I pored toga što kompanije sa liste od deset najvećih uvoznika i izvoznika svoju robu transportuju preko teretnih pristaništa u Rijeci, Kotoru ili Konstanci, u Srbiji ima firmi koje su zainteresovane da formiraju konzorcijum koji bi učestvovao na tenderu za privatizaciju Luke Bar, tvrde u Ministarstvu za infrastrukturu. Za naš list u toj instituciji kažu da je dodatni podsticaj toj ideji dobijen tokom prošlonedeljne posete srpske političko-privredne delegacije Italiji jer su tamošnji biznismeni izrazili spremnost da zajedno sa srpskim kompanijama uđu u posao kupovine barske luke.
– Italijanski ministar za ekonomski razvoj Klaudio Skajola rekao mi je da su neke od italijanskih firmi zainteresovane da samo sa srpskim kompanijama uđu u konzorcijum i da su pre razgovora na tu temu zatražili rok od nedelju-dve, da se upoznaju sa detaljima tendera. I naša preduzeća o tome ozbiljno razmišljaju, iako je u mnogim medijima plasirano da ne postoji interesovanje. Naprotiv, pre dve nedelje premijer je okupio grupu izvoznika i na sastanku kome smo prisustvovali ministar Mlađan Dinkić i ja, samo je jedna firma bila protiv. Predsednik MK Grupe Miodrag Kostić prihvatio je da sačini studiju izvodljivosti i ovih dana ćemo otvoriti razgovore na tu temu – kaže za Danas ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić.
Rok za podnošenje ponuda na tenderu za otkup 54,05 odsto državnog kapitala u Luci Bar, odnosno kompanije Kontejnerski terminal i lučki tereti, koji je raspisala vlada Crne Gore, ističe 1.februara. Investitor će, osim koncesije na 30 godina, dobiti još dva preduzeća, uz mogućnost da bude i koncesionar na 150 kilometara pruge od Bara do granice za Srbijom, za koju se raspisivanje tendera očekuje naredne godine. U Luci Bar kažu za Danas da nemaju informacije o kompanijama koje su zainteresovane za učešće na tenderu, ali da su zadovoljni signalima koji stižu iz Srbije.
– Luka Bar pre pedeset godina nije pravljena za potrebe Crne Gore, nego za celo gravitaciono područje koje čine južna Mađarska, Srbija, Kosovo i BiH. Profesionalno i lično, bio bih jako zadovoljan da akcije otkupe firme iz Srbije sa svojim partnerima jer bi time na pravi način bilo valorizovano višedecenijsko ulaganje u prugu Beograd-Bar, koju smo zajedno gradili i zašto bi to sada uzeo neko drugi – kaže za naš list Predrag Rajković, pomoćnik izvršnog direktora u Luci Bar.
On dodaje da je u Institutu luke Hamburg sačinjena studija ulaganja, prema kojoj bi do 2025. godine u Luku Bar bilo potrebno investiranje oko 200 miliona evra kako bi se do tog perioda omogućio pretovar oko pet miliona kontejnera godišnje.
– Iako se u medijima najčešće spekuliše da je nedostatak barske luke plitak gaz, činjenica je da sa dubinom od 11 do 14 metara može da prihvati i najveće prekookeanske brodove. Usko grlo su, međutim, pretovarni kapaciteti, od nedostatka kranova do horizontalne mehanizacije. Takođe, da bi barska luka bila u funkciji, crnogorska vlada je pre nekoliko godina, uz pomoć evropskih fondova, izvršila rekonstrukciju pruge, obnovljen je i vozni park, nabavljena je čak i jedna savremena kompozicija za kontejnerski transport, ali nikada nije krenula put Beograda jer deo železničke infrastrukture kroz Srbiju, posebno deo sa uskim tunelima oko Valjeva, ne omogućava prolaz velikih kontejnera, kakvi su, na primer, kineski – ističe Rajković.
Cena trasirala put robe
– Crna Gora bi trebalo da reši problem nekonkurentnih cena prevoza roba preko Luke Bar, jer zbog toga, na primer, u silose pravljene za transport žitarica iz Srbije, od početka ove godine nije ušao ni gram pšenice ili kukuruza. Luka je zadržala tarife iz prethodnih godina, ali je u međuvremenu, poskupela železnica. Imali smo kontakte sa čelnicima srpskih železnica i onu su pristali da spuste cene, ali crnogorske to, nažalost, nisu prihvatile, pa je roba iz Srbije pronašla isplativiji tranzitni put – kaže Predrag Rajković, pomoćnik izvršnog direktora Luke Bar.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
