Milioni dolara čekaju projektnu dokumentaciju i tendere

Krediti koje odobravaju međunarodne finansijske institucije podrazumevaju striktno utvrđene uslove i tu nema mesta improvizaciji i mada ne očekujem da će u aprilu biti napravljena generalna revizija, sasvim je izvesno da će nekoliko najspornijih projekata biti stavljeno pod lupu, a moglo bi se dogoditi da Svetska banka povuče kredite koji nisu realizovani – upozorava Mahmud Bušatlija, konsultant za investicije

Mirjana Stevanović

biz04

Srbija bi mogla da ostane bez već odobrenih kredita ukoliko se ne ubrza dinamika povlačenja zajmova i osim 200 miliona dolara namenjenih podršci budžetu, u 2010. godini neće moći da računa niti na jedan novi investicioni zajam, „zapretio“ je nedavno Sajmon Grej, šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji. On je, kao „uska grla“ u povlačenju projektnih zajmova apostrofirao reformu penzijske administracije, pre svega aktivnosti koje se odnose na formiranje centralnog registra, kao i projekat Rehabilitacije sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje. Tom korpusu „problematičnih“ projekata trebalo bi pridodati i zajam za izgradnju Koridora 10.

Reforma

– Sporazumom o kreditu za razvoj koji su 22. juna 2005. godine potpisali Srbija i Crna Gora i Međunarodno udruženje za razvoj, za realizaciju Projekta konsolidacije naplate i reforme penzijske administracije u Srbiji (PARIP) predviđena je pozajmica u iznosu od 25 miliona američkih dolara. Planirano je da se Projekat završi do septembra 2010. godine, dok će otplata kredita početi 2015. godine. Trebalo bi, međutim, naglasiti da Projekat PARIP sadrži četiri komponente (Konsolidacija naplate i izveštavanja – Centralni registar, Konsolidacija i institucionalno jačanje – PAY GO, Analiza i razvoj penzijske politike i Koordinacija i upravljanje Projektom), a u nadležnosti Fonda PIO je samo Konsolidacija i institucionalno jačanje penzijskih fondova i za te namene smo od Svetske banke dobili kredit u iznosu od 10,5 miliona američkih dolara. Od 2005. godine, kada je zaključen Ugovor o kreditu, do sredine decembra 2009. godine, iskorišćeno je više od šest miliona dolara – kaže u izjavi za Danas Slobodan Zdravković, direktor Fonda PIO.

Precizirajući kako su odobrena sredstva potrošena naš sagovornik kaže da je u periodu od 17. marta 2008. do 15. juna 2009. godine, posredstvom Ministarstva rada i socijalne politike, ugovorima o privremenim i povremenim poslovima, kao i ugovorima o delu, angažovano oko 500 izvršilaca koji su bili angažovani na sređivanju baze podataka osiguranika i korisnika Fonda i baze podataka Poreske uprave i da je na ime naknada isplaćeno više od pet miliona dolara (za nabavku računara i kancelarijskog nameštaja utrošeno je oko 100.000 dolara).

– Tome bi trebalo dodati i usluge stručnog konsultanta iz Irske koje su koštale oko 400.000 dolara, a u novembru 2009. godine zaključen je ugovor za nabavku personalnih računara i štampača vredan 780.000 dolara. Preostalih oko 4,2 miliona dolara biće usmereno u tehnički razvoj kao i u edukaciju zaposlenih i do septembra 2010. godine završićemo sve aktivnosti predviđene Sporazumom o kreditu tako da Fond PIO neće, ni na koji način, uticati na odluku Svetske banke o eventualnom preusmeravanju sredstava iz dogovorene kreditne linije. Naglašavam, takođe, da je Centralni registar komponenta čija realizacija ne zavisi od Fonda i od početka 2009. godine, kada je Centralni registar formiran, Fond samo participira u aktivnostima na njegovom uspostavljanju, kao jedna od institucija koja će tesno sarađivati i koristiti podatke iz jedinstvene baze formirane u tom registru – ističe Zdravković.

Prema oceni Snežane Lakićević, državnog sekretara u Ministarstvu rada, problem je što dve i po godine gotovo ništa nije urađeno na realizaciji projekta i „kada se u startu napravi takav zastoj, onda je teško da se to nadoknadi bez obzira na to koliko brzo trčite“. Ona, međutim, naglašava da su od druge polovine 2007. godine, intenzivirane aktivnosti na realizaciji projekta i gotovo je izvesno da će reforma penzijske administracije uspešno biti okončana.

– Kad je reč o sredstvima namenjenim Projektu konsolidacije naplate i reforme penzijske administracije u Srbiji, do sada je realizovano 33,5 odsto kredita, i to za izradu Studije izvodljivosti, konsolidaciju i institucionalno jačanje RF PIO, sređivanje podataka u matičnoj evidenciji, nadogradnju IT sistema, konsultantske usluge, obuku i trening zaposlenih… Svi projektni zadaci su u ovoj fazi postupka već otvoreni i čekaju na odobrenje kod Svetske banke kako bi se nastavio dalji proces realizacije. Uskoro bi trebalo da se raspiše međunarodni tender za softver za umrežavanje institucija i baze podataka u tim institucijama. Osim toga, u proceduru je ušao i Zakon o centralnom registru koji bi trebalo da bude usvojen po hitnom postupku. Ohrabruje i to što su ocene supervizije eksperata Svetske banke bile pozitivne i očekujemo da ćemo dobiti produženje ugovora o kreditu, za narednih godinu dana. Bitno je da su svi problemi rešeni i precizno je utvrđeno u kom pravcu bi formiranje centralnog registra trebalo da ide. Ministarstvo rada i socijalne politike i Ministarstvo finansija su nosioci kredita, dok su Fond PIO, RZZO, NSZ i Poreska uprava, institucije koje učestvuju u njegovoj implementaciji. U projekat je uključen i premijer Cvetković koji prati aktivnosti na projektu i pruža veliku podršku – izjavila je za Danas Snežana Lakićević.

Agrar

I u Ministarstvu poljoprivrede tvrde da, uprkos tome što je od ukupno odobrenih oko 75 miliona dolara povučeno samo sedam miliona, nema razloga za strah da će ostati bez ugovorenih kreditnih aranžmana. Taj optimizam baziran je, između ostalog, na dogovoru sa predstavnicima Svetske banke kojima je u novembru predočeno šta koči povlačenje sredstava.

– Reč je pre svega o projektnoj dokumentaciji koju nismo mogli da pripremimo jer je za pribavljanje odgovarajućih dozvola potrebno u proseku 27 meseci. Ohrabruje, međutim, podatak da su projekti počeli da pristižu tako da ćemo, po svemu sudeći, ispoštovati dogovor da do maja raspišemo tendere za projekte vredne 25 miliona dolara. U tenderskoj proceduri se, u ovom trenutku, nalaze projekti čija se vrednost kreće oko 12,5 miliona dolara, što znači da je 50 odsto obećanja već ispunjeno – kaže za Danas Dmitar Žakula, koordinator projekta Rehabilitacija sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje i savetnik u Ministarstvu poljoprivrede.

Na pitanje na šta je potrošeno sedam miliona dolara Žakula kaže da je reč o sanaciji Bavaništanskog, Novokneževačkog i Tovarničkog kanala, a realizovani su i sanacioni radovi na primarnoj i sekundarnoj mreži drenažnog sistema Plavna, kao i na Dunavu. Posle novembarskog sastanka objavljeni su i tenderi za sisteme za odbranu od poplava za reke Jasenicu, Jadar, Begej i Grabovačku reku kao i za nabavku mobilne opreme za odbranu Novog Sada od poplava, zatim tender za nabavku centralnog radara kao i za pet mostova na drenažnim sistemima.

– U narednom periodu biće objavljeni tenderi za sisteme za odbranu od poplava na rekama Tamnava, Mačva, Mlava, Jasenica kod Smederevske Palanke. U planu su tenderi za radove na Dunavu kod Apatina kao i za radove na Tisi. Mi smo uvereni da ćemo sve preuzete obaveze uspeti da realizujemo do maja i ne mislim da će doći do dislokacije sredstava iz kredita Svetske banke. Inače, finansijski „najteža“ komponenta u Projektu je odbrana od poplava i mi procenjujemo da će od ukupno odobrenih oko 75 miliona dolara, 60 miliona biti na to potrošeno – ističe naš sagovornik.

Koridor 10

Na listi neiskorišćenih međunarodnih kredita nalazi se i više od milijardu evra pozajmica predviđenih za izgradnju Koridora 10, a osnovni razlog što novac još nije povučen jeste to što u trenutku kada su sredstva odobravana nijedan projekat za planirane trase nije bio završen. Kreditom Svetske banke od oko 388 miliona dolara trebalo bi da bude finansirana gradnja deonica Grabovica – Grdelica, Vladičin Han -Donji Nerodovac, kao i obilaznica oko Dimitrovgrada.

– Već godinu dana intenzivno se radi na kompletiranju projektne dokumentacije za 14 neizgrađenih deonica i većina će biti pripremljena do 1. maja ove godine, a samo nekoliko lotova na komplikovanijim terenima probiće taj rok, ali najkasnije do septembra ove godine. Tek posle izrade projekata, može se ući u eksproprijaciju zemljišta i raspisivanje tendera za izbor izvođača radova. Problem je u tome što međunarodne banke ne odobravaju sredstva za eksproprijaciju zemljišta koja se finansira iz budžeta, sukcesivno. Okončanje tog dela posla za sve deonice na putnom Koridoru 10 očekuje se najkasnije do februara 2011. godine. Do kraja 2010. trebalo bi da budu završeni i projekti za rekonstrukciju železničkog Koridora 10, nakon čega će i milijarda evra planirana za taj posao postati dostupna – izjavio je za Danas Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu.

Uz konstataciju da bi se na prvi pogled mogao steći utisak da je cilj da se dođe do što više novca, a da o realizaciji dogovorenih kredita niko ne brine, Mahmud Bušatlija, konsultant za investicije, ističe da to naročito dolazi do izražaja kod pozajmica namenjenih infrastrukturnim projektima. „Problem je u tome što Srbija nema javni sektor pripremljen za takvu vrstu projekata, jer javna preduzeća, opterećena političkim voluntarizmom, nisu kadrovski osposobljena da se uhvate u koštac sa takvim izazovima. S druge strane, krediti koje odobravaju međunarodne finansijske institucije podrazumevaju striktno utvrđene uslove i tu nema mesta improvizaciji – tvrdi Bušatlija i dodaje da nije prvi put da nas Svetska banka upozorava na slabe aktivnosti u realizaciji kredita.

Na pitanje šta bi moglo da usledi posle najavljene revizije kreditne aktivnosti naš sagovornik kaže da bi Svetska banka mogla da povuče sve kredite koji nisu realizovani. On ne očekuje da će u aprilu biti napravljena generalna revizija, ali je sasvim izvesno da će nekoliko najspornijih projekata biti stavljeno pod lupu. Komentarišući najave srpskih zvaničnika da će i ove godine konkurisati za nove kredite Bušatlija ističe da je to besmisleno. „Imam utisak da je glavna zabava srpskih ministara da najavljuju nove kredite. Setimo se samo koliko je puta najavljivan kredit Svetske banke za put Niš -Dimitrovgrad, zato bi i ove najave trebalo shvatiti kao deo dnevne politike. Jer, suština problema je u preteranom mešanju države u poslove koji nisu u njenom domenu, ali i u nereformisanim javnim preduzećima koja nisu u stanju da preuzmu ulogu investitora. Tek kada javni sektor bude osposobljen da uspostavlja partnerske odnose sa privatnim, moći će da se obezbedi kvalitetan novac koji ulazi u zemlji i nadzor nad trošenjem tog novca“, tvrdi Bušatlija.

U Vladi Srbije, preciznije u Ministarstvu finansija, kao da nisu preterano zabrinuti zbog upozorenja Sajmona Greja i najavljuju da će u toku ove godine podneti zahteve za još tri programska zajma u ukupnom iznosu od 200 miliona dolara. Ali, da li će ta sredstva biti i odobrena, to će u velikoj meri zavisiti od izveštaja Džejn Armitidž, direktorke Svetske banke za jugoistočnu Evropu, koja u aprilu stiže u Beograd. Svetska banka je, inače, Srbiji, do 2011. godine, namenila 900 miliona dolara i do sada je odobreno oko 800 miliona. Reč je o povoljnim kreditima sa rokom otplate od 20 godina, grejs periodom od 10 godina i kamatom nižom od jedan odsto.

Sporni pregovarači

Naši pregovarači zanemaruju činjenicu da prilikom pregovora sa bankarima imaju slobodu da se dogovaraju o uslovima kreditiranja. Ilustracije radi, radovi na deonici puta od Niša do Dimitrovgrada, u dužini od 85 kilometara, podeljeni su u tri sekcije, a svaku od njih finansira neka druga institucija – Svetska banka, Evropska investiciona banka i Evropska razvojna banka. Svaki ozbiljan pregovarač, u ovom slučaju Putevi Srbije i preduzeće Koridor 10, insistirao bi kod Svetske banke, jer to je običaj u poslovnom svetu, da uradi tzv. sindikalizaciju kredita, što bi značilo da Svetska banka, u ime sve tri banke, bude nosilac kreditne aktivnosti – komentariše za Danas Mahmud Bušatlija, konsultant za investicije.

Slobodan Zdravković, direktor Fonda PIO

Sporazumom o kreditu za razvoj koji je potpisan 2005. godine za realizaciju Projekta konsolidacije naplate i reforme penzijske administracije u Srbiji (PARIP) predviđena je pozajmica u iznosu od 25 miliona američkih dolara. U nadležnosti Fonda PIO je samo Konsolidacija i institucionalno jačanje penzijskih fondova i za te namene smo od Svetske banke dobili kredit u iznosu od 10,5 miliona američkih dolara i do sada je iskorišćeno više od šest miliona dolara.

Snežana Lakićević, državni sekretar u Ministarstvu rada

Kad je reč o sredstvima namenjenim Projektu konsolidacije naplate i reforme penzijske administracije, do sada je realizovano 33,5 odsto kredita. Ohrabruje i to što su ocene supervizije eksperata Svetske banke bile pozitivne i očekujemo da ćemo dobiti produženje ugovora o kreditu, za narednih godinu dana. Bitno je da su svi problemi rešeni i precizno je utvrđeno u kom pravcu bi formiranje centralnog registra trebalo da ide

Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu

Već godinu dana intenzivno se radi na kompletiranju projektne dokumentacije za 14 neizgrađenih deonica i većina će biti pripremljena do 1. maja ove godine, a problem je samo u tome što međunarodne banke ne odobravaju sredstva za eksproprijaciju zemljišta koja se finansira iz budžeta, sukcesivno. Okončanje tog dela posla za sve deonice na putnom Koridoru 10 očekuje se najkasnije do februara 2011. godine