Ministar pozvao građane da više piju mleko: Ako cena u Evropi nastavi da pada, moraće i kod nas

Glamočić je rekao za RTS da je u odnosu na prošlu godinu Srbija konačno povećala proizvodnju mleka, i ukazao da je višak mleka na tržištu Srbije nastao jer Evropa ne može da izvozi u Ameriku i njihovi viškovi mleka se prelivaju kod nas.

Ako se desi da cena mleka u Evropi nastavi da pada i u narednom periodu, da bismo ostali konkurentni u izvozu, moraćemo te cene usklađivati sa evropskim cenama, napominje ministar.

„Ono što moramo da znamo je da su se desili veliki poremećaji na relaciji SAD-EU-Kina. Trenutno imamo poremećene relacije EU i Amerike. Evropa ne može da izvozi u Ameriku. Njihovi viškovi mleka se prelivaju ovde“, kaže ministar poljoprivrede.

Glamočić kaže da su se cene na spot tržištu Evrope kretale prethodnih dana na relaciji od 11 do 25 evro-centi. Prekjuče se trgovalo čak za 5 evro-centi.

„Možete zamisliti kako mleko koje košta oko 50 evro-centi, se prodaje za 5 evro-centi i šta će se desiti? Ti viškovi mleka će se neminovno prilivati ka nama. Naši farmeri izlaze sa pričom da jednostavno mi zabranimo uvoz“, napominje Glamočić.

Dodaje da je Srbija velika zemlja-izvoznica i da mnogo više izvozi, godišnje oko milijardu i po evra više izveze.

„Ne želimo da cena pada u Srbiji, ali moramo biti spremni na „tajfun“. Ako se desi da cena u Evropi nastavi i u narednom periodu da pada, a kako prognoze kažu to će se verovatno dešavati, mi da bismo ostali konkurentni u izvozu, moraćemo te cene usklađivati sa evropskim cenama“, napominje.

Uvezeno za 29 procenata manje nego prošle godine

„Stalno se traži priča – da Srbija zabrani uvoz. Treba svi da znaju da mi godišnje uvezemo oko 41.300 tona, konkretno za ovih 11 meseci smo uvezli 41.300 tona mleka i mlečnih proizvoda, a niko nije pomenuo da je Srbija izvezla 52.000 tona mleka i mlečnih proizvoda“, kaže on.

Ističe da smo za 26 odsto više izvezli nego što smo uvezli.

„U periodu za 11 meseci do novembra, uvezeno za 29 procenata manje nego prošle godine. A stalno ide priča u javnosti, i spinuju se informacije, pogotovo po društvenim mrežama, kako se povećava uvoz. To su zvanični statistički podaci“, podvukao je Glamočić.

„Evo možete videti – 29,1 odsto je uvezeno manje mleka“, kaže ministar poljoprivrede.

Proizvođači mleka u Srbiji traže da zaštitite domaće tržište od uvoza jeftinog mleka, kako kažu iz Evropske unije, a od trgovaca da smanje marže, u suprotnom će, kažu, preduzeti radikalne mere.

Srbija konačno povećala proizvodnju mleka

U odnosu na prošlu godinu, Srbija je konačno povećala proizvodnju mleka.

„Ove mere su dale rezultat. U odnosu na 2023. godinu, 10 odsto je veća proizvodnja mleka. Šta se desilo? Potrošnja mleka je pala za više od 20 odsto. Trend među mladima, po društvenim mrežama, mleko se stavlja na neku crnu listu kao nezdrava namirnica i moramo povesti računa, a to ima veze i sa maržama“, dodaje on.

Tu, kako kaže Glamočić, ima prostora, pogotovo sa maržama, na UHT mleko, na mleko koje se najviše pije, da tu dolazi do smanjenja marži i da se kriza predupredi.

Kaže da je razgovarao sa farmerima pre nekoliko dana, i taj sastanak je trajao više od pet sati.

„Naravno, tema uopšte nije lagana, svi su svesni težine problema i mi smo u skladu sa tim zakazali za četvrtak sastanak zajedno sa predsednikom vlade, sa šefom kabineta predsednika, biće prisutni svi trgovinski lanci, najvažnije mlekare i nakon toga ćemo imati sastanak sa udruženjima“, rekao je Glamočić.

Večeras sastanak sa predstavnicima dva udruženja

Podvlači da se politika se ne vodi samo u kabinetu, i da će večeras u 20 časova imati sastanak sa dva udruženja kod nas koja predstavljaju ovaj sektor.

„Želim sa njima direktno da razgovaram, to neće biti lagan sastanak, jer naši poljoprivrednici misle da država to lako može da reši, zabrani uvoz i tako dalje, ja ću pokušati da im objasnim koliko je situacija složena, ali da pozovem da ovu krizu podelimo svi na jednak način“, dodaje.

Ako bude cena mleka padala, trudićemo se da do toga ne dođe, ona mora da pada i u rafovima, u našim prodavnicama, da jednostavno imamo jeftinije mleko i da povećavamo našu potrošnju, navodi.

„Bez povećanja potrošnje nećemo prevazići krizu“

„Bez povećanja potrošnje mi nećemo ovu krizu prevazići. Ovde ne postoji trajno rešenje, ovo je najosetljiviji sektor, još uvek ga niko nije izumeo da se reši. Ja ću navesti samo primer – SAD da bi rešili velike viškove mleka, oni su se dosetili čizburgera, koji pored mesa ima u sebi jedno ili dva parčeta sira i tako su povećali potrošnju mleka“, objasnio je.

„Tako da još jednom apelujem na naše građane da bi pomogli našim proizvođačima mleka u ovoj krizi da malo više konzumiramo mleko i mlečne proizvode, a svi znamo da su to najzdraviji proizvodi“, zaključio je Glamočić.

Do srede isplata 100 odsto budžeta za podsticaje

Glamočić navodi da će ministarstvo do srede isplatiti prvi put 100 odsto budžeta predviđenog za podsticaje.

“To se prvi put dešava u našoj istoriji. I naravno, u skladu sa tim, mogu da kažem da smo zadovoljni budžetom za narednu godinu, gde je poljoprivreda dobila više duplo novca nego što učestvuje u BDP-u. I ono što može da obraduje naše poljoprivrednike, planiramo da tu čuvenu krovnu uredbu, koja nam omogućava isplatu podsticaja, usvojimo pre kraja ove godine, opet posle dužeg perioda da to bude urađeno“, rekao je Glamočić.

Kako je istakao, ove godine će biti predstavljen kalendar podsticaja, tako da će tačno poljoprivrednici znati kada će koje podsticaje dobijati naredne godine.

„Planiramo da pre prolećne setve isplatimo podsticaje za biljnu proizvodnju, kao i kreditnu podršku, tako da poljoprivrednici dobiju novac pre same setve“, istakao je Glamočić.