Moguća nova hapšenja

Beograd, Zrenjanin, Žitište – Kriminalistička policija MUP Srbije, u saradnji sa Policijskom upravom Zrenjanin, operativno „obrađuje“ poslovne rezultate još desetak društvenih preduzeća koja su bila povezana sa firmom Agroživ, tako da su moguća i nova hapšenja, potvrđeno je Danasu u vrhu policije. Kako navodi naš izvor, spisak firmi koje su predmet operativne obrade još nije konačan. Policija inače na ovom slučaju radi više od sedam meseci.
Istražni sudija Okružnog suda u Zrenjaninu Zoran Paripović, saslušao je juče uhapšene direktore društvenih, privatnih i mešovitih preduzeća osumnjičenih za zloupotrebu i za korupciju u vezi s poslovanjem kompanije Agroživ. Prema navodima policije, oni su nezakonito prisvojili više od 20 miliona evra. Nakon saslušanja istražni sudija je doneo rešenje o sprovođenju istrage protiv šesnaestorice direktora, dok je direktor preduzeća Vitamisk BSB agroindustrija Predrag Stanin (1967), pušten. Istražni sudija Stanina nije ni saslušao jer je policija odustala od njegovog gonjenja. Ostalima je određen pritvor do 30 dana, a Republičko javno tužilaštvo podnelo je zahtev za pokretanje istrage protiv privedenih direktora.

Radnici Juko Agroživa zabrinuti

Žitište – Sindikat Nezavisnost u preduzeću Juko Agroživ izrazio je zabrinutost zbog poslovanja firme s obzirom na to da je kompanija obezglavljena novim hapšenjima. Prema rečima sindikalca Željka Stanića održan je sastanak sa direktorom ove klanice povodom neisplaćenih zarada. Radnici su negodovali jer plate kasne, a firma i dalje radi u tri smene. „Nismo pristali na puka obećanja, tražili smo da se martovska plata što pre isplati. Nas to najviše muči, a ostale probleme u firmi neka rešava policija. Čuli smo za hapšenja i to nas brine“, kaže Stanić. Poverenik sindikata Nezavisnost Živa Stojin izjavio je da je prvi deo martovske zarade nakon toga isplaćen.

Direktori su privedeni, kako je saopšteno, zbog sumnje da su u periodu od decembra 2004. do januara 2008. zaključivali fiktivne ugovore o kupoprodaji udela između povezanih pravnih lica u okviru kompanije Agroživ AD Pančevo, kako bi pribavili protivpravnu imovinsku korist za vlasnika te kompanije. Zaključivanjem ugovora ostvarena je nezakonita dobit, prema objašnjenju iz policije, kao razlika između knjigovodstvene cene ugovora, koja se izvodi prema podacima sa sajta Agencije za privredne registre i prodajne cene, te su takvu nezakonitu dobit unosili u završne račune kompanije Agroživ AD Pančevo za 2005, 2006. i 2007. godinu. Takav bilans bio je osnova za podelu dividendi, što je jedan od oblika pranja novca, ali i dobra pozicija za dobijanje bankarskih kredita. Istovremeno, sklapanje fiktivnih ugovora omogućilo je Agroživu da postane vlasnik društvenih preduzeća bez tendera ili aukcije, a jedan u nizu presedana je što se u sastavu te kompanije nalazi i preduzeće Juko klanica, sa stopostotnim društvenim kapitalom, koja je u stečaju, a stečajni upravnik je Agencija za privatizaciju. Takođe, i firme za koje Agencija priprema prospekte za oglašavanje prodaje, već su odavno u mreži Agroživa, u koju su dospele „kupovinom“ udela koje nisu mogle da isplate. Taj metod „divlje“privatizacije već je viđen u slučaju C marketa, a spekuliše se i da je prvooptuženi u ovoj aferi, suvlasnik Agroživa Miroslav Živanov, svojevremeno bio čest gost direktora C marketa Slobodana Radulovića. Vlasnički odnosi među više od tridesetak povezanih firmi do te mere su isprepletani da se ne zna ko je kome vlasnik. Tako je, na primer, jedan od pet vlasnika preduzeća Pobeda iz Vladimirovaca (koje ima i 40 odsto društvenog kapitala) Panonija iz Crepaje (sa šest odsto udela), ali je i Pobeda na spisku od osam akcionara-osnivača Panonije sa 42 odsto kapitala.
– Načelno, moguće je da osnivačke uloge u firmama imaju fizička i pravna lica, moguće je i da ti odnosi budu isprepletani, iako to nije uobičajeno. Ali, kada se takva preduzeća posmatraju u svetlu zloupotebe poslovanja koje prelazi u krivično delo, onda to navodi na sumnju da je cilj uspostavljanja tako povezanih odnosa ne privredna aktivnost, već zamagljivanje transakcija i prikrivanje zloupotreba. Svakako da se one teže otkrivaju u tako nejasnim vlasničkim odnosima, a posebno u oči pada to što je metod otkupljivanja udela po osnovu fiktivnih dugovanja korišćen za divlju privatizaciju. Po tom osnovu, Agroživ je postao vlasnik dela kapitala u društvenim firmama, ali se javlja sumnja da je tu reč o fingirajućim privrednim aktivnostima iza kojih se krije koristoljublje – rekao je za Danas advokat Slobodan Šoškić.