Minusi zbog suše, kiše i cena

– Prinosi na njivama individualnih proizvođača kretali su se od dve do šest tona pšenice po hektaru. Ko je primenio „punu tehnologiju“ i rod skinuo pre obilnih kiša, može da bude zadovoljan prinosom. Zanimljivo je, međutim, da zemljoradnici tek sada nude prve, male, količine pšenice za prodaju. Cena je šokantna, ali neke proizvođače pritisli su dugovi, pa nemaju drugog rešenja – kaže za Danas Aleksandar Bošnjak, direktor somborske Zemljoradničke zadruge Ravangrad .

U Apatinu, na njivama PP Jedinstvo rod pšenice je ubran sa 1.487 hektara zasejanih površina. Prinosi su se kretali od pet do 7,5 tona po hektaru, prosek je oko 6,2 tone po hektaru, a direktor dr Đuro Đapić kaže da je u sistemu za navodnjavanje pod pšenicom bilo samo stotinu hektara i to žito nije osetilo sušu. Dobri prinosi se obrazlažu odgovarajućim ulaganjima, a osim suše i kiše na njihovu visinu utiče i kvalitet zemljišta. Ovo preduzeće već decenijama jedno je od najuspešnijih u Vojvodini, a rodnost njiva obrazlaže se primenom odgovarajuće tehnologije.

Zemljoradnička zadruga u Kljajićevu, kod Sombora, takođe godinama prednjači po prinosima ratarskih kultura, a direktor Dušan Milanko kaže da se primenjuje tehnologija koju preporuči područna poljoprivredna služba Agroinstituta. Ove godine pod pšenicom je bilo 618 hektara, a ostvaren je prosečan prinos od 4,5 tona po hektaru. Suša, posebno na Telečkoj visoravni, ostavila je duboke tragove, a štete su nastale i zbog obilnih kiša neposredno pred žetvu.

Zemljoradnik Franja Parčetić iz salaškog naselja Gradina naglašava da je samo za seme i đubrivo uložio 21.000 dinara po katastarskom jutru, da je njegove njive tukao i grad, tako da je po jutru ubrao tek dve tone žita, lošijeg kvaliteta.

– Narodu se saopštava da će biti hleba, a niko ne vodi računa o nama proizvođačima. Otkupna cena morala bi biti bar 16 dinara, da bi se pokrili troškovi proizvodnje – kaže Parčetić.