Na Kosovu je ostalo još 15 odsto neprivatizovanih društvenih preduzeća, kaže profesor Muhamed Mustava je direktor prištinskog Riinvest instituta.
* Kako je uticala privatizacija društvenih preduzeća na opšte stanje ekonomije na Kosovu?
– Mi smo radili jednu studiju oko toga i njen naslov je bio „Čaša do pola puna ili od pola prazna“. Ta preduzeća u društvenoj svojini, ona su bila neaktivna od devedesetih godina, tako da je njihov ekonomski razvoj ionako bio skoro nikakav. Od prinudnih mera koje je početkom devedesetih uvela srpska vlada, ta su preduzeća bila neaktivna i izgubila su korak u tehnološkom razvoju, bila su tehnološki zastarela i cilj privatizacije je bio da se nešto što se može izvuče iz toga.
* Koliko je preduzeća posle privatizacije nastavilo da radi?
– Mi smo pronašli da jedna trećina tih preduzeća posle privatizacije nije bila aktivirana. Ostala su bila aktivirana, pa ima određenog doprinosa u izvozu i investicijama. Ali, očekivanja su bila mnogo veća.
* Da li su privatni vlasnici ulagali u tehnološki razvoj?
– Jesu nešto, ali ne baš dovoljno. Krediti su dosta skupi.
* Ko su bili kupci?
– Uglavnom preduzetnici poreklom sa Kosova, koji žive na Kosovu ili u dijaspori. Nije bilo baš stranaca, možda oko 20 odsto.
* Kakve su cene preduzeća postizane u odnosu na cene u okruženju?
– Teško je to uporediti zbog toga što su okolnosti različite, a to utiče na cenu.
* Kako je privatizacija uticala na zaposlenost?
– Ni pre privatizacije nisu baš ljudi tu radili. Malo je uticalo pozitivno, ali očekivanja su bila veća.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
