Foto: Shutterstock / canon_photographerFinansijski savetnik i bankar Vladimir Vasić kaže da je sve izvesnije da će ruski udeo u NIS-u kupiti mađarski MOL.
Dok se ugovori ne potpišu, ništa neće biti sigurno, dodao je on.
„MOL je regionalna kompanija, sa 23-24 milijarde evra godišnjih prihoda, 950 miliona profita i prisutna u tridesetak zemalja. Prema mom mišljenju, to je jedno od dobrih rešenja“, naveo je on, prenosi N1.
Cilj MOL-a da kupi NIS bi bilo dalje proširenje posla.
„Mislim da bi to nama dalo dodatni vetar u leđa, pod uslovom da sa svojim manjinskim paketom akcija utičemo na budućnost kompanije. Čini mi se da smo u prethodnom periodu bili previše tihi partneri“, naveo je on.
Ipak, smatra da je ovo drugo najbolje rešenje – idealno bi bilo da Srbija kupi ruski paket.
„Mnogo toga verovatno ne znamo i ne objavljuje se u javnosti. Čak su i SAD, koje su i uvele sankcije, pomerile taj rok do marta da se nađe rešenje. Znači njima nije u interesu da se, čini mi se, ne nađe rešenje, već da se zameni vlasništvo, da taj neko samo ne bude ruska kompanija. Zbog toga su prolongirali vremenski period za pronalazak rešenje, iako nisu dali privremenu licencu za uvoz naftnih derivata. S jedne strane olakšica, s druge pritisak“, dodao je Vasić.
Upitan da li će OFAC dozvoliti da MOL kupi ruske akcije, s obzirom na to kakve veze imaju mađarski premijer Viktor Orban i ruski predsednik Vladimir Putin, Vasić je mišljenja da ovde ima i politike u ekonomiji i ekonomije u politici.
A stabilnost jedne ekonomije bazira se na dugoročnom ugovorima, zbog čega Vasić kaže da bi kratkoročni gasni aranžman sa Rusijom mogao da predstavlja problem za Srbiju.
„Tu su posebna pitanja i kontinuitet snabdevanja, ali i cena. Nemačka je dugi niz godina imala 20 odsto povoljniji ruski gas, kao poseban aranžman. Priča se da smo i mi imali takav gasni aranžman (mada nikada javno nije objavljeno koliko to košta) i da je to bio motiv da maksimalno proširimo naše kapacitete – građani, stanovništvo, privreda. Sada nas ovo dovodi u situaciju da moramo da razmišljamo šta dalje. Tri četvrtine gasa u svetu zapravo dolazi iz Rusije i tu činjenicu moramo uzeti u obzir. Mi možemo da koristimo neki drugi gas, ali pre ili kasnije opet će to biti neki gas ruski, samo je pitanje po kojoj ceni, odakle dolazi ili da li ima neki uslov“, naveo je on.
Od kada su uvedene sanckije NIS-u, kompanija jeste izgubila, navodi on.
„Prerada nafte je do skoro bila 30 miliona barela. Kada uzmete činjenicu da pet dolara zaradite na preradi nafte, onda je to nekih 150 miliona. Tih 150 miliona se preselilo u džepove nekih drugih koji zauzimaju tržište. Ono što mene raduje jeste da i dalje ima nafte, odnosno naftnih derivata na pumpama. Što pre rešimo pitanje dotoka nafte, sankcija i vlastništva, a onda i pokretanja proizvodnje, to ćemo pre imati deo tog kolača od minimum 150 miliona – i to samo od prerade. Kada imate 30 odsto učešća u takvom biznisu, onda je to 50 miliona, plus maloprodaja i veleprodaja“, zaključio je on.
Upozorio je koliko je važno naći brzo rešenje pre nego što vrednost kompanije padne.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
