ministara saobraćaja Italije, Crne Gore i Srbije – Klaudio Skajola, Andreja Lompar i Milutin Mrkonjić potpisali Memorandum i izjavili kako će već za nedelju dana italijanska kompanija početi izradu studije izvodljivosti za rekonstrukciju te pruge. Studija će koštati 1,5 miliona evra, od čega je italijanska vlada bila spremna da obezbedi milion, računajući da će nakon toga uspeti da ubaciu svoje firme kao izvođače. Godinu dana kasnije, posle takođe trilateralnog sastanka sa istim zemljama učesnicama, pomoćnik u tadašnjem Ministarstvu infrastrukture, Miodrag Poledica, obećao je da „najkasnije za godinu i po dana treba da počne temeljna rekonstrukcija željezničke pruge Beograd-Bar, koja ce do 2015. godine biti osposobljena za transport HQ kontejnera i automobila iz fabrike u Kragujevcu“. Rekao je i da će prosečna brzina vozova biti povećana sa sadašnjih 40 na 65 kilometara na sat. Verovalo se, u tom trenutku, da će novac obezbediti iz kredita EIB, EBRD, a predstavnici Italije su najavili da će pokušati da lobiraju za bespovratna sredstva iz pretpristupnih fondova Evropske unije. U međuvremenu je dogovoren i ruski kredit, ali pet godina nakon prvih najava, iskorišćen je u potpunosti i odmah samo deo koji se odnosio na podršku budžetu, 200 miliona dolara, dok preostali iznos, namenjen železnici, još čeka na projekte.

Obećanja da „radovi samo što nisu krenuli“ usledila su i narednih godina, naročito tokom izbornih kampanja, a prošle godine u septembru su o tome govorili i premijeri Srbije i Crne Gore na berlinskoj konferenciji o zapadnom Balkanu, kada su predložili da se i iz evropskih fondova finansira potpuna rehabilitacija pruge Beograd-Bar.

Zahtevan posao

Pruga Beograd-Bar je najkraću veza između južnog dela Jadranskog i Sredozemnog mora, sa evropskim koridorom 10 i sa lukama na reci Dunav. Značaj koji ima u putničkom saobraćaju, iako najčešće pominjan, znatno je manji od teretnog, jer su na taj pravac upućene sve firme koje imaju potrebu za masovnim transportom roba. Jedan od razloga što do sada ni jednom nije detaljnije popravljana, jeste i to što se smatra jednom od najtežih pruga u Evropi, sa više od 230 tunela i 240 mostova.