„Ili loša ugradnja ili loše održavanje“: Vesić se pre dve godine hvalio sanacijom Ostružničkog mosta od 900 miliona dinara na kom su sada popucali češljevi

Ovaj incident dogodio se na starom Ostružničkom mostu, koji je pre samo tri godine, nakon kompletne sanacije vredne 900 miliona dinara, ponovo pušten u saobraćaj.

U januaru 2023. godine, tadašnji ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, pohvalio se na svom Instagram profilu da je sanacija mosta, koja je trajala 15 meseci, završena i da je most ponovo otvoren za saobraćaj, uz snimak vožnje saniranim mostom.

Vesić je tada istakao da je nakon završetka izgradnje novog mosta na obilaznici Beograda, Bubanj Potok – Dobanovci, koji je završen 2020. godine, stvorena mogućnost za sanaciju starog mosta.

Podsetio je da je stari most bio u funkciji više od 15 godina i svakodnevno premošćavao težak saobraćaj u oba smera, predstavljajući jedini prelaz preko reke Save na obilaznici za desetine hiljada vozača.

Ministar je potom podsetio na turbulentnu istoriju mosta:

„Gradnja ovog, gotovo dva kilometra dugog mosta, tokom 90-ih godina prošlog veka nije bila laka, naročito dok je Srbija bila pod sankcijama. Nakon završetka izgradnje 1999. godine, most nije dočekao da primi saobraćaj – srušen je u NATO agresiji. Ponovo je izgrađen 2005. godine, ponosno izrastajući iz sopstvenih ruševina, zahvaljujući vrednom radu naših neimara.“

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Горан Весић (@vesicg)

Vesić je potom dodao da je poslednjih 15 meseci izvršena potpuna sanacija Ostružničkog mosta, čija je vrednost iznosila oko 900 miliona dinara.

„Danas je most pušten za saobraćaj, a narednih meseci nastaviće se radovi na donjem profilu mosta, zbog čega će brzina biti ograničena na 80 km/h do završetka svih radova“, naveo je Vesić 22. januara 2023. godine.

Nepune tri godine kasnije došlo je do pucanja takozvanih češljeva.

Prema pisanju medija, sanaciju mosta izvela je austrijska kompanija Štrabag, koja do objave ovog teksta nije odgovorila na upit Danasa da pojasni uzroke pucanja češljeva.

„Češljevi na auto-putu Beograd-Niš koji traju 30 godina dokaz da pucanje nije uobičajeno“

Građevinski inženjer Danijel Dašić ocenjuje da pucanje dilatacionih spojnica, takozvanih češljeva, na Ostružničkom mostu, samo tri godine nakon sanacije, nije uobičajena pojava i ukazuje na moguće propuste u izvođenju ili nadzoru radova.

„Naravno da nije normalno. Imamo primer auto-puta Beograd–Niš, koji je rađen pre više od 30 godina, i na kojem su mostovi i prelazi izvedeni sa istim tim elementima. Tamo nemamo nijedan slučaj da je neki od češljeva popustio“, kaže Dašić za Danas.

Dašić objašnjava da se uzroci ovakvog kvara mogu svesti na nekoliko mogućnosti: ili o neodgovarajućoj ugradnji, o eventualnom pomeranju delova mostovske konstrukcije, ili o neadekvatnim češljevima kod kojih je jedan deo pukao, pa je sav pritisak prešao na druge.

Prema njegovim rečima, češljevi imaju ključnu ulogu u stabilnosti mostova jer služe za kompenzaciju temperaturnih razlika.

„Beton se različito širi i skuplja pod uticajem toplote. Češljevi omogućavaju da most to ‘odradi’ bez pucanja. Da ih nema, tokom leta bi se beton širio i konstrukcija bi jednostavno pukla“, ističe Dašić.

Na pitanje da li iznenađuje to što je sanaciju radila austrijska kompanija Štrabag, Dašić smatra da se glavni problem ne nalazi u firmama koje izvode radove, već u sistemu nadzora.

„Nažalost, ključni problem nije u izvođačima, nego u nadgledanju i nadzoru radova. To smo i mi kao Anketna komisija utvrdili kada je reč o Železničkoj stanici u Novom Sadu. Ako izvođač zna da će mu svaki element biti detaljno proveren i da isplata može biti uskraćena ako ne ispoštuje propise, on će raditi po pravilima. Ali, ako nema nadzora, bez obzira da li radove izvodi Štrabag, Behtel ili bilo koja svetska kompanija, rezultat će biti isti – nekvalitetni radovi“, ukazuje Dašić.

Dašić smatra da je sada neophodno precizno utvrditi odgovornost, odnosno da je potrebno pogledati građevinski dnevnik, kada su radovi izvedeni, ko ih je primio, ko je ugradio te dilatacione spojnice, da li postoje atesti, ko je potpisao prijem radova.

„Nakon toga treba uraditi građevinsku forenziku i utvrditi da li je do pucanja došlo zbog pogrešne ugradnje ili zbog lošeg održavanja, jer treći razlog ne postoji“, navodi Dašić.

„Još jedan primer duboko ukorenjenih problema – nestručnosti i korupcije“

Inženjer geologije Zoran Đajić, koji je prvi ukazao na propuste i moguće nezakonitosti tokom rekonstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu, ocenjuje da je pucanje češljeva na Ostružničkom mostu, još jedan primer duboko ukorenjenih problema u građevinskom sektoru u Srbiji – nestručnosti izvođača i raširene korupcije.

„Nije normalno da posle sanacije mosta već posle kratkog vremena mora da se radi rekonstrukcija. To jasno govori da su radovi od početka bili loše izvedeni“, kaže Đajić.

Kao ilustraciju, on navodi i primer nadvožnjaka kod Čačka, koji je, prema njegovim rečima, morao da bude demontiran svega godinu i po dana nakon što je završen i da su na njemu takođe menjani češljevi.

Prema njegovim tvrdnjama, poslove koji su od ključnog značaja za bezbednost građana i sigurnost saobraćaja često dobijaju firme koje nemaju odgovarajuće znanje ni iskustvo, već da je reč o čistoj korupciji.

„To je samo još jedan primer onoga što nam se dešava i to što smo konačno ogolili ceo režim posle 1. novembra prošle godine. Narod je shvatio da ipak mora malo da se povede računa ko i šta radi, a oni nastavljaju sa svakim novim poslom da nas zbog korupcije izlažu opasnosti po život“, kaže Đajić za Danas.

Đajić posebno ističe da se razlika u kvalitetu radova vidi kod međunarodnih firmi koje posluju u Srbiji.

„Ako pogledate, recimo, radove koje radi Štrabag u Austriji, pa uporedite sa onima ovde, jasno je da se ne radi na isti način. Isto se odnosi i na Kineze. Nedavno je u Kini objavljeno da je ministar poljoprivrede osuđen na smrt zbog korupcije, a Kinezi koji rade kod nas upleteni su u korupciju i rade loše. Ja sam bio svedok da su Kinezi u Novom Sadu radili loše i da to uopšte nisu ljudi koji su stručni za te poslove“, tvrdi Đajić.